15.11.2024. | 18:51
„Riba oportunista“ – dvoprugasta uklija otkriva stanje reka u Srbiji
Na teritoriji Srbije, potoci i reke su najbrojniji među slatkovodnim ekosistemima, a naše reke predstavljaju dom za oko 100 različitih vrsta riba.
Na teritoriji Srbije, potoci i reke su najbrojniji među slatkovodnim ekosistemima, a naše reke predstavljaju dom za oko 100 različitih vrsta riba.
Smanjeni prinosi poljoprivrednih kultura direktna su posledica visokih temperatura i suše koju smo letos imali. Međutim, indirektne štete klimatskih promena osetiće se mnogo duže. Ekstremne vrućine, ali i velika količina kiše koja pada u kratkom roku negativno utiču na zemljište, pa ono gubi svoj kvalitet.
Srbija do kraja veka može očekivati povećanje temperature od čak 5,8 stepeni Celzijusa ukoliko se ne preduzmu akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
Po popularnoj priči, naš velikan Josif Pančić nekoliko puta prejahao je Taru (ali i Kopaonik) u potrazi za omorikom, sve dok 1875. godine u svojoj misiji nije konačno uspeo.
Klimatske promene, osim što utiču na prirodu i ekosisteme, imaju dubok uticaj na psihu mladih.
Pingvin sa dalekog Antarktika deluje prilično iznenađeno. Da li možda zbunjen zato što njegovo stanište – inače okovano ledom – „ozelenjava”?
Poplave, suše i zime bez snega biće sve češće u Srbiji u godinama koje dolaze, upozorava klimatolog Vladimir Đurđević. Klimatske promene mogle bi da budu i intenzivnije ukoliko globalno i lokalno nastavimo da zagađujemo životnu sredinu korišćenjem fosilnih goriva i ispuštanjem emisija ugljen-dioksida u atmosferu, navodi on za Bloomberg Adriju.
Švajcarska i Italija pomerile su deo međusobne granice na Alpima zbog topljenja glečera, izazvanog klimatskim promenama.
Klimatske promene i globalno zagrevanje donele su neke neočekivane pojave u klimi planete. Tako je ovogodišnje leto bilo najtoplije otkako se obavljaju merenja, a postoje procene i da će cela godina biti najtoplija i oboriti rekord prošle, 2023. Međutim, pojedini naučnici u svetu pominju mogućnost pojave mini ledenog doba.
Iza nas je najtoplije leto u istoriji merenja u Srbiji, što je zvanično potvrdio i novi bilten Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Ovo leto je bilo u proseku za više od 3 °C toplije od normale, i za gotovo ceo stepen toplije od prethodno rekordnog leta 2012. godine.
Spašavanje ozonskog omotača dobro napreduje i pokazuje kako čovečanstvo može svašta, kad se dogovori. Povodom Svetskog dana zaštite omotača, podsećamo zašto nam ovaj tanki sloj toliko znači.
Klimatolog profesor Vladimir Đurđević rekao je za RTS da je ovog leta bilo pet toplotnih talasa, a da je to sve posledica povećanja prosečne temperature za 0,69 stepeni. Te male promene globalno znače lokalno drastične promene, istakao je Đurđević. Komentarišući isušivanje reka, dr Jelena Čanak Atlagić sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ napominje da živi svet nije toliko osetljiv i da on uvek nađe načina da se skloni kada su nepovoljni uslovi i posle se vrati kada se stvore odgovarajući.
U pustinji Sahara nema mnogo zelenila, ali nakon neobičnog priliva kiše, iz svemira se može videti kako se zelenilo uvlači u delove jednog od najsušnijih mesta na svetu.
Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene, i na prvom je mestu u Evropi. Bez velikih ulaganja, situacija će bivati sve gora.
Strahinja Macić iz inicijative Pravo na vodu kaže za N1 da Srbija godišnje izgubi 35 odsto vode, što je oko 250 miliona kubika pijaće vode, što je ekvivalentno jednom Zlatarskom jezeru, „to je ono prvo kod Kokinog Broda, gde je brana 80 metara visoka“.
Visoke temperature oborile su rekorde u potrošnji struje koju najviše dobijamo iz termoelektrana na ugalj. S druge strane, bacamo otpad kao značajan resurs od kojeg bismo mogli da proizvodimo struju, ističe novinarka RTS-a Ružica Vranjković. Godišnje „sahranimo“ 100 miliona reciklabilnih sirovina koje su strateški materijal, kaže za RTS Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije (PKS).
Kako su zime sve toplije, srpski i rumunski risevi ostaju razdvojeni jedni od drugih jer se Dunav ne ledi i reku je teško preći.
Istraživanje koji je objavio međunarodni naučni tim World Weather Attribution pokazuje da bi ekstremne temperature u Evropi i Mediteranu tokom jula bile „praktično nemoguće” da ljudi nisu zagrejali planetu upotrebom fosilnih goriva.
Ekstremno toplo vreme i dugotrajni sušni periodi već godinama unazad uzrokuju smanjenje nivoa reka i jezera u našoj zemlji. Rekordno nizak vodostaj Dunava zabeležen je 2022. godine, a sudeći po prognozama, ovog leta moguć je sličan scenario.
Uprkos tome što raste samo u Srbiji i manjim delom u Bosni i Hercegovini opstanak Pančićeve omorike na ovim prostorima je pod znakom pitanja.