Trend se nastavlja, februar 2024. je najtopliji na svetu do sada
Trend zagrevanja se nastavlja, pri čemu je februar 2024. najtopliji na globalnom nivou u istoriji, a globalna temperatura mora rekordno visoka, saopštio je u četvrtak Kopernikus, sastavni deo svemirskog program Evropske unije odgovoran za planetu i životnu sredinu.
Podeli vest:
Protekli februar je bio 0,81 stepen Celzijusa topliji od proseka februara u proteklih trideset godina i 1,77°C topliji od procenjenog prosečnog februara u drugoj polovini 19. veka, koji meteorolozi uzimaju kao predindustrijski period za upoređivanje trendova zagrevanja.
Međutim, ističe Kopernikus, kada se februar 2024. posmatra samo za Evropu, temperature vazduha su čak 3,30°C više od proseka za februar u poslednjih trideset godina (tačnije 1991-2020).
Ovo je deveti mesec zaredom koji je najtopliji zabeležen za taj mesec u godini na globalnom nivou, navodi se u saopštenju.
„Koliko god ovo izgledalo neobično, to i nije iznenađujuće jer kontinuirano zagrevanje klimatskog sistema neminovno dovodi do novih temperaturnih ekstrema. Klima reaguje na stvarne koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi, tako da ukoliko ne uspemo da ih stabilizujemo, neizbežno ćemo se suočiti sa novim globalnim temperaturnim rekordima i njihovim posledicama“, objasnio je direktor Kopernikusove službe za klimatske promene Karlo Buontempo.
Prosečna globalna temperatura površine mora u februaru 2024. bila je 21,06 stepeni Celzijusa, najviša za bilo koji mesec u istoriji, čak i od avgusta 2023 – za 0,08 stepeni Celzijusa.
Za razliku od globalne, evropska zimska temperatura – prosečna temperatura za mesece decembar, januar i februar zajedno – imala je toplije presedane. Ovo je bila druga najtoplija zabeležena zima posle 2019/2020, sa 1,44 °C iznad tridesetogodišnjeg proseka.
Februar 2024. bio je vlažniji od proseka u Evropi. Vetar i obilne padavine povezane sa nekoliko oluja izazvale su veliku štetu i poremećaje u delovima Evrope, ali su istovremeno većina mediteranskih zemalja, delovi Balkana, Turska, Island i severna Skandinavija bili suvlji od proseka, navodi se u saopštenju.
Obim arktičkog morskog leda bio je 2 odsto manji od proseka, a iako je prethodnih godina bio i do 6 odsto manji, znatno je ispod vrednosti zabeleženih tokom 1980-ih i 1990-ih, primećuje Kopernikus.
Podeli vest:
