U Srbiji je u trećem kvartalu ove godine ukupan broj zaposlenih iznosio 2.346.398, što je za 19.347 ili 0,8 odsto zaposlenih manje nego u istom periodu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Poslodavci u Srbiji su u avgustu, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka Evropske unije koji je samo 9,9 odsto, pokazuju podaci Eurostata za 2025.
Poverenje u vođenje knjiga presudno je za stabilnost poslovanja i pravovremeno donošenje odluka, jer greška ili kašnjenje u izveštaju mogu skupo da koštaju firmu. Kada su podaci uredni, vlasnik štedi vreme i izbegava nepotreban rizik, umesto da ga otkriva tek kada stigne kontrola.
Očekivano trajanje radnog veka u Evropskoj uniji dostiglo je prošle godine 37,5 godina, što je za 0,3 godine više nego 2024. i čak 2,3 godine više nego 2016. godine, objavila je evropska statistička služba Evrostat.
Zbog širenja obima posla i daljeg razvoja tima, poslastičarnica Anči Kolači otvara konkurs za nekoliko radnih pozicija.
Na gradilištima, u ugostiteljstvu, dostavi hrane i pojedinim fabrikama strani radnici danas su uobičajen prizor. Dok domaći radnici sve češće odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima i zaradom, poslodavci u Srbiji suočavaju se sa hroničnim nedostatkom radne snage.
Prosečna radna nedelja zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom u Evropskoj uniji tokom 2025. godine iznosila je 35,9 sati, dok je u Srbiji trajala 40,6 sati, pokazuju objavljeni podaci Evrostata.
Zbog širenja obima posla i daljeg razvoja tima, poslastičarnica Anči Kolači otvara konkurs za više radnih pozicija.
U svetu je 36 odsto ljudi veoma ili donekle zabrinuto da bi veštačka inteligencija mogla da im ugrozi posao, dok u Srbiji od takve mogućnosti strahuje 32 odsto ispitanika.
Belgija je prva zemlja Evropske unije koja je svojim zaposlenima ponudila mogućnost četvorodnevne radne nedelje.
Radna nedelja u Srbiji traje najduže u Evropi, pokazuje zvanična evropska statistika. Domaća statistika kaže da je prosečna plata u Srbiji 116.127 dinara, ali da polovina od ukupno 2,36 miliona zaposlenih u našoj zemlji mesečno zarađuje manje od 91.399 dinara. Kaže i da su plate u javnom sektoru, u proseku, gotovo dvostruko veće (1,95 puta) od onih koje primaju preduzetnici.
Dok se diskutuje o tome hoće li veštačka inteligencija ukinuti radna mesta, srpsko tržište rada šalje drugačiju poruku.
Urednica „Biznis magazina“ i „Ekonometra“ Radojka Nikolić rekla je za RTS da broj onih koji primaju najniže i najviše plate u Srbiji ukazuje da je naše društvo veoma polarizovano.
Spisak zanimanja sa beneficiranim radnim stažom u Srbiji uskoro će biti proširen, a među novima su radnici iz železare u Smederevu, vatrogasci i deo zaposlenih u Hitnoj pomoći.
Penzioneri u Srbiji mogu legalno da rade i primaju penziju u isto vreme, ali način zaposlenja zavisi od vrste ugovora i lične situacije. Penzioneri sa poslodavcima mogu sklopiti ugovor o radu ili ugovor o delu, a mogu pokrenuti i sopstveni biznis.
U Srbiji se često dešava da poslodavci zovu zaposlene koji su na odmoru da prekinu godišnji i da se vrate na posao, tvrdi za Euronews Srbija profesor radnog prava Bojan Urdarević. Objasnio je da li je takva praksa u skladu sa Zakonom o radu.
Većina zaposlenih u Srbiji u penziju odlazi po opštim uslovima, ali pojedine profesije imaju pravo na beneficirani radni staž, koji omogućava ranije penzionisanje.
Radna snaga u Srbiji je u proseku starija nego u ostatku Evrope. U Evropskoj uniji više od 55 godina ima svaki peti zaposleni, dok je u Srbiji u toj dobi svaki četvrti radnik. Uz Nemačku, Srbija je na vrhu liste zemalja sa najstarijom radnom snagom u Evropi.
Za mnoge mlade u Pančevu, Kovinu, Vršcu ili Kovačici priča o „prvom poslu“ deluje kao beskrajna petlja. Završena srednja škola ili fakultet, poneka praksa, volontiranje, jedan ugovor na određeno, pa pauza i povratak na biro. U međuvremenu, u medijima se stalno ponavlja da „nema radnika“, da poslodavci ne mogu da pronađu ljude za proizvodnju, usluge i saobraćaj. Kako je onda moguće da se istovremeno govori da nema ni posla ni radnika.
