Sve više mladih osoba pije lekove za smirenje, a mnogi od njih to rade mimo lekarskih recepata, uz mešanje sa alkoholom, što može potencijalno da bude opasno, upozoravaju stručnjaci.
Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih izjavila je za RTS da svaka peta zaposlena mlada osoba ima primanja oko 80.000 dinara, ali da je potrošačka korpa 100.000 dinara, što im onemogućava da se ranije osamostale. Ističe da su mladi spremni da rade, ali da svoj rad vrednuju i ne žele neplaćene radne prakse.
Iako su do sada bila dva pokušaja da se seksualno vaspitanje uvede u školske programe, oba pokušaja su propala i to uglavnom zbog otpora pojedinaca ili grupa. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra smatra da bi nadležna ministarstva morala da ponude neki program ističući da što je veće znanje, manja je spremnost mladih da se rizično ponašaju. Profesorka biologije Snežana Romandić naglašava da škola ne daje dovoljno informacija mladima o toj temi, kao i da oni barataju s velikim brojem poluistina koje su štetne po njih.
Energetska pića sve su popularnija među mladima, ali i decom u Srbiji. Često se na ulici mogu videti osnovci sa limenkom tog pića u rukama. Ne koštaju previše, u slobodnoj su prodaji, tako da za džeparac deca mogu da ih kupe. Nisu svesni kakve to posledice može imati na njihovo zdravlje. Čak ni roditelji u tome ne vide poseban problem.
Strah, zabrinutost, zbunjenost i beznađe – kroz takav vrtlog emocija prolaze roditelji kada shvate da dete boluje od poremećaja ishrane. U prvi mah misle da je to prolazna faza, ali kada uvide da je reč o ozbiljnoj bolesti sa visokom stopom smrtnosti, nailaze na još jedan zid – doktori ne znaju kako da pomognu njihovom tinejdžeru. Kreću u kontraofanzivu sa vrlo slabim oružjem – bez informacija, dok dete stravičnom brzinom gubi na težini.
Napuštanje roditeljskog doma nakon tridesete odavno nije ništa čudno za naše prostore i neretko se dovodi u vezu sa tradicionalnom vezanošću za porodicu, koja je karakteristična za našu kulturu. No, iako u Srbiji postoje mladi koji se ne odlučuju na ranije osamostaljivanje iz želje da, između ostalog, što duže ostanu sa roditeljima, ipak je najčešći slučaj da porodični dom nije izbor, već preka potreba, pokazuju rezultati Alternativnog izveštaja Krovne organizacije mladih u Srbiji (KOMS) iz 2023.
Ne postoji bezbedna količina alkohola kada je mozak mladih u pitanju, kaže dr Diana Raketić iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti koja se u praksi susreće i sa 14-godišnjim pacijentima. Zbog toga je, ističe, neophodno da postoji nulta tolerancija na konzumaciju alkohola kod dece mlađe od 18 godina. Mladi koji imaju problem sa alkoholom lako ulaze u incidentne situacije, a često tu budu prisutni i marihuana, amfetamini, pa čak i kokain, upozorava doktorka.
Podaci iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u 2023. godini, koji potpisuje Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), pokazuju da tek 18,1 odsto mladih stanuje u svom stanu, a da velika većina njih – 58,5 procenata, živi u porodičnom stanu, dok je više od petine smešteno u iznajmljenom stanu.
Trodnevnu obuku „Unapređivanje kompetencija zaposlenih u sistemu obrazovanja u oblasti zaštite mentalnog zdravlja mladih“ prošlo je 46 prosvetnih savetnika iz svih školskih uprava.
Ivo Čolović iz CESID-a rekao je za RTS da je anketa koju je ta organizacija sprovela pokazala da svaka četvrta mlada osoba ima loš odnos sa roditeljima, ali i da većina odluke donosi u konsultaciji sa njima. O uvođenju vojnog roka, kako kaže, podeljeno je mišljenje i razlikuje se o toga kojoj kategoriji pripada ispitanik. Anketa je pokazala i kakve su prognoze mladih o budućnosti Kosova i Metohije i kako se najčešće informišu.
U Srbiji ima od 150 do 200 hiljada mladih između 15 i 30 godina koji su nevidljivi za sistem, nisu zaposleni, a nisu ni u nekom od programa obrazovanja i pripadaju takozvanoj NIT (NEET) kategoriji.
Većina mladih u Srbiji ima želju za napredovanjem, srećni su i imaju veru u svetlu budućnost, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratije (CeSID).
Više od 80 odsto mladih u Srbiji ne vidi nijednog političkog aktera, bilo da se radi o ličnosti ili političkoj partiji, koji zastupa i štiti njihove interese, pokazali su rezultati istraživanja o stavovima mladih u Srbiji koje je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratije (CeSID), a preneo danas dnevni list Blic.
Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je poziv za tri programa čiji je cilj unapređenje demografske slike u ruralnim krajevima. Od danas mladi, koji žele da žive i rade na selu, mogu da konkurišu za bespovratnih 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. Ministar Milan Krkobabić rekao je za RTS da su resorno ministarstvo, Vlada Srbije, lokalna samouprava i ti mladi ljudi dobitna kombinacija.
U Srbiji, prema istraživanju Instituta za zaštitu zdravlja ,,Batut”, oko 50 odsto mladih povremeno pije alkoholna pića, a njih sedam odsto redovno. Prvo pijanstvo doživljava se sa 13 i po godina, a svaki šesti tinejdžer od 15 do 19 godina najmanje jednom mesečno pije više od šest alkoholnih pića.
Polovina mladih u Srbiji oseća se anksiozno, svaki drugi doživeo je nasilje, ali je sve više onih koji nasilje opravdavaju – to su rezultati godišnjeg izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji.
U okviru programa kupovine seoskih kuća Ministarstva za brigu o selu, u protekloj godini useljeno je 2.650 kuća u selima širom Srbije, čime je krov nad glavom dobilo čak 10.000 odraslih i dece. Zahtevi za dodelu kuća neprestano stižu, svakoga dana ih je između 15 i 20.
Predstojeći novogodišnji i božićni praznici zbog alkohola znaju da budu velika glavobolja za roditelje, ali i za lekare. Kada se u slavlju pretera sa pićem, a to se često dešava mladima, može da dođe i do trovanja alkoholom i da završe na trežnjenju na Odeljenju toksikologije, Vojnomedicinske akademije.
Četvrti put zaredom završava se program za mlade „Moja prva plata“, a već početkom januara 2024. biće zaključeni ugovori za više od 7.000 mladih koji će na taj način započeti proces sticanja svog prvog radnog iskustva.
Godina koja je na izmaku ostaće upamćena po serijama masovnih ubistava čiji su počinioci mlađi od 30 godina. Stručnjaci upozoravaju da je porast nasilja vidljiviji i zastupljeniji svuda u svetu.
