Svaka peta žrtva u saobraćaju u 2025. mlada osoba

Dejan Stević iz Uprave saobraćajne policije izjavio je za RTS da je prekoračenje brzine najčešći uzrok stradanja mladih u saobraćaju. Dugogodišnja instruktorka vožnje Milica Mitrović Filipović ističe da mladi nisu svesni posledica, te da čak poistovećuju simulacije iz video-igara sa stvarnim situacijama u saobraćaju.

Dejan Stević je, gostujući u Beogradskoj hronici, naveo da je upravo brzina najčešći odlučujući faktor u nesrećama u kojima stradaju mladi. Istakao je da je tokom ove godine procesuirano čak 500.000 slučajeva prekoračenja brzine.

Strada svaka peta mlada osoba
U saobraćajnim nesrećama od početka 2025. godine poginulo je 65 mladih ljudi, što čini više od 20 odsto svih stradalih u saobraćaju u Srbiji — svaki peti poginuli je mlada osoba.

Ukupno su u saobraćajnim nezgodama u 2025. godini učestvovale 2.054 mlade osobe. U tim nezgodama je poginulo 68 ljudi (uključujući mlade i starije), 554 je teže povređeno, a 2.551 lakše.

„Od ukupno 65 mladih koji su stradali u nesrećama 2025. godine, 18 je izgubilo život u nedelju, a 14 u subotu – dakle, tokom vikenda. Nesreće se najčešće dešavaju nakon 23 časa, kada mladi uopšte ne bi smeli da upravljaju vozilom. Zakon je dobar, ali nadzor očigledno nije“, ističe Stević.

Prema njegovim rečima, ključ je u svesnosti posledica, jer se radi o neiskusnim mladim vozačima. Takođe napominje da roditelji snose materijalnu odgovornost za štetu koju u saobraćaju načini maloletnik.

„Na početku septembra, vozač rođen 2002. godine u Aranđelovcu, upravljajući džipom marke ‘porše’, sa motorom tri puta snažnijim nego što je zakonom dozvoljeno, izgubio je kontrolu, udario u bedem i poginuo na licu mesta. U Novom Sadu, vozač motocikla rođen 2008. godine usmrtio je pešaka rođenog 1949, dok je u Nišu vozač rođen 2001. usmrtio pešaka rođenog 1948. godine“, navodi Stević.

Opasnost iza krivine
Milica Mitrović Filipović objašnjava da mladi nisu svesni rizika koji vožnja nosi i često misle da je dovoljno znati držati volan i menjati brzine kako bi bili dobri vozači. Ne prepoznaju važnost odnosa prema drugim učesnicima u saobraćaju – pešacima, brzini, mobilnim telefonima.

„U vožnju ulaze sa pozitivnim emocijama, ne znajući šta može da ih sačeka iza krivine“, navodi ona i dodaje da mladi često zanemaruju retrovizore, kao i da ne prave razliku između simulacije u video-igrama i stvarnosti.

Napominje da je sistem obuke danas bolji nego ranije, posebno u teorijskom delu – sa minimumom od 40 časova, ali ističe i da roditelji imaju važnu ulogu u edukaciji mladih o pravilima ponašanja u saobraćaju.