U Srbiji je skoro tri miliona ljudi, starijih od 15 godina, bilo zaposleno tokom prošle godine, a većina njih radila je uobičajeno radno vreme od 36 do 48 sati nedeljno.
U prvoj polovini 2025. godine, tržište rada u Južnom Banatu beleži značajne promene — kako u strukturi traženih zanimanja, tako i u dinamici zapošljavanja. Pančevo, kao regionalni centar, i dalje prednjači po broju novih radnih mesta, dok opštine poput Kovina, Alibunara, Plandišta i Vršca beleže stabilan rast lokalne privrede i otvaranje novih pozicija.
Poreska uprava Srbije raspisala je konkurs za 208 izvršilaca na 107 radnih mesta u više sektora i filijala.
Procenjuje se da će u Srbiji, prema podacima Fondacije za razvoj nauke, zbog razvoja veštačke inteligencije nestati 70.000 radnih mesta.
Tržište rada u Srbiji doživljava značajne promene poslednjih godina, sa zanimanjima koja donose izuzetno visoke zarade. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za januar, pojedine profesije značajno odstupaju od prosečne plate u zemlji, stvarajući nove prilike za profesionalni razvoj.
Pored poljoprivrednika, šumara i ribara i poslodavci iz sektora ugostiteljstva i turizma moći će da angažuju sezonske radnike elektronskim putem.
Poslodavci su u januaru, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), iskazali potrebu za zapošljavanjem 15.744 radnika, a najtraženiji su bili programeri i za njih je raspisano 1.635 oglasa.
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje, a najniža penzija ne dostiže četvrtinu prosečnih troškova, čak ni polovinu minimalnih, zbog čega sve veći broj starijih nastavlja da radi i nakon penzionisanja.
Najviše šanse za zaposlenje u Evropi imaju stručnjaci za veštačku inteligenciju. Trend prati i Srbija.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u novembru 2024. registrovano je 354.038 nezaposlenih osoba, što je za 8,5 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.
Plate u javnom sektoru i dalje su više i sigurnije, ali primiču se zarade i u privatnom sektoru.
Najnovije istraživanje Infostud-a o očekivanjima zaposlenih u Srbiji i onih koji posao traže pokazuje da visina plate ostaje i dalje najvažniji faktor kod 66 odsto ispitanika.
Zvanična statistika pokazuje da oko 380 hiljada ljudi u Srbiji radi po ugovorima na određeno vreme.
Nedavno obavljeno istraživanje „Šta to radi zaposlene“ pokazuje da, kada su beneficije u pitanju, zaposleni u Srbiji najviše cene fleksibilno radno vreme, četvorodnevnu radnu nedelju i mogućnost rada od kuće.
Nakon korone rad od kuće ostao je popularan kod zaposlenih u mnogim oblastima.
Koliko puta ste pomislili da biste voleli da radite četiri dana nedeljno? Za pojedine narode u Evropi to je postala realnost.
„Burnout“, odnosno izgaranje na poslu kao posledica mentalne i fizičke iscrpljenosti usled hronične izloženosti stresnim situacijama – termin je i stanje sa kojim se trenutno suočava svaki četvrti zaposleni širom sveta, pokazalo je istraživanje firme „MekKinsi i kompani“ (McKinsey & Company).
Rezultati nedavnog istraživanja koje je sproveo ResumeTemplates.com pokazali su da bi 83 odsto zaposlene generacije Z (rođeni između 1997. i 2012.) trebalo na tome da zahvale svojim roditeljima.
Od pandemije koronavirusa, rad od kuće postao je obavezni deo radne nedelje u mnogim firmama. Pandemija je prošla, ali se nisu svi vratili u kancelarije. Danas je najviše onih koji sa poslodavcem imaju dogovor o povremenom radu od kuće, ili kombinovanu radnu nedelju.
Odlazeći na posao građani Srbije napuštaju svoje opštine, gradove, oblasti, pa čak i samu domovinu. I to svakog dana. Podaci iz poslednjeg popisa pokazuju da je u našoj zemlji skoro svaki šesti građanin – dnevni migrant. Većina migrira zbog posla, ali nije sasvim zanemarljiv ni broj đaka koji do klupe putuju u drugo mesto.
