• Trećina školske dece fizički aktivna: Samo 40 odsto učenika jede voće i povrće najmanje jednom dnevno

    Zdravstveno stanje i informisanost školske dece u Srbiji je na prilično zavidnom nivou, deca su dobro informisana o faktorima rizika po zdravlje i u njihovom ponašanju se mogu registrovati pojave koje su deo svetskih tokova, rečeno je danas na predstavljanju Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji u 2022. godini.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Trećina školske dece fizički aktivna: Samo 40 odsto učenika jede voće i povrće najmanje jednom dnevno
    Foto: Pixabay

    Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije Verica Jovanović rekla je da 74,5 odsto učenika živi sa oba roditelja, a da je dve trećine učenika navelo da se malo oseća opterećeno školskim obavezama, ali da su veoma zadovoljni podrškom nastavnika.

    Dodala je da je dve trećina učenika reklo da ima podršku svojih vršnjaka po pitanju učenja i vannastavnih aktivnosti, da je skoro dve trećine učenika ocenilo da im je zdravstveno stanje odlično.

    Ona je navela da je skoro petina učenika prvog razreda srednjih škola stupila u seksualne odnose, da zna za metode kontracepcije i da ih primenjuje.

    Jovanović je rekla da dve trećine učenika normalno uhranjeno, da je oko tri odsto učenika gojazno, dok je 15,8 odsto učenika u predgojaznom stanju. Ona je istakla da je pozitivna navika to što skoro 72 odsto učenika svakodnevno pere zube češće od jednom dnevno.

    Dodala je da je samo trećina školske dece fizički aktivna koliko to preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a da dve trećine dece ima vannastavne aktivnosti. Jovanović je ukazala i da je 19,9 odsto učenika prvog razreda srednje šklole koristilo elektronske cigarete.

    Istraživanje je sprovedeno u drugom polugodištu školske 2021/22. godine u 198 odeljenja petog i sedmog razreda osnovnih i prvog razreda srednjih škola, u ukupno 101 školi, a u istraživanju su učestvovala 3.962 učenika.

    Koliko su učenici spremni na otvoreni razgovor o poblemima

    Predstavnica Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Jelena Gudelj Rakić navela je da oko 85 odsto učenika otvoreno razgovara sa majkama, a oko 76 odsto učenika otvoreno razgovara sa očevima o svojim problemima.

    Ona je navela da oko 40 odsto školske dece slobodno vreme provodi u organizovanim sportskim aktivnostima, najčešće baveći se kolektivnim sportovima i ukazala da upravo oni imaju bolji uspeh u školi, da se bolje povezuju sa vršnjacima, da su zadovoljniji životom i da ređe koriste psihoaktivne supstance.

    Gudelj Rakić je rekla da devet odsto učenika sedam ili više sati dnevno provede na društvenim mrežama, a da je više od polovine dece tokom čitavog dana u stalnom kontaktu sa vršnjacima posredstvom elektronskih uređaja. Ona je upozorila da svaki deseti učenik ima znakove problematične upotrebe društvenih mreža.

    Dodala je da posebno zabrinjava to što raste broj koji nikada ne doručkuju tokom radne nedelje i da je to najveći problem među devojčicama u prvom razredu srednjih škola. Upozorila je i da samo 40 odsto učenika jede voće i povrće u skladu sa preporukama, odnosno najmanje jednom dnevno.

    Direktor Kancelarije SZO za Srbiju Fabio Skano rekao je da izveštaji SZO ukazuju da je digitalno nasilje u porastu u sve 44 zemlje koje su učestvovale u istraživanju, među kojima je i Srbija. On je ukazao da je fizičko nasilje zastupljenije među dečacima, dok devojčice češće primenjuju digitalno nasilje.

    Dodao je da je kovid pandemija uticala na mentalno zdravlje dece, dok su u Srbiji dodatan uticaj na mentalno zdravlje imala masovna ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, i u Duboni i Malom Orašju.

    Skano je ukazao da su u odnosu na prethodni izveštaj SZO učenici manje zadovoljni svojim životom i zdravljem, da se ne osećaju dobro, da spavaju manje, da osećaju nervoznim i da imaju glavobolje.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Zašto su nam ormari puni odeće koja nam ne treba?

    Srbija je preplavljena brzom modom – jeftino, slabog kvaliteta, štetno po životnu sredinu. Ali, šta će nam po četiri jakne ili osam pari farmerki? I može li kao u Francuskoj, gde će zakonom […]