Ko najviše radi u Evropi: Zaposleni u EU prosečno provedu 36 sati nedeljno na poslu, gde se na listi nalazi Srbija?

Gledano statistiku može se zaključiti da se u zemljama koje imaju niži standard radi duže, dok se u razvijenim zemljama radi kraće.
Deficit radne snage je problem u celom svetu. Ali ako se pogledaju zvanični podaci u Srbiji, veći broj sati proveden na poslu se ne može pravdati samo tim problemom. Srbija ima više od dva miliona zaposlenih, ali ima i dalje veliki broj nezaposlenih.

Podaci Eurostata ne odnose se samo na države članice EU, već i na ostale evropske zemlje. I dok Srbija zauzima najvišu poziciju po broju provedenih sati na poslu, odmah iza nje su Bosna i Hercegovina (41,7 radnih sati), Grčka (41,4 radna sata), Rumunija (39,5 sati), Poljska (39,3 sata), Bugarska (39 sati).

Nasuprot „radoholičarima“ koji uglavnom dolaze iz Jugoistočne Evrope, ima i onih koji su pet do sedam sati manje radili. Holanđani rade u proseku 32 sata u nedelji, Austrijanci i Norvežani oko 33 sata, Nemci 34 radna sata, koliko rade i Danci, Finci i Norvežani.
Zabeleženo je da su najvredniji bili u šumarstvu, poljoprivredi i ribarstvu gde se prosečno radilo 41 sat. Na drugom mestu su rudari, koji su radili prosečno 39 sati, a približno njima su građevinari koji su na poslu proveli 38 sati.

Najkraći radni sati zabeleženi su u poslovima održavanja i čišćenja domaćinstva (26,7 sati), obrazovanju (31,9 sati) i u oblasti umetničkih, zabavnih i rekreativnih aktivnosti (33 sata).

Gde se najviše radi?

Ako izuzmemo Tursku, u Srbiji se najviše radi. Sa prosečna 42 radna sata, Srbija se nalazi na vrhu liste.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, prošle godine je u Srbiji bilo skoro 405. 000 nezaposlenih, dok poslednji podaci iz aprila pokazuju da je u tom mesecu zabeleženo nešto više od 382.000 nezaposlenih. Sa druge stra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je trenutno zaposleno više od 2.360.000 ljudi (2.364.580).

Najtraženiji su programeri, menadžeri, operateri na linijama za automatsku proizvodnju, kuvari i magacioneri.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Euronews Srbija da je očigledno da se u zemljama koje imaju niži standard radi duže u odnosu na razvijenije zapadnoevropske zemlje, gde se radi kraće.

On je dodao da mu nije jasno kako Eurostat dolazi do tih podataka o dužini rada. Prema toj statistici u Srbiji se najduže radi u poljoprivredi i građevinarstvu, a plate se isplaćuju prema broju sati provedenih na poslu.

„Onda bi trebalo da su i plate u tim oblastima kod nas veće, što baš i nisam siguran“, rekao je on.

Efikasnost radnika

Napominje da je po zakonu propisano da se u Srbiji radi 40 sati nedeljno, što znači osam sati dnevno. Dodaje da pauze za doručak i ručak u razvijenim zemljama ne ulaze u radno vreme, dok u Srbiji ulaze u 40-osatnu radnu nedelju.

„Kod nas se praktično radi 36,5 sati. Ako se u proseku radi pet dana u nedelji po osam sati to je 40 sati. Ako se odbiju pauze za obroke, a to je oko pola sata dnevno, to je u proseku 36,5 sati nedeljno“, naveo je on.

Savremeni svet, kako je rekao, ide ka tome da se radi lakše, da se radi kraće uz pomoć tehnologije.

„Nekada se dešava da zaposleni rade i duže, ali oni dobijaju veću platu zbog toga. Verovatno je podatak Eurostata došao iz vrlo angažovanog građevinarstva. Mi zaista imamo gradnju svih mogućih vrsta, od putarstva do visokogradnje, a nemamo dovoljno zaposlenih, često ti zaposleni dolaze iz nekih stranih zemalja. Često se u građevinarstvu radi 10 sati dnevno, pa je moguće da iz tog razloga nastaje taj povećan broj sati koji se onda može statistički da obradi“, rekao je on.

Atanacković kaže da i zaposleni i poslodavci idu ka tome da se rad pojednostavi i da se skrati radni proces.

„Poslodavcima je to jeftinije, a zaposleni takođe nisu toliko dugo angažovani na poslu, već imaju mogućnosti da se posvete nekim drugim svojim potrebama“, naveo je on.

Dodaje da postoje zanimanja gde je gotovo nemoguće smanjiti broj sati proveden na poslu i kao primer naveo je trgovce koji rade i nedeljom, kako bi pružili trgovačke usluge svima.