Stručnjaci: Treća doza vakcine poželjna, ali je važnije vakcinisati što više ljudi sa dve doze

Uvođenje treće doze vakcinacije je potrebno, ali je pre svega neophodno nastaviti kampanju vakcinisanja prvom i drugom dozom vakcine protiv kovida19, i njome obuhvatiti što veći procenat ljudi starijih od 12 godina, ocenili su danas učesnici panela u beogradskom Medija centru.

Epidemiolog Zoran Radovanović rekao je na panelu o potrebi uvođenja treće doze vakcine protiv koronavirusa da se zalaže za to, i da tu treću dozu primarno dobiju osetljivije kategorije punoletnog stanovništva – starija populacija i hronični bolesnici.

„Mi smo kao zemlja napravili veliki posao pre osam meseci nabavkom velikih količina vakcina, jedini smo u svetu ponudili četiri vrste vakcine i za svaku pohvalu je bila ta nabavka, mada ne znamo  pod kojim je to uslovima urađeno. Ali, sramno smo omanuli kada je reč o obuhvatu“, rekao je Radovanović i dodao da je Srbija sada u dnu evropske liste po broju vakcinisanih.

Govoreći o nedovoljnom broju vakcinisanih, profesor Radovanović je ukazao da u narodu postoji visoka doza skepticizma, jer su krizni štab i zdravstvene vlasti obmanjivale ljude što se tiče broja obolelih i umrlih, pa je posledica toga bio neutemeljeni optimizam, a potom se, kad se sve otkrilo, kod ljudi stvorila odbojnost prema informacijama iz zvaničnih izvora.

„Možemo da se zanosimo da je 50 odsto ljudi vakcinisano, ali tu su samo punoletni, dok se kolektivni imunitet računa prema celokupnoj populaciji, zatim neki od njih dobili su samo jednu dozu, treće – ni najbolje vakcine ne pružaju 100 odsto punu zaštitu, i četvrto kineska vakcina lošije deluje kod starijih osoba“, rekao je Radovanović.

Prema njegovim rečima treća doza vakcine bila bi neophodna jer zaštitna moć vakcina vremenom opada, a takođe postoji preklapanje u statističkim podacima o vakcinisanima i onima koji su preležali kovid, pri čemu takođe treba imati u vidu da oni koji su odbolovali koronavirus prošle godine u ovom trenutku imaju manje antitela da bi bili zaštićeni.

Profesor Radovanović ocenio je da bi u petom talasu koji neće imati razmere kao prethodna dva sa 5.000 ili 8.000 ljudi dnevno, vrlo verovatno u narednih nekoliko nedelja bez energičnijih protivepidemijskih mera i većeg obuhvata vakcinacijom, u prvoj polovini septembra broj obolelih mogao da pređe 1.000 dnevno.

Docent Medicinskog fakulteta u Beogradu Emina Milošević rekla je da je u ovom trenutku reproduktivna moć delta soja virusa korona veća od prethodnih sojeva, i tolika da jedna osoba u proseku zarazi sedmoro drugih.

„Posledica toga je da je prag za dostizanje kolektvnog imuniteta sada podignut na viši nivo. Znači, ako računamo na osnovu trenutnih karakteristika epidemije, obuhvat vakcinacije mora da bude 90 odsto, i to ne punoletnih nego celokupne populacije, da bismo dostigli kolektivni imunitet“, objasnila je Milošević.

Prema njenim rečima, nije dobro kalkulisati sa procentima vakcinisanih, već treba ići na maksimalan obuhvat svih onih koji pravno ispunjavaju uslove, tačnije od dece uzrasta 12 godina i svih starijih, jer kako je dodala veoma su retke osobe koje imaju uslove za kontraindikaciju i opravdanje za neodazivanje pozivu na vakcinaciju.

Apelovala je na zdravstvene vlasti i Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ koji raspolaže statističkim podacima, da to iskoriste i analiziraju podatke o vakcinisanima, pozitivno testiranima i onima koji ipak obole nakon vakcinacije, da bi se tačno videlo ko su kritične grupe, kome bi trebalo preporučiti treću dozu i u kom vremenskom periodu.

