Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaka peta mama u Srbiji ima postporođajnu depresiju. To je vrsta depresije koja se javlja bez obzira na godine, status, obrazovanje, bilo da je majci prvo, treće ili peto dete.
U Srbiji oko 250.000 ljudi pati od depresije, a uprkos tim velikim brojkama ostaje i dalje nedovoljno prepoznata u društvu. Veliki deo populacije ima predrasude u vezi sa problemima mentalnog zdravlja, i to je jedan od razloga zašto se većina obolelih ne leči.
Svakodnevna višesatna izloženost digitalnom sadržaju koji donosi konstantan audio-vizuelni stimulans, dovodi do kognitivnog zamora i prezasićenosti hormonima nagrade.
Svake godine 10. oktobar se obeležava kao Svetski dan mentalnog zdravlja, a ustanovila ga je Svetska federacija za mentalno zdravlje, davne 1992. godine.
Svetski Dan mentalnog zdravlja 10. oktobar ove godine se obeležava sloganom – „Mentalno zdravlje na radnom mestu“, a psihijatrica iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ Ljiljana Simić izjavila je kako podaci za Srbiju pokazuju da su prisutni poremećaji koji upućuju na anksioznost i depresiju i da su to najčešće tegobe zaposlenih.
Zbog visokih temperatura ovih dana mnogi govore o letnjoj depresiji. Mnogi su prvi put čuli i stručni naziv – sezonski afektivni poremećaj – češći je tokom zime, ali se javlja i leti. Međutim, depresija koja nije sezonska, češća je pojava. Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu je oko 300 miliona ljudi depresivno.
Mladima u Srbiji održavanje psihičkog blagostanja predstavlja izazov, pa 39 odsto njih umor i zamor percipira kao glavni problem, obične prehlade predstavljaju problem kod 31 odsto njih, dok su za 23 odsto mladih depresija i anksioznost problem.
Žene koje boluju od postporođajne depresije nailaze na nerazumevanje i osudu, kako društva, tako i sopstvene porodice, izjavila je FoNetu psihijatar Instituta za mentalno zdravlje Maja Milosavljević i ukazala da se mali broj žena javlja zdravstvenim ustanovama za pomoć.
Sindrom sagorevanja na poslu predstavlja posledicu profesionalnog stresa koji ima svoje medicinske, psihološke i sociološke aspekte.
Trodnevnu obuku „Unapređivanje kompetencija zaposlenih u sistemu obrazovanja u oblasti zaštite mentalnog zdravlja mladih“ prošlo je 46 prosvetnih savetnika iz svih školskih uprava.
Oko 90 odsto dece i mladih tokom poslednjih godinu dana je putem medija bilo u dodiru s govorom mržnje, fizičkim nasiljem, eksplicitnim seksualnim i pornografskim sadržajima, zatim opasnim ponašanjem i zastrašujućim scenama i iskustvima sa štetnim supstancama, pokuzuje istraživanje.
Prošle godine u Srbiji je prodato 14,5 miliona antidepresiva, a u Nišu je najviše pregleda sa sumnjom na depresiju. Pa ipak, specijalista nema dovoljno.
U Centru za mentalno zdravlje u Pančevu, posebnoj organizacionoj jedinici SBPB „Kovin“, radi multidisciplinarni tim iz kovinske bolnice koji čine lekari psihijatri, psiholozi, socijalni radnici, radni terapeuti i medicinske sestre.
Istraživanje o mentalnom zdravlju, koje je objavila Štada, pokazuje da 67 odsto Evropljana svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao dobro ili veoma dobro, što je pomak od 10 procenata u odnosu na lane.
