Ekstremno toplo vreme i dugotrajni sušni periodi već godinama unazad uzrokuju smanjenje nivoa reka i jezera u našoj zemlji. Rekordno nizak vodostaj Dunava zabeležen je 2022. godine, a sudeći po prognozama, ovog leta moguć je sličan scenario.
Uprkos tome što raste samo u Srbiji i manjim delom u Bosni i Hercegovini opstanak Pančićeve omorike na ovim prostorima je pod znakom pitanja.
Mesec za nama je bio najtopliji jun otkako postoje merenja, objavila je služba Evropske unije za praćenje klimatskih promena. 12 meseci zaredom temperature su prosečno bile više za 1,64 stepeni Celzijusa u odnosu na prosek predindustrijskog doba i početka sagorevanja fosilnih goriva, pokazuju merenja, a prema rečima stručnjaka, ekstremni vremenski uslovi će postati naša nova realnost.
Svake godine grad napravi u Srbiji višemilionsku štetu. U protivgradni raketni sistem se ulažu velika sredstva, ali šteta nanesena gradom se ne smanjuje.
Predstojeća noć ponovo će biti tropska, najavljuju iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Skupštini Srbije dostavljena je inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu. Rešavanje problema bacanja hrane i olakšavanje donacija hrane uticalo bi na smanjenje siromaštva, ali i na očuvanje priorodnih resursa kojih je sve manje.
Pre mesec i po, u odnosu na prošlu godinu, Srbija je ušla u ekološki dug. Od 23. maja su prirodni resursi, koje nam je planeta proizvela za ovu godinu u Srbiji potrošeni. Ekološki dug je datum kada je naša godišnja potražnja i potrošnja prirodnih resursa prekoračila sve ono što Zemlja može da proizvede ili obnovi tokom cele godine.
Svake godine 22. maja obeležavamo Međunarodni dan biodiverziteta nakon što je na ovaj dan, 1992. godine, usvojena Konvencija o biološkoj raznovrsnosti koja predstavlja prvi globalni sporazum u cilju očuvanja biodiverziteta.
Proleće je takoreći tek počelo, ali temperature koje su zabeležene u martu i aprilu su prave letnje. Osim velikih temperaturnih oscilacija, meteoropate muku muče i sa prolećnim umorom, a stručnjaci upozoravaju da nas očekuju novi temperaturni rekordi do kraja meseca.
Počelo je proleće. Zvanično. To znači da se završila zima. Ali – koja zima?
Kako piše dr Jasna Mastilović sa Instituta BioSens, loše stanje u poljoprivredi može imati i poneki pozitivan efekat na naše emisije gasova staklene bašte. Ali se sveukupno moramo okrenuti boljem upravljanju i adaptaciji kako bismo sačuvali našu proizvodnju i naše zemljište.
Trend zagrevanja se nastavlja, pri čemu je februar 2024. najtopliji na globalnom nivou u istoriji, a globalna temperatura mora rekordno visoka, saopštio je u četvrtak Kopernikus, sastavni deo svemirskog program Evropske unije odgovoran za planetu i životnu sredinu.
Analitičar i urednik platforme Poljoprivredne novosti, agronom Miloš Stojanović, kaže da se zamenski proizvodi za meso i dalje uglavnom prave od biljaka i da je proizvodnja mesa u laboratorijama na dugom štapu. Smatra da „veštačko meso“ domaći poljoprivrednici kao ni potrošači neće olako prihvatiti, rekao je Stojanović.
Dvadeset stepeni u januaru i februaru dovelo je voće u fazu pupoljaka što ih čini veoma osetljivim na mraz koji preti uprkos tome što je prognozirano proleće toplije od uobičajenog. Najugroženije su breskava i kajsije, kažu stručnjaci.
Planeta nastavlja da obara rekorde. Januar 2024. godine globalno je bio najtopliji prvi mesec u godini od kako se vodi evidencija. To je osmi mesec zaredom koji obara rekorde, dok su temperature površine mora rekordno visoke deset meseci uzastopno, navodi se u izveštaju Svetske meteorološke organizacije.
Dugotrajne i jake suše, kao i periodi intenzivnih padavina od 2000. godine do danas koštale su nas više od 7 milijardi evra, koliko iznosi šteta naneta poljoprivredi, ali i celokupnoj infrastrukturi. Zbog toga je krajem prošle godine usvojen „Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023-2030. godine“, kojim će biti obuhvaćen niz sistemskih mera koje se država obavezala da će ispuniti bez obzira na vladajuću strukturu.
Prvi put u istoriji planeta je u periodu od 12 uzastopnih meseci zabeležila zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru, saopštila je evropska opservatorija Kopernikus, uz objavu o novom toplotnom rekordu za mesec januar ove godine.
Usled procesa zagrevanja planete predeo Alpa do polovine stoleća izgubiće oko 34 odsto sadašnje mase leda, a čak i ukoliko bi se otopljavanje, koje traje poslednjih decenija, nekim čudom prekinulo, trend otapanja bi se nastavio, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja naučnika sa Univerziteta u Lozani.
Još tokom 2018. godine Ujedinjene nacije su objavile veliki izveštaj o tome dokle smo stigli sa ispunjavanjem cilja da do 2023. godine – čista voda bude dostupna svima.
Sada je skoro sigurno da će 2023. godina, u kojoj su viđeni smrtonosni toplotni talasi, poplave i požari – biti najtoplija godina od kada se vrše merenja. Predviđanje je utoliko sigurnije zbog izuzetno visokih oktobarskih temperatura.
