U dobrovoljne penzijske fondove uplaćuje više od 200.000 ljudi

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) za prvi kvartal ove godine, u dobrovoljne penzijske fondove u Srbiji uplaćuje 205.107 ljudi, što znači da skoro svaki deseti radnik, preciznije njih 9,4 odsto, dodatno štedi za starost u ovim fondovima.

Oni imaju 279.536 sklopljenih ugovora o članstvu u penzijskim fondovima, jer blizu petina njih ima ugovore sa više fondova.

Izveštaj NBS za prvo tromesečje pokazuje da je prosečan iznos akumuliranih sredstava na njihovim računima, a on zavisi od visine uplata, prinosa koje ostvaruju fondovi, visine naknada i dužine perioda akumulacije sredstava, iznosio oko 260.000 dinara.

U prva tri meseca 2021. nastavljena je praksa da u dobrovoljne penzijske fondove, češće uplaćuju muškarci, pa su oni činili 57 odsto ukupnog broja članova.

Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova iznosila je oko 47 godina, a većina njih, oko 62 odsto, imala je između 40 i 60 godina.

U ove fondove pojedinci mogu uplaćivati pojedinačno, takođe i poslodavci mogu da uplaćuju za svoje zaposlene, dok se treća vrsta uplate odnosi na uplate preko penzijskih planova.

U prva tri meseca ove godine, kada je u fondove uplaćeno 833,6 miliona dinara, od ukupnih uplata 42,6 odsto su činile individualne uplate, 32,1 odsto uplate poslodavaca za zaposlene, dok se 25,3 odsto odnosilo na uplate preko penzijskih planova.

U NBS ukazuju da je, iako najveći broj uplata realizuju poslodavci, primetan i rast individualnih uplata doprinosa.

“ U tom smislu, postoji veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova, i preko pojedinaca koji sve više prepoznaju značaj štednje za starost, i preko kompanija, naročito ako se ima u vidu da tek svaki deseti zaposleni ima otvoren račun u dobrovoljnom penzijskom fondu“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da na taj način radnici i poslodavci mogu da uštede, s obzirom da je uplata doprinosa od strane poslodavaca do 6.062 dinara oslobođena plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Kada je reč o povlačenju sredstava sa računa, u izveštaju se navodi da se ona najvećim delom isplaćuju jednokratno, pa je u prva tri ovogodišnja meseca jednokratno isplaćeno nešto više od 441 milion dinara, dok su programirane isplate iznosile 74,6 miliona.

Inače, na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova su na kraju prvog tromesečja poslovala četiri društva za upravljanje, koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, jedna kastodi banka, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje posrednika.

Neto imovina fondova iznosila je 47,7 milijardi dinara, što je za 1,5 odsto više nego na kraju prethodnog tromesečja.

U izveštaju se navodi da su u prvom kvartalu ukupne uplate iznosile 833,6 miliona dinara, da su članovi povukli 528,8 miliona dinara, dok je dobit od ulaganja iznosila 408,9 miliona dinara.

U strukturi ulaganja imovine fondova najveći udeo su imale državne obveznice, koje su cinile 79,1 odsto ukupne imovine, sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su 7,8 procenata, akcije 12,1 odsto.

Na kraju prvog tromesečja 84,2 odsto imovine bilo je u domaćoj valuti, a u stranoj, odnosno u evrima, 15,8 odsto.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) za prvi kvartal ove godine, u dobrovoljne penzijske fondove u Srbiji uplaćuje 205.107 ljudi, što znači da skoro svaki deseti radnik, preciznije njih 9,4 odsto, dodatno štedi za starost u ovim fondovima.