Širom Srbije u poslednja dva meseca uginulo je 19 jedinki retkih, ugroženih i strogo zaštićenih ptica grabljivica, a okolnosti ukazuju na trovanje, saopštilo je danas Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Prizor starijih sugrađana koji hrane golubove, vrapce i ostale ptice starim hlebom, veoma je čest u urbanim sredinama. I mada je njihova namera izuzetno dobra, ova ustaljena praksa, nažalost nije. Znate li da je hleb, kojim ljudi najčešće hrane ptice, najmanje kvalitetna hrana koju im možemo dati?
Poznata V formacija leta pomaže im da uštede energiju, iskorišćavajući uzgonski vazduh koji stvara ptica ispred, piše Science Focus.
Kao i ljudi, ptice imaju manje prijatelja kako stare, ali razlozi za to nisu u potpunosti jasni.
Iz Uprave carina saopštili su da je na graničnom prelazu Gradina 22. septembra otkriven pokušaj šverca 305 jedinki sedam različitih vrsta ptica iz familije čvoraka, tkalja (pletilja), zeba i dve zaštićene kornjače.
Orao krstaš, grlica, modrovrana, rode… neke su od najlepših ptica u Srbiji. Ptice čija su staništa pored vode, koje je ovih dana zbog talasa vrućina i visokih temperatura sve manje, posebno su ugrožene, ali ima načina da se pomogne.
Veterinarski inspektor izašao je na lice mesta uginuća više od 800 ptica u kikindskom selu Nakovo, po službenoj dužnosti po dobijanju obaveštenja 3. marta.
Članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pronašli su više od 800 mrtvih ptica na oranicama kod kikindskog sela Nakova. Među njima je bilo najmanje 434 gačca, lovostajem zaštićene vrste, i 373 čavke koje zakon štiti kao zaštićenu vrstu. Sve okolnosti ukazuju na masovno trovanje, što treba da bude potvrđeno laboratorijskim analizama u nadležnom veterinarskom institutu. Ornitolozi kažu da je ovo do sada najveći pojedinačni pomor ptica nastao usled trovanja u ovom delu Evrope.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavilo je da je tokom Međunarodnog zimskog popisa ptica vodenih staništa (International Waterbird Census – IWC) utvrđeno da su u Srbiji, kao i ranijih godina, dve najbrojnije vrste bile patka gluvara i obični galeb, dok su sve ostale bile znatno malobrojnije.
Stručne procene ukazuju da u Srbiji od nezakonitog ubijanja, trovanja i hvatanja godišnje strada 120.000-170.000 jedinki divljih ptica, od kojih je najveći broj prepelica, grlica, pataka i gusaka.
