Na gradilištima, u ugostiteljstvu, dostavi hrane i pojedinim fabrikama strani radnici danas su uobičajen prizor. Dok domaći radnici sve češće odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima i zaradom, poslodavci u Srbiji suočavaju se sa hroničnim nedostatkom radne snage.
Prosečna radna nedelja zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom u Evropskoj uniji tokom 2025. godine iznosila je 35,9 sati, dok je u Srbiji trajala 40,6 sati, pokazuju objavljeni podaci Evrostata.
Zbog širenja obima posla i daljeg razvoja tima, poslastičarnica Anči Kolači otvara konkurs za više radnih pozicija.
U svetu je 36 odsto ljudi veoma ili donekle zabrinuto da bi veštačka inteligencija mogla da im ugrozi posao, dok u Srbiji od takve mogućnosti strahuje 32 odsto ispitanika.
Belgija je prva zemlja Evropske unije koja je svojim zaposlenima ponudila mogućnost četvorodnevne radne nedelje.
Radna nedelja u Srbiji traje najduže u Evropi, pokazuje zvanična evropska statistika. Domaća statistika kaže da je prosečna plata u Srbiji 116.127 dinara, ali da polovina od ukupno 2,36 miliona zaposlenih u našoj zemlji mesečno zarađuje manje od 91.399 dinara. Kaže i da su plate u javnom sektoru, u proseku, gotovo dvostruko veće (1,95 puta) od onih koje primaju preduzetnici.
Dok se diskutuje o tome hoće li veštačka inteligencija ukinuti radna mesta, srpsko tržište rada šalje drugačiju poruku.
Urednica „Biznis magazina“ i „Ekonometra“ Radojka Nikolić rekla je za RTS da broj onih koji primaju najniže i najviše plate u Srbiji ukazuje da je naše društvo veoma polarizovano.
Spisak zanimanja sa beneficiranim radnim stažom u Srbiji uskoro će biti proširen, a među novima su radnici iz železare u Smederevu, vatrogasci i deo zaposlenih u Hitnoj pomoći.
Penzioneri u Srbiji mogu legalno da rade i primaju penziju u isto vreme, ali način zaposlenja zavisi od vrste ugovora i lične situacije. Penzioneri sa poslodavcima mogu sklopiti ugovor o radu ili ugovor o delu, a mogu pokrenuti i sopstveni biznis.
U Srbiji se često dešava da poslodavci zovu zaposlene koji su na odmoru da prekinu godišnji i da se vrate na posao, tvrdi za Euronews Srbija profesor radnog prava Bojan Urdarević. Objasnio je da li je takva praksa u skladu sa Zakonom o radu.
Većina zaposlenih u Srbiji u penziju odlazi po opštim uslovima, ali pojedine profesije imaju pravo na beneficirani radni staž, koji omogućava ranije penzionisanje.
Radna snaga u Srbiji je u proseku starija nego u ostatku Evrope. U Evropskoj uniji više od 55 godina ima svaki peti zaposleni, dok je u Srbiji u toj dobi svaki četvrti radnik. Uz Nemačku, Srbija je na vrhu liste zemalja sa najstarijom radnom snagom u Evropi.
Za mnoge mlade u Pančevu, Kovinu, Vršcu ili Kovačici priča o „prvom poslu“ deluje kao beskrajna petlja. Završena srednja škola ili fakultet, poneka praksa, volontiranje, jedan ugovor na određeno, pa pauza i povratak na biro. U međuvremenu, u medijima se stalno ponavlja da „nema radnika“, da poslodavci ne mogu da pronađu ljude za proizvodnju, usluge i saobraćaj. Kako je onda moguće da se istovremeno govori da nema ni posla ni radnika.
Dok globalno tržište rada ulazi u novu fazu digitalne transformacije, 2026. godina najavljuje se kao prelomni trenutak za brojne profesije.
Građevinska industrija u Srbiji posluje pod sve većim pritiskom rokova i budžeta, a investitori zahtevaju brže rezultate bez kompromisa po pitanju kvaliteta.
Kvota za izdavanje nemačkih radnih dozvola na osnovu posebne, preferencijalne Zapadnobalkanske regulative za 2025. godinu je ispunjena i do kraja godine više se neće odobravati novi zahtevi.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje armirač, tesar i zidar su poslovi koji su bili među najtraženijima prethodnog meseca.
Nastavlja se globalni trend – posla sve više, radnika sve manje. Zbog manjka kvalifikacija, ali i viška očekivanja domaćih radnika, poslodavci se u deficitarnim zanimanjima sve više oslanjaju na strance.
U Srbiji je skoro tri miliona ljudi, starijih od 15 godina, bilo zaposleno tokom prošle godine, a većina njih radila je uobičajeno radno vreme od 36 do 48 sati nedeljno.
