Država je na ime poreza na prihod frilensera u Srbiji za prvih devet meseci 2024. godine naplatila ukupno 887 miliona dinara ili oko 7,6 miliona evra. Ovaj iznos prevazišao je celu 2023. godinu, jer se po tom osnovu u budžet slilo oko 624,6 miliona dinara, odnosno 5,3 miliona evra.
Frilenseri su ove godine podneli skoro 11.000 poreskih prijava za ostvarene prihode, što je za 20 odsto više nego prošle godine u isto vreme.
U prvom kvartalu ove godine posredstvom portala Frilenseri podneto je više od 2.700 poreskih prijava, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Od subote, 20.04.2024. godine, omogućena je automatska overa zdravstvenih knjižica za sve kategorije frilensera.
Pošto spadaju u kategoriju samooporezivanja, Poreska uprava ne šalje poreska rešenja frilenserima, već pojedinci moraju sami da obračunaju svoje obaveze pomoću kalkulatora na sajtu Poreske uprave i plate ih podnošenjem prijave PP OPO-K.
Radni staž za dobar deo zaposlenih pre svega u IT sektoru, nekadašnjih frilensera, kojima je država subvencionisala deo PIO troškova ako se zaposle za stalno, još nije upisan. Problem je što država nije uplatila svoj deo subvencija koje je dogovorila sa radnicima.
Iako frilenseri nisu bili “vidljivi” za državu, izmenama zakona je njihov status regulisan, te oni moraju regularno da plaćaju porez. Pred ovim radnicima su dva modela oporezivanja, koji mogu sami da odaberu. Predviđeno je da se model bira na osnovu visine zarade. Upravo od modela koji frilenser odabere, zavisi i kolike će poreze i doprinose morati da plati, piše Nova.rs.
Poreska uprava počela je da uručuje rešenja o utvrđenoj poreskoj obavezi putem pošte frilneserima koji su u 2018. godini ostvarili prihode po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad, na koje se porez plaća samooporezivanjem, saopštila je danas Poreska uprava.
Ukoliko frilenseri nisu podneli poresku prijavu do kraja oktobra ove godine, na raspolaganju im je mogućnost podnošenja neblagovremene poreske prijave. To znači da, pored poreza i doprinosa, treba da izračunaju i plate zateznu kamatu, čiji iznos zavisi od visine prijavljenih prihoda i broja dana kašnjenja.