Milošević je upozorila i da je strogo protiv toga da se od ljudi traži da rade test na antitela da bi eventualno dobijali treću dozu vakcine, ocenivši da se nada da neće biti takvih zloupotreba, jer u Srbiji nema takozvanog korelata protekcije, to jest testa koji će precizno odrediti ko je zaštićen i kojim antitelima.

Prema njenim rečima treća doza vakcine protiv kovida19 potrebna je svima, ali kada bi je trebalo primiti, mogla bi da pokaže samo sveobuhvatna i kontinuirana analiza podataka kojih već ima, a u situaciji gde je novac problem, dovoljno je tu procenu dobiti na osnovu brojeva o tome koliko je obolelo već vakcinisanih, i da li je neko oboleo, ili pozitivno testiran.

Panić: Pokušaji da se sprovede prinudna vakcinacija u Pančevu i Užicu

Anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić rekao je da u Srbiji vlada mrak, ne može se doći do informacija, i ne zna se kako su obavljene nabavke vakcina koje je sproveo Republički fond za zdravstveno osiguranje, a kako je napomenuo, plaćene su novcem građana.

„Kada nemamo javne podatke o tome kako su nabavljene vakcine, kako su izdate dozvole, koliko su plaćene i gde su proizvedene, jer nije isto da li je kineska vakcina proizvedena u Kini ili u trećoj zemlji, zbog toga donekle opravdavam i zdravstvene radnike i građane što odziv vakcinaciji nije veći“, rekao je Panić.

Svaki zdravstveni radnik ipak bi morao da vodi računa o svojoj etici i da prihvati rizik vakcine, ocenio je Panić i dodao da je sve što se u Srbiji dešava posledica toga što se u zdravstvo, kao i u sve ostalo, mešaju političari.

„Zdravstveni sistem funkcioniše van okvira zakona sa vršiocima direktora koji vode zdravstvene ustanove i ministrom zdravlja u trećem mandatu, čija je smena zatražena još pre četiri godine. Problem je to što je medijski mrak učinio da imamo neobaveštene gradjane, medju njima i zdravstvene radnike“, rekao je Panić.

On je rekao da je po nekim podacima oko 80 do 90 odsto lekara vakcinisano, znatno manje nemedicinskog osoblja, a najmanje medicinskih radnika, ali kako se ogradio, nema preciznih podataka o svemu tome.

„Ne želi predsednik Vučić, jer niko se drugi ne pita, da pred izbore ide protiv svojih glasača tako što će uvesti obaveznu vakcinaciju za zdravstvene radnike“, rekao je Panić i podsetio da bi ministar zdravlja trebalo da iskoristi pravo i uvede tu zakonsku obavezu.

Panić je rekao da su direktori zdravstvenih ustanova u Pančevu i Užicu pokušalji da sprovedu prinudnu vakcinaciju, za koju ne postoji pravni okvir, dok je zakonom regulisana obavezna vakcinacija za određene profesije, uz precizne uslove koji moraju biti ispunjeni.

On je rekao da će nastaviti da postavlja pitanje načina nabavke vakcina, uz ocenu da je neko u tom poslu zaradio velike pare jer je kupljeno mnogo više doza nego što Srbija ima stanovnika, a ocenio je i da vlast pokušava da kolektivni imunitet postigne prokuživanjem stanovništva, kad već kampanja vakcinacije nije uspela u dovoljnoj meri.

„Kad bi svi stariji od 12 godina primili bar jednu dozu, bili bi bolje zaštićeni, i mnogo je bitnije imati veći procenat regularno obuhvaćenih sa regularne dve doze vakcine“, rekao je Panić.

Panić je dodao da bi samo objavljivanjem svih podataka, kojima po njegovim saznanjima raspolažu samo tri osobe u institutu Batut, moglo da se vidi da li vakcinisanima Sinofarmom kod kojih nije bio dovoljno dobar odgovor, eventualno treba uvesti treću dozu.

„Ako one koji su vakcinisani sa dve doze vakcinišemo i trećom, a ostane nevakcinisano 40 odsto stanovništva, plašim se da nismo puno uradili“, ocenio je Panić.

Uvođenje treće doze vakcinacije je potrebno, ali je pre svega neophodno nastaviti kampanju vakcinisanja prvom i drugom dozom vakcine protiv kovida19, i njome obuhvatiti što veći procenat ljudi starijih od 12 godina, ocenili su danas učesnici panela u beogradskom Medija centru.