• Udžbenici kao statistički bilteni: Đaci se „bombarduju“ pojmovima bez povezivanja

    Godinama se govori da je gradivo u školi preobimno, da nije realno da gimnazijalci imaju po 18 predmeta, a da prvačić sedi pet časova u školi.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Udžbenici kao statistički bilteni: Đaci se „bombarduju“ pojmovima bez povezivanja
    Foto: Pixabay

    Sažimanje gradiva mnogi su shvatili bukvalno. Iz programa ništa nije izbačeno, već su izdavači pokušali da skrate lekcije, te su u udžbenicima ostali samo pojmovi i njihove definicije, bez ikakvog konteksta i povezivanja sa realnim životom, piše Euronews Srbija.

    Osnovci i srednjoškolci imaju veliki broj predmeta u kojima se teme podudaraju, ali se ne povezuju već se svaki nastavnik drži svog gradiva. Rezultat je takav da učenici samo bubaju za ocenu, a da ne znaju kako to znanje može da se primeni u realnom životu. 

    „Udžbenici za učenike od petog do osmog razreda – biologija, istorija, hemija, geografija pretvorili su se u neke vrste statističkih biltena. Kada dođe lekcija o nekom organu, ili o nekoj zemlji, ceo tekst se svede samo na nabrajanje elemenata, bez ikakvog narativa i vođenja priče. Primera radi, ukoliko se obrađuje neki kontinent nabrajaju se zemlje, pa u okviru njih visoravni, planine, nizije. Pukim nabrajanjem kao da čitate neki statistički bilten. Na jednoj stranici imate 13 do 15 izdvojenih pojmova. Ako imate pet stranica sa po 15 pojmova to ne može ni odrastao čovek da apsorbije na ispravan način, ako nema priče koja to povezuje“, rekao je profesor FPN Dušan Pavlović za Euronews Srbija.

    Pokušao je, kako kaže, da vidi šta se iz udžbenika biologije može saznati o najvećim zdravstvenim problemima koji danas pogađaju stanovništvo, a to su dijabetes (šećerna bolest) i srčana oboljenja.

    „Čitao sam udžbenike biologije od petog do osmog razreda da vidim šta mogu da naučim. Od velike količine informacija od čega se sastoje krvni sudovi, srce ne možete da vidite kako dolazi do oboljenja. Sve je usmereno da naučite u sitna crevca delove nekog organa“, rekao je on.

    Kako smanjiti gradivo, a da deca ipak izađu iz škole sa adekvatnim znanjem potrebnim za život, pitanje je koje se danas često postavlja. Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal kaže da prvo treba definisati šta je to što deca treba da znaju nakon završene osnovne i srednje škole, pa tek onda raditi na reformi programa i udžbenika.

    „Ako hoćemo decu koja treba da zapamte veliki broj informacija, koja ne razumeju zašto služi neka informacija, onda su ovakvi udžbenici odličan instrument. Verujem da će svako koga bi pitali reći da je besmisleno da deca izrastu u ljude koji mogu da reprodukuju veliki broj nepovezanih činjenica“, rekao je Baucal.

    Smatra da je važno učenici ne uče samo činjenice, već da razviju sposobnosti da „nešto rade sa tim znanjem“. Dodaje da je važno i međupredmetno povezivanje o aktuelnim dešavanjima. Kao primer naveo je pandemiju virusa korona gde je nastavnik biologije mogao da priča o virusima, geograf kako se kretala pandemija, istoričar o istoriji pandemija i da bi to bilo mnogo lakše deci da shvate šta se dešava oko njih.

    Smatra da u pisanju udžbenika ne treba da budu angažovani samo univerzitetski profesori koji „uglavnom daju samo skraćenu verziju univerzitetskih programa“. Kao primer naveo je udžbenik iz psihologije za srednje škole koji sadrži uglavnom delove – Psihologija kao naučna disciplina, metodologija psiholoških istraživanja…

    „A imate srednjoškolca koji je hodajuća laboratorija psiholoških fenomena. Treba im ponuditi ono što se srednjoškolci doživljavaju – zaljubljivanje, nesigurnost, anksioznost, odnos sa roditeljima, pa da im pokažemo da postoje neka znanja da bolje razumeju šta se dešava sa njima. Tako bi shvatili da ima smisla da uče psihologiju“, naveo je on.

    I profesorka Zorana Lužanin, sa PMF-a u Novom Sadu smatra da škola ne može biti izolovana od realnog sveta i da đaci moraju da shvate šta se oko njih dešava. Ono što nedostaje to su materijali koje moraju da spremaju Zavodi kako bi nastavnici mogli da odgovore na aktuelna dešavanja poput pandemije, rata na Bliskom istoku, ali i ekonomskih dešavanja. 

    „Volela bih da geografija u petom razredu bude takva da đaci međusobno diskutuju da li je zemlja okrugla i da dođu do zaključka a ne da nam se desi da deca završe osnovnu školu i dalje sumnjaju da li je zemlja okrugla. To se dešava kada deca samo primaju informacije, bez zaključivanja. Trajno znanje stičete samo iskustveno i to je daleko duže znanje. Naši učenici razvili savršenu veštinu da nauče sve i 15 minuta znaju, a posle tog sve zaborave – ne znaju ništa“, rekla je ona za Euronews.

    Ona je dodala i da joj nikada neće biti jasno zašto su dva predmeta ukinuta koja su postojala u sistemu – Prva pomoć i Domaćinstvo. 

    „Trenutno prvu pomoć prođu, i to prilično slabo, oni koji polažu vozački. Dolazim sa fakulteta gde je nekoliko studenata nastradalo u požarima. Pogledajte bilo koji udžbenik vi nemate priču o tome. Izbacili smo zbog onog čuvenog, ‘ko će to da predaje’. Onda imamo paradoksalnu situaciju da uvedemo informatiku a ne sračunamo da to neće imati ko da predaje. Neke stvari su napravljene gore nego što je bilo“, zaključila je ona.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Svi pregledi koje treba obaviti za upis u školu

    Svake godine u aprilu mesecu počinje upis prvaka u školu. U to vreme roditelji sa svojim prvacima polako ulaze u proces priprema i planiranja svih pregleda koje je potrebno obaviti pred sam […]