Zašto ne razumemo našu decu: Od „truljenja mozga“ do „digitalnih urođenika“

Celokupna populacija Srbije, sa 83 odsto svakodnevnog korišćenja interneta, ispod je evropskog proseka za tri odsto.

Zbog toga stručnjaci za NIN kažu da se mladi danas mogu nazvati „digitalnim urođenicima“.

Neprestani boravak na internetu, između ostalog i na društvenim mrežama (gde su mladi iz Srbije takođe pri evropskom vrhu) stvorio je stereotipe o mladima kao nezainteresovanim za svakodnevni život, udubljenim u plavičasti sjaj ekrana mobilnog telefona ili kakvog drugog uređaja za povezivanje na internet.

Oni stariji, koji su generacija njihovih roditelja i odrastali su u nekom drugom vremenu, poredeći ih sa sobom i svojom mladošću doživljavaju ih često kao lenje, nemotivisane, neambiciozne, bez želje i žara, nespremne za žrtvovanje i izlazak iz zone komfora, okrenute sebi, razmažene…

Imajući na umu besciljno tumaranje po bespućima interneta, kome su mladi skloni, britanski univerzitet Oksford izabrao je ‘brejnrot’, odnosno „truljenje mozga“ za reč godine 2024. Ta reč definiše pogoršanje mentalnog i intelektualnog stanja osobe zbog prekomernog izlaganja trivijalnom onlajn sadržaju, posebno na društvenim mrežama, što je česta pojava među Generacijama Z i Alfa kojima pripadaju današnji mladi.

Stručnjaci ukazuju da mladi danas zapravo žive u digitalnom svetu koji oni rođeni u analognom dobu nikad neće moći u potpunosti da shvate. I da otuda proizilazi ne generacijski jaz, već nešto što bi se moglo nazvati generacijskim nerazumevanjem.

Sociolog Aleksa Vukašinović kaže za NIN da su internet i društvene mreže drastično promenile percepciju realnosti svih generacija, a mladi su u tom smislu – „digitalni urođenici“.

„Oni nemaju iskustvo života u ‘analognom svetu’, pa za njih ta realnost na kojoj insistiraju stariji nije ni tema ni relevantna. Upravo starije generacije govore o jednoj ‘pravoj’ realnosti i u digitalnoj sferi vide ‘lažnu’ realnost. Međutim, ako pitate ‘digitalne urođenike’, za njih je digitalni svet i te kako realan, on je njihova životna sredina i ima sasvim stvarne efekte – dobre i loše po njihove živote“, kaže sociolog.

Vukašinović kaže da je pojam „realnost“ vrlo neuhvatljiv danas i možda je jedino utemeljen kada govorimo o stalnoj i izuzetno ubrzanoj promeni društvenog života i čovekovog sveta.

„Savremene tehnologije su donele nove i drastičnije oblike otuđenja – za sve, ne samo za mlade. Otuđenje jeste fundamentalni problem savremenog društva i njegovo poreklo je u kapitalističkoj organizaciji društvenih odnosa, ali sada je to digitalizovani poredak stvaranja i održavanja nejednakosti i sveopšte nesigurnosti, nepravde i neizvesnosti. Od ovih posledica digitalni svet odvlači pažnju svih, a nova generacija nužno ima svoj generacijski jezik koji se drastično razlikuje od generacijskih jezika prethodnih generacija. Mi njih ne razumemo, projektujemo naše vrednosti i značenja na njih, a oni to niti žele niti im je to značajno”, kaže on.

I Monja Jović, scenaristkinja, doktor književnosti i urednica u izdavačkoj kući specijalizovanoj za edukativna izdanja, slaže se da su mladi danas „digitalni urođenici“ i kaže za NIN da je kroz celu istoriju ljudskog roda postojala ideja o tome da je svaka naredna generacija nazadovanje i opasnost za vrednosti koje je uspostavila prethodna.

„Mislim da se sam termin ‘generacijski jaz’ odomaćio šezdesetih, sa pojavom kontrakulture i stasavanjem generacije koja je imala određenu svest o sebi kao o revolucionarnoj, jer govorimo o dobu koje je donelo mnoge promene čije posledice se protežu do našeg doba. Međutim, mislim da je za nas od izuzetne važnosti da se shvati da je nakon šezdesetih, upravo generacija Z, dakle rođeni od poslednjih godina 20. veka do početka druge decenije dvehiljaditih, verovatno najrevolucionarnija generacija, iz prostog razloga što oni ne pamte svet neposredovan digitalnom tehnologijom, dakle oni su ‘digitalni urođenici’. To znači da je njihova percepcija sveta, socijalnih odnosa, sopstvenog mesta u svetu – uslovljena tehnologijom“, kaže Jović.

