19.01.2025. | 18:13
Naučnici otkrili stotine genetskih faktora rizika za depresiju
Istraživanje koje je objavio naučni časopis „Cell“ otkrilo je 300 genetskih faktora rizika za razvoj depresije.
Istraživanje koje je objavio naučni časopis „Cell“ otkrilo je 300 genetskih faktora rizika za razvoj depresije.
U Srbiji oko 250.000 ljudi pati od depresije, a uprkos tim velikim brojkama ostaje i dalje nedovoljno prepoznata u društvu. Veliki deo populacije ima predrasude u vezi sa problemima mentalnog zdravlja, i to je jedan od razloga zašto se većina obolelih ne leči.
Verovatno ste čuli da provođenje vremena na internetu nije tako dobro za vaše mentalno zdravlje.
Svetski Dan mentalnog zdravlja 10. oktobar ove godine se obeležava sloganom – „Mentalno zdravlje na radnom mestu“, a psihijatrica iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ Ljiljana Simić izjavila je kako podaci za Srbiju pokazuju da su prisutni poremećaji koji upućuju na anksioznost i depresiju i da su to najčešće tegobe zaposlenih.
Zbog visokih temperatura ovih dana mnogi govore o letnjoj depresiji. Mnogi su prvi put čuli i stručni naziv – sezonski afektivni poremećaj – češći je tokom zime, ali se javlja i leti. Međutim, depresija koja nije sezonska, češća je pojava. Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu je oko 300 miliona ljudi depresivno.
Rezultati pokazuju da problem sa depresijom ima 60 odsto mladih u Srbiji.
Treći ponedeljak u januaru, koji se naziva i Plavi ponedeljak, važi za najdepresivniji dan u godini. U ovom mesecu se povezuje dve nedelje slav1a prilikom kog su ljudi prilično euforični. Prvog ponedeljka nakon Srpske Nove godine, euforija se zaustavlja i usporava se dopaminski sat. Ljudima se uveliko čini da vreme sporije teče. Zbog svega navedenog, može da se izazove osećaj deperesije zbog čega se i prvi mesec u godini smatra najdepresivnijim u godini.
Prošle godine u Srbiji je prodato 14,5 miliona antidepresiva, a u Nišu je najviše pregleda sa sumnjom na depresiju. Pa ipak, specijalista nema dovoljno.
Praznična atmosfera nema isti efekat na sve ljude. Za nekoga je to magični period, ispunjen kićenjem jelke i ulepšan dekoracijama na ulicama, vreme trošenja novca i upijanja mirisa upravo izvađenih keksića iz rerne. Za druge je to najtužnije doba godine. Iako se više pažnje posvećuje depresiji uoči i tokom praznika, nezadovoljstvo posle praznika je i te kako prisutno kod mnogo ljudi.