Finska pred otvaranjem prvog trajnog podzemnog skladišta nuklearnog otpada na svetu

Finska je nadomak istorijskog koraka u upravljanju nuklearnim otpadom. U mestu Eurajoki, na jugozapadu zemlje, privodi se kraju izgradnja Onkala – prvog trajnog podzemnog skladišta za istrošeno nuklearno gorivo na svetu.

Smešten na dubini od 433 metra u stenama starim oko 1,9 milijardi godina, ovaj kompleks bi, ukoliko dobije konačnu saglasnost regulatornih organa, mogao da počne sa radom već krajem ove ili početkom 2027. godine.

Zemlje širom sveta decenijama tragaju za trajnim rešenjem za odlaganje radioaktivnog otpada koji nastaje u nuklearnim elektranama. Od prvih reaktora izgrađenih pedesetih godina prošlog veka, većina takvog otpada čuva se u privremenim skladištima. Finska bi sada mogla da postane prva država koja će započeti dugoročno podzemno skladištenje visokoradioaktivnog otpada.

Finski Centar za radijacionu i nuklearnu bezbednost (STUK) trebalo bi tokom juna da objavi završnu procenu projekta, nakon čega bi mogla biti izdata i operativna dozvola.

„Nadamo se da ćemo početi sa radom krajem ove godine ili, verovatnije, početkom sledeće“, izjavio je generalni direktor kompanije TVO, operatera finskih nuklearnih elektrana, Filip Bordarije.

Istrošeno nuklearno gorivo, koje se trenutno hladi u bazenima privremenog skladišta pored nuklearne elektrane Olkiluoto na obali Baltičkog mora, biće prvo koje će biti prebačeno u Onkalo.

Postrojenje je projektovano za smeštaj oko 6.500 tona uranijuma iz finskih nuklearnih reaktora. Tri od ukupno pet reaktora u zemlji nalaze se upravo u kompleksu Olkiluoto.

Izgradnju repozitorijuma započela je kompanija Posiva još 2004. godine, a ukupna vrednost projekta sada se procenjuje na oko milijardu evra.

Bezbednost na vremenskoj skali od 100.000 godina

Prema planu, istrošeno gorivo će narednih sto godina biti odlagano u mrežu podzemnih tunela. Nakon popunjavanja kapaciteta, skladište će biti trajno zatvoreno i zapečaćeno.

Na površini će se gorivo smeštati u specijalne bakarne kontejnere otporne na koroziju. Oni će potom biti spuštani u bušotine iskopane u stenama, a prostor oko njih ispunjavan bentonitskom glinom, koja predstavlja dodatnu zaštitnu barijeru.

„U suštini, sve mora da bude bezbedno zauvek“, naglasio je hemičar kompanije Posiva Lauri Parvijainen. On je dodao da će istrošeno gorivo ostati visoko radioaktivno desetinama hiljada godina.

„Posle 100.000 godina nivo radioaktivnosti biće približno isti kao kod rude uranijuma od koje je gorivo prvobitno proizvedeno“, rekao je Parvijainen.

Svaki tunel dužine oko 300 metara biće, nakon popunjavanja, zatvoren armirano-betonskim čepom.

Rizici postoje, ali procene su pozitivne

Jarko Kilonen, stručnjak za nuklearnu bezbednost u finskom regulatornom telu STUK, učestvovao je u procenama rizika koje obuhvataju period čak do milion godina u budućnosti.

„Imajući u vidu opasnost koju otpad predstavlja, prvih 10.000 godina su od presudnog značaja za očuvanje integriteta kapsula“, objasnio je Kilonen.

Prema njegovim rečima, najveći dugoročni rizici su moguća korozija bakarnih kontejnera, kao i geološki procesi povezani sa budućim ledenim dobima, uključujući zemljotrese koji bi mogli da oštete zaštitne sisteme.

Ipak, dosadašnje analize pokazuju da je projekat sposoban da ispuni bezbednosne zahteve.

„Rezultati različitih procena rizika koje su sprovođene tokom godina bili su pozitivni“, istakao je Kilonen.

Široka podrška u Finskoj

Za razliku od Francuske, gde su slični planovi izazvali snažan otpor dela javnosti, finski projekat uživa znatno veću podršku.

Prema rečima profesora društvenih nauka sa Univerziteta LUT, Matija Koja, lokalno stanovništvo je još sedamdesetih godina prošlog veka iskazivalo rezerve prema izgradnji skladišta, ali se stav vremenom promenio.

„Ljudi su se navikli na tu ideju i imaju poverenja u procene koje sprovodi STUK“, naveo je Kojo. On dodaje da je podrška nuklearnoj energiji u Finskoj trenutno na istorijski visokom nivou.

Ipak, protivnici projekta upozoravaju da se rizici ne mogu u potpunosti isključiti. „Niko ne može da garantuje bezbednost Onkala tokom hiljada godina“, poručio je Tapani Vaistola, direktor Finskog udruženja za zaštitu prirode.

Nuklearna budućnost Finske

Prema finskim zakonima, sav nuklearni otpad proizveden u zemlji mora biti trajno odložen unutar nacionalnih granica.

Ministarka za klimu i životnu sredinu Sari Multala podsetila je da je Finska do izmene zakona 1994. godine izvozila istrošeno gorivo, između ostalog i u Rusiju.

Istovremeno, aktuelna vlada nastavlja da podržava razvoj nuklearne energije, uključujući i razmatranje izgradnje malih modularnih reaktora (SMR).

Pitanje upravljanja otpadom iz budućih reaktora još nije rešeno, a nadležne institucije bi konačnu procenu trebalo da predstave do marta naredne godine.