U susret 8. martu: Da li su danas žene zaista ravnopravne?

Virusna epidemija više utiče na žene jer su najbrojnije među zaposlenima na „prvoj liniji“, pri čemu su dodatno opterećene radom u kući, brigom o deci, starima i nemoćnima, izjavila je psihološkinja Sarita Bradaš.

„I dok mnoge države, međunarodne organizacije i nevladin sektor preduzimaju akcije kako bi se sprečio specifičan uticaj kovid-19 krize na prava žena, naša je vlast rodno slepa, jednako kao i ranije“, kazala je ona za portal UGS Nezavisnost.

U razgovoru povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena, Bradaš je rekla da brojni domaći i strani izveštaji ukazuju na veoma nepovoljan položaj žena u Srbiji.

Istakla je da na posrednu diskriminaciju ukazuju podaci i indikatori u svim oblastima koje meri evropski indeks rodne ravnopravnosti: rad, novac, znanje, vreme, moć i zdravlje.

„Žene u Srbiji su neravnopravne u svim oblastima, a njihov nepovoljan položaj najviše je izražen u domenima moći i vremena. Iako su mnoge zemlje EU daleko od ostvarenja rodne ravnopravnosti, u poredjenju sa prosekom EU-28, Srbija najviše zaostaje u domenima novca (20,4 poena), vremena (17 poena) i moći (16,2 poena)“, navela je Bradaš koja je istraživačica Fondacije Centar za demokratiju.

Objasnila je da su i pre pandemije žene na tržištu rada Srbije bile u znatno nepovoljnijem statusu od muškaraca, što potvrdjuju podaci o razlikama u stopama zaposlenosti muškaraca i žena (12,9 procentnih poena), razlikama u stopama nezaposlenosti (1,5 procentnih poena), i razlikama u stopama neaktivnosti (13,7 procentnih poena).

Najviše žena radi u sektoru usluga (68,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih), a znatno manje u industriji i gradjevinarstvu (19,9 odsto) i poljoprivredi (11,5 odsto).

Unutar sektora usluga najveći broj žena zaposlen je u trgovini (212.000), obrazovanju (134,700) te zdravstvu i socijalnoj zaštiti (119.200). U sektorima zdravstva i socijalne zaštite žene čine 75 odsto od ukupno zaposlenih, pri čemu je njihovo učešće u zanimanjima medicinskih sestara i tehničara 81,4 odsto, a medju lekarima 73 odsto.

Žene čine i većinu u zanimanjima tzv. nižeg statusa (61 odsto) gde su loši uslovi rada i niske zarade, pri čemu su najzastupljenije medju prodavcima i zanimanjima ličnih usluga (69 odsto), kao i medju čistačima i pomoćnim osobljem (83 odsto).

Ona je navela da najnoviji podaci o razlikama u zaradama muškaraca i žena pokazuju da se u 2018. taj jaz produbio u odnosu na 2014. godinu.

„Zarade žena su manje od zarada muškaraca i u privatnom i javnom sektoru, manje su na svim obrazovnim nivoima i u svim zanimanjima i u gotovo svim sektorima delatnosti. Povećanje broja žena u preradjivačkoj industriji nije pokazatelj smanjenja rodnih nejednakosti već posledica toga da muškarci napuštaju slabo plaćene poslove motača kablova, a žene ih prihvataju jer bolje ne mogu da nadju“, rekla je Bradaš.

Upozorila je da su žene, pored eksploatacije, posebno izložene i nasilju i navela da je trećina žena prijavila iskustvo nekog oblika nasilja tokom detinjstva.

„Nešto više od petine žena od navršenih 15 godina doživelo je fizičko i/ili seksualno nasilje bilo od strane partnera ili drugih osoba, psihičko nasilje od strane partnera iskusilo je 44 odsto žena, dok je seksualnom uznemiravanju od navršenih 15 godina bilo izloženo 42 odstožena, a svaka deseta je bila žrtva proganjanja“, rekla je Bradaš.

Podsetila je na GREVIO izveštaj (Ekspertska grupa Saveta Evrope) u vezi primene Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. U izveštaju se konstatuje da su u Srbiji preovladavajući patrijarhalni stavovi i stereotipi u vezi sa ulogama, odgovornostima i očekivanim ponašanjima žena i muškaraca u društvu i porodici.

„Uspostavljanje normativnog okvira, kako to pokazuje primer Srbije, ne znači i ostvarivanje jednakih prava žena i muškaraca u svakodnevnom životu. Razloge za neravnopravan položaj žena u svim oblastima vidim u nepostojanju političke volje da se sprovedu mere neophodne za uklanjanje diskriminacije i izostatak bilo kakvih sankcija za kršenje zakona“, rekla je Bradaš.

Ukazala je na „slepilo inspekcije rada“ koja je zadužena da kontroliše primenu Zakona o ravnopravnosti polova.

Prema dostupnim izveštajima Inspektorata za rad, u 2015. godini inspektori su obavili 3.157 nadzora i doneli samo dva rešenja o otklanjanju nedostataka. Za 2016. godinu nema podataka, dok u 2017. godini u 2.153 nadzora nije utvrdjen ni jedan nedostatak. U 2018. izvršeno je 1.721 nadzora i doneto sedam rešenja, a u 2019. je posle 1.039 nadzora doneto samo jedno rešenje.

Virusna epidemija više utiče na žene jer su najbrojnije među zaposlenima na prvoj liniji, pri čemu su dodatno opterećene radom u kući, brigom o deci, starima i nemoćnima, izjavila je psihološkinja Sarita Bradaš.