U Srbiji se pojavio „spoting“: Generacija Z nije svesna koliko je novi trend opasan

U pitanju je, naizgled, jednostavan trend u kojem svako može učestvovati – dovoljno je samo napraviti fotografiju ili snimak, i to objaviti na internetu uz propratna pitanja ko je, gde je ili šta je to. Situacija može brzo da poprimi i opasan kontekst jer deca ponekad otkrivaju u koju školu osoba ide, ili čak u kojoj zgradi neka devojčica živi.

Postoji više oblika „spotovanja“:

– Traženje osobe (Ko je devojka sa slike, slikana u Kneza Miloša danas u podne)

– Ismevanje osobe (Vidi na šta liči ova sa prirodnog smera, zna neko kako se zove?)

– „Spotovanje“ skupih kola, odeće (Kabriolet, spotovan danas na Dorćolu. Grmi. Ko ga vozi?)

„Nađite mi tipa bez majice, plav sa zlatnom kragnom oko vrata, bio sa drugom u beloj majici u regularu za MW (Mjuzik Vik festival) skroz levo“, glasi samo jedan od par stotina objava na jednom od popularnih stranica na Instagramu gde se objavljuju fotografije i snimci većinski maloletnih osoba. I tako, ta osoba koja je poslala ovu poruku će, u roku od svega sat vremena, na tacni dobiti maltene sve o dečku koji je otišao na beogradski muzički festival, zato što će ispod te poruke drugi ljudi (drugi maloletnici), ostaviti detaljne i vrlo javne informacije o svemu što znaju.

Prema rečima stručnjaka za NIN, u pitanju je svojevrsan trend koji već godinama opstaje, s obzirom na to da u sebi sadrži jednu bitnu komponentu – anonimnost. Naime, vrlo je teško doći do osobe koja objavi sadržaj takvog tipa na internetu, zbog čega je istovremeno i teško utvrditi odgovornost onoga ko narušava nečiju bezbednost i privatnost u onlajn okruženju.

Posledice po društvenu dinamiku

Psiholog Miloš Arunović rekao je za NIN da ovakav trend može imati značajne psihološke posledice po pojedinca, kako na one koji objavljuju tuđe fotografije, tako i na one čije fotografije su objavljene. Nečiji osećaj privatnosti i sigurnosti, dodaje, biće ugrožen, a takođe takve fotografije mogu uticati na nečije samopouzdanje.

„Isto tako, spoting trend može izneti neke posledice po društvenu dinamiku – recimo, može doprineti normalizaciji konstantnog nadzora i smanjenog očekivanja privatnosti na javnim mestima, ali i može prouzrokovati različite slučajeve sajber nasilja“, rekao je Arunović.

Kada je reč o anonimnosti u internet okruženju, ističe da se time bitno promenila kompletna društvena dinamika, jer se tako smanjuje verovatnoća da će neki pojedinac biti odgovoran za sopstvene akcije. Samim tim, dodaje, anonimnost u onlajn okruženju „povećava frekvenciju objavljivanja sadržaja bez dozvole“.

„Na osnovu svega toga, osoba čije su informacije objavljene u ovakvom maniru često neće moći ni da dođe do samog izvora, što zaista može ostaviti jak uticaj. Anonimnost može dovesti do toga da korisnici objavljuju onaj sadržaj kakav inače, pod svojim imenom, ne bi nikada objavljivali. Priroda objavljivanja tuđih fotografija bi bila znatno drugačija kada bi ljudi bili svesni da je lako ući u trag onome ko je to objavio“, kazao je Arunović za NIN.

Kada je reč o spotingu, postavlja se pitanje šta je tačno izvor motivacije koji utiče da to da ovaj trend opstaje. Da li je u pitanju kojekakav hobi u kojem entuzijasti, na primer, automobila rado objavljuju snimke i fotografije vozila koje viđaju u svom gradu? Ili je, sa druge strane, u pitanju puka želja za upoznavanjem, recimo, osobe koja je otišla na neki muzički festival u Beogradu?

Prema rečima psihologa Miloša Arunovića za NIN, motivacija objavljivanja sadržaja takvog tipa varira u zavisnosti od osobe i cilja. Logično, kada je u pitanju objavljivanje luksuznih automobila na društvenim mrežama, to može biti iskazivanje nečijih želja i aspiracija. Sa druge strane, dodaje, to može biti i želja za ličnom validacijom.

„Sa druge strane, postoji i ta želja za validacijom i socijalnim prihvatanjem, što, naravno, potkrepljuje to ponašanje i održava ga. Isto tako, to može biti i čisto kao neki hobi, ali u kontekstu spotinga, mislim da to nije nužno slučaj“, kazao je Arunović.

Važno je pronaći balans

Bilo kako bilo, spoting je suštinski vezan za decu koja, ne znajući kakve to posledice može imati, objavljuju neprikladan sadržaj na internetu. U tom pogledu, Arunović je rekao da odgovarajući uzrast za otvaranje naloga na društvenim mrežama (što je u većini slučajeva oko 13 godina) nije adekvatna odrednica za taj korak, već je to pitanje zrelosti samog deteta. Isto tako, dodaje da je „veoma je važna uloga roditelja koji treba da procene kada bi to idealno vreme bilo“.

„Važno je da roditelji prate i nagledaju ono što im dete radi na društvenim mrežama, kako bi se lakše predupredile određene psihološke posledice koje posledice društvenih mreža mogu doneti, i kako bi im se to moglo objasniti. Čak i odrasli ljudi, kojima je stalno na internetu plasiran sadržaj u vidu skupih automobila, luksuznih kuća i destinacija, mogu u jednom trenutku osetiti pritisak i posledice koje dovode do nesigurnosti i niže vrednosti, a kamoli deca“, kazao je on.

Dodaje da je danas socijalno prihvatljivo da deca već na početku svog školovanja imaju naloge na društvenim mrežama, pri čemu se ispred njihovih roditelja postavlja jasan zadatak – pronaći balans i uviđanje značaja koje će nalozi imati za dete.

„Dakle, ne bi bilo ni verovatno podesno za dete u današnje vreme da nema naloge na društvenim mrežama do svoje 18. godine, kada svi njegovi vršnjaci imaju i to im je glavni kanal komunikacije. Tako da, to je jedan jako težak zadatak koji se postavlja roditeljima, ali je svakako jako važno razumeti svoje dete i njegove potrebe, razumeti sadržaj koji konzumira i razgovarati sa detetom o načinu na koji on percipira sebe na internetu i svoj uticaj“, rekao je psiholog Miloš Arunović.