Penzioneri u Srbiji mogu legalno da rade i primaju penziju u isto vreme, ali način zaposlenja zavisi od vrste ugovora i lične situacije. Penzioneri sa poslodavcima mogu sklopiti ugovor o radu ili ugovor o delu, a mogu pokrenuti i sopstveni biznis.
U Srbiji se često dešava da poslodavci zovu zaposlene koji su na odmoru da prekinu godišnji i da se vrate na posao, tvrdi za Euronews Srbija profesor radnog prava Bojan Urdarević. Objasnio je da li je takva praksa u skladu sa Zakonom o radu.
Većina zaposlenih u Srbiji u penziju odlazi po opštim uslovima, ali pojedine profesije imaju pravo na beneficirani radni staž, koji omogućava ranije penzionisanje.
Radna snaga u Srbiji je u proseku starija nego u ostatku Evrope. U Evropskoj uniji više od 55 godina ima svaki peti zaposleni, dok je u Srbiji u toj dobi svaki četvrti radnik. Uz Nemačku, Srbija je na vrhu liste zemalja sa najstarijom radnom snagom u Evropi.
Za mnoge mlade u Pančevu, Kovinu, Vršcu ili Kovačici priča o „prvom poslu“ deluje kao beskrajna petlja. Završena srednja škola ili fakultet, poneka praksa, volontiranje, jedan ugovor na određeno, pa pauza i povratak na biro. U međuvremenu, u medijima se stalno ponavlja da „nema radnika“, da poslodavci ne mogu da pronađu ljude za proizvodnju, usluge i saobraćaj. Kako je onda moguće da se istovremeno govori da nema ni posla ni radnika.
Dok globalno tržište rada ulazi u novu fazu digitalne transformacije, 2026. godina najavljuje se kao prelomni trenutak za brojne profesije.
Građevinska industrija u Srbiji posluje pod sve većim pritiskom rokova i budžeta, a investitori zahtevaju brže rezultate bez kompromisa po pitanju kvaliteta.
Kvota za izdavanje nemačkih radnih dozvola na osnovu posebne, preferencijalne Zapadnobalkanske regulative za 2025. godinu je ispunjena i do kraja godine više se neće odobravati novi zahtevi.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje armirač, tesar i zidar su poslovi koji su bili među najtraženijima prethodnog meseca.
Nastavlja se globalni trend – posla sve više, radnika sve manje. Zbog manjka kvalifikacija, ali i viška očekivanja domaćih radnika, poslodavci se u deficitarnim zanimanjima sve više oslanjaju na strance.
U Srbiji je skoro tri miliona ljudi, starijih od 15 godina, bilo zaposleno tokom prošle godine, a većina njih radila je uobičajeno radno vreme od 36 do 48 sati nedeljno.
U prvoj polovini 2025. godine, tržište rada u Južnom Banatu beleži značajne promene — kako u strukturi traženih zanimanja, tako i u dinamici zapošljavanja. Pančevo, kao regionalni centar, i dalje prednjači po broju novih radnih mesta, dok opštine poput Kovina, Alibunara, Plandišta i Vršca beleže stabilan rast lokalne privrede i otvaranje novih pozicija.
Poreska uprava Srbije raspisala je konkurs za 208 izvršilaca na 107 radnih mesta u više sektora i filijala.
Procenjuje se da će u Srbiji, prema podacima Fondacije za razvoj nauke, zbog razvoja veštačke inteligencije nestati 70.000 radnih mesta.
Tržište rada u Srbiji doživljava značajne promene poslednjih godina, sa zanimanjima koja donose izuzetno visoke zarade. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za januar, pojedine profesije značajno odstupaju od prosečne plate u zemlji, stvarajući nove prilike za profesionalni razvoj.
Pored poljoprivrednika, šumara i ribara i poslodavci iz sektora ugostiteljstva i turizma moći će da angažuju sezonske radnike elektronskim putem.
Poslodavci su u januaru, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), iskazali potrebu za zapošljavanjem 15.744 radnika, a najtraženiji su bili programeri i za njih je raspisano 1.635 oglasa.
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje, a najniža penzija ne dostiže četvrtinu prosečnih troškova, čak ni polovinu minimalnih, zbog čega sve veći broj starijih nastavlja da radi i nakon penzionisanja.
Najviše šanse za zaposlenje u Evropi imaju stručnjaci za veštačku inteligenciju. Trend prati i Srbija.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u novembru 2024. registrovano je 354.038 nezaposlenih osoba, što je za 8,5 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.