Međutim, usred sveopšte razočaranosti starijih generacija mladima i njihovom „zombiranošću“ internetom, u Srbiji se desio – studentski protest. Za mnoge je studentski protest, s obzirom na predrasude o mladima kao nezainteresovanima za bilo šta van digitalnog ekrana, bio šokantan. Mladi kojima je zona komfora bila sve, odjednom su spremni da se aktivno uključe i bore za neke svoje ideje, i da od toga ne odustaju uprkos pretnjama, neugodnostima, pa čak i fizičkim nasrtajima. Toliko šokantan, da ni oni koji bi se mogli nazvati političkim oponentima njihovih zahteva, ne posežu za uvredama i sličnim difamacijama, tako uobičajenim za srpsku političku scenu.

Vukašinović kaže da je taj generacijski jaz između „digitalnih urođenika“ odnosno mladih, i starijih generacija – veći i dublji nego ranije. Ali da je on zapravo veoma važan.

„Iskustvo života u digitalizovanom svetu je fundamentalno drugačije od svih ranijih oblika društvenog života – pa se i samo pitanje ‘realnosti’ ili ‘istine’ u tolikoj meri usložilo, da uopšte nije lako ni uputno nalaziti ‘odgovore’ i ‘laka rešenja’ u redukcionističkim objašnjenjima i optuživanjima mladih. Generacijski jaz je veoma važan: on je uslov promene i napredovanja društva. U Srbiji odavno vlada duboko konzervativna kolektivna svest i dugo je izostajao organizovani i snažan generacijski bunt – sada studenti i mladi ljudi svojom pobunom zahtevaju drugačije, humanije, pravednije društvo, utemeljeno na vrednostima koje su saobrazne izazovima 21. veka, znajući da su desničarske vrednosti ranijih generacija odavno istorijski osporene i prevaziđene“, kaže on.

To življenje u paralelnim svetovima, jednom analognom – u kom su stariji, a drugom digitalnom – u kom su mladi, nije shvatljivo svakom. Ono je ogroman izazov za međusobno razumevanje, čak organskiji od onog pred kojim su stajali roditelji hipika iz šezdesetih, smatra Jović.

„Implikacije tog izazova mi tek počinjemo da razumevamo, sve se odvija prebrzo. Za nas je od presudne važnosti da shvatimo da živimo zapravo usred revolucionarnog vremena – Četvrta je industrijska revolucija, informatičko je doba. Mi gajimo decu usred tog sudbonosnog talasa koji menja svet u kom živimo“, kaže Jović.

Ona ukazuje na to da se radi o tehnologiji koja je omogućila da se svet globalizuje na dosad neslućene načine.

„Generacija Z živeće i raditi u svetu u kom je moguće živeti u Srbiji, a raditi za poslodavca u Americi, i to sve iz svoje kuće ili kafića u kom je moguće u nekoliko klikova doći do informacija za koje je prethodna generacija provodila sate u biblioteci, ali isto tako je moguće postati žrtvom dezinformacija, jer će se kod mnogih pripadnika te generacije javiti odsustvo sigurnosne mreže kanonskih znanja koje je nekada pružala škola“, ukazuje Jović.

Svet se menja rapidnom brzinom koju ne možemo da pratimo i da razumemo, i za nas je najkorisnije da posmatramo i pokušamo da na to odgovorimo razumno, jer se nijedna od tih promena ne može zaustaviti, smatra ona.

Tehnologija je promenila sam pojam „realnosti“, što mi ne možemo da prihvatimo, kaže Jović.

„I da mladi učestvuju u toj novoj realnosti, dok je mnogi od nas posmatraju sa njenih oboda, verujući da odatle bolje vidimo stvari. Ukoliko želimo da empatijski posmatramo stvari iz njihovog ugla i pojmimo kako razmišljaju, moramo se zapitati šta je za njih ‘realnost’. I da pokušamo prikupiti informacije o svetu u kom žive, u kom ćemo živeti i mi, hteli ne hteli, smišljajući usput pametne odgovore na izazove koje taj svet nosi. Mi smo previše udubljeni u naše domaće probleme da bismo ih posmatrali u širem kontekstu, a danas je nemoguće donositi informisane odluke o bilo čemu bez razumevanja tog šireg, globalnog konteksta. Dakle, samo strpljivo, to su naša deca i mi jedni od drugih imamo šta da naučimo“, kaže Jović.

Stariji nemaju kapacitet da razumeju svet koji dolazi i u kom generacija mladih već živi.

„I to ima uticaj na društvo u celini, ne samo naše, nego globalno. To je za nas frustrirajuće, ali toj frustraciji treba pristupiti konstruktivno, čineći napor razumevanja situacije, ne lamentirajući nad svetom koji je prošao i koji se ne može vratiti“, smatra ona.