Subvencije veće, a stočni fond sve tanji – udeo stočarstva u agraru daleko ispod proseka u EU

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, Dragan Stanojević kaže za RTS da je stočarstvo motor razvoja cele poljoprivrede. Ukazuje na to da je njegov udeo u agraru u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji preko 60 odsto, kod je kod nas verovatno ispod 30.

Stanojević je ocenio da su rezultati popisa poljoprivrede naša dijagnoza koja je potvrdila da smo izgubili 18 odsto goveda, 30 odsto svinja i isto toliko koza.

Kaže i da taj proces traje već trideset godina a da su razlozi za to pokidani proizvodni lanci kao i nekontrolisani uvoz iz zemalja koje imaju jeftiniju proizvodnju.

Profesor Stanojević smatra da subvencije države mogu popraviti situaciju. Podseća da su one povećane za 60 odsto, odnosno sa 25.000 dinara po grlu na 40.000 dinara kao i da je premija za mleko podignuta sa 15 na 19 dinara.

Za odluku da se ukinu subvencije na zemljište koje stočari dobijaju od države po pravu prečeg zakupa, kaže da će pogoditi najpre velike proizvođače i to u Vojvodini.

„Reč je o dosta specifičnoj situaciji. Na primer u centralnoj Srbiji državna zemlja nema preterani značaj jer se gro državne zemlje nalazi u Vojvodini. Farmeri iz Vojvodine većinom zakupljuju zemlju u državnom vlasništvu“, objašnjava Stanojević.

„S druge strane, oni i dalje ulažu u tu zemlju bez obzira da li dobijaju subvencije ili ne. Subvencije po grlu su povećane i mi sad imamo situaciju da su oni dobili 15.000 više za kravu a izgubili su 35.000 po hektaru. Tako da oni nisu sa te strane u plusu. Zamislite jedno gazdinstvo koje ima 100, 150 krava to je ozbiljna cifra za koju su oni ostali uskraćeni“, ističe Stanojević.

Inače, nakon što su poljoprivrednici u pregovorima sa Ministarstvom poljoprivrede odbili osnivanje Agrarne komore, dva udruženja koja okupljaju odgajivače tovnih rasa „Agroprofit“ i „Kasum“ su odlučili da ubuduće svoje poslovanje unaprede u okviru Grupacije za stočarstvo Privredne komore Srbije.

Prvi razlog da se stočari kao primarni proizvođači uključe u komorski sistem je unapređenje stanja u ovoj oblasti kada je reč o uvozu i izvozu živih junadi i junećeg mesa. Očekuju i pronalaženje novih tržišta za srpsku junetinu, ali i veće prisustvo u domaćim mesarama.

Adam Bugar iz Sekcije odgajivača goveda u Privrednoj komiri Srbije naglašava da velika količina mesa junećeg i svinjskog ulazi u Srbiju nepotrebno, budući da imamo sopstvene kapacitete, sopstvene proizvodnje.

„Naše delovanje će se usmeriti ka tome. Ima mnogo nerešenih pitanja, korišćenje prirodnih resusrsa, nisu stavljeni u ravnopravan položaj oko državnih oranica“, navodi Bugar.

Uvoz čistih rasa neophodan za očuvanje zdravlja stada

Kada je reč o uvozu kvalitetnih junadi stočari su deo privrednih kretanje. Saradnja sa Privrednim komorama drugih zemalja može olakšati uvoz čistih rasa, neophodnih za očuvanje zdravlja stada u Srbiji.

“Imamo dosta prilike da uvozimo. Nadam se da ove 2024 godine jedno 500,600 komada , možda hiljadu komada uvezemo limuzina i šarolea najviše i angusa“. kaže Tibor Berze iz Udruženja stočara “Kasum”.

Proizvodnja tovnih junadi je isplativija kada su grla većim delom godine na ispaši.

„Ima neiskorišćenih pašnjaka koji su od perioda od 1. aprila do 1. novembra na raspolaganju. Tu je hrana jeftina, sad smo svedoci relativno dobre i stabilne cena junadi na tržištu“, navodi Josip Češljar iz Poljoprivredne stručna služba Senta

Udruženja odgajivača tovnih goveda „Agroporfit“ i „Kasum“ pripremili su analizu cena za 94 zemlje. Konkurentni smo sa zemljama u okruženju, te Grčkom i Italijom.

Otkupna cena od 3,20 do 3,30 evra za kilogram žive mere i izvoz u Grčku ili Italiju gde je kilogram junetine oko 12 evra obezbeđuje svima u lancu zaradu.