Kako uštedeti struju u domaćinstvu – potrošnja nam je oko tri puta veća od evropskog proseka
Srbija spada među „zemlje rasipnice“ jer je potrošnja struje oko tri i po puta veća od evropskog proseka.
Srbija spada među „zemlje rasipnice“ jer je potrošnja struje oko tri i po puta veća od evropskog proseka.
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. iznosila je 6.500 dinara, 500 dinara više nego u prošloj godini.
Nepisano je pravilo da je septembar, posle januara, mnogima najteži mesec u godini. Finansijski stručnjak Vladimir Vasić slaže se da je ovaj mesec finansijski izazovan, ali zato treba napraviti plan potrošnje i definisati prioritete, a isto tako „vrebati“ popuste, da bi se ostvarila ušteda.
Nekada se deci po rođenju u Srbiji poklanjala štednja knjižica, sa simboličnim iznosom na računu u banci. Dečja štednja postoji i danas, ali ne postoje zbirni podaci koliko u zemlji ima najmlađih štediša. Uz klasičnu štednju beleže se i nove prakse, pa imamo bebe koje su već članovi privatnih penzijskih fondova, decu sa ugovorenim polisama životnog osiguranja, gde im se određena suma isplaćuje kad napune 18 godina ili kad upišu fakultet, ili već za neki drugi budući događaj za koji se opredele roditelji prilikom ugovaranja osiguranja.
Popust za racionalnu potrošnju električne energije u martu ostvarilo je 1,8 miliona ili čak 54 odsto domaćinstava. Mart je bio mesec u kojem su građani bili najefikasniji u potrošnji struje.
Hrana i bezalkoholna pića odnesu svakog meseca blizu 37 odsto troškova prosečnog domaćinstva u Srbiji. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, naša tipična porodica mesečno uspe da skupi blizu 88.000 dinara, a potroši koju stotinu više. Godinama unazad, najveći deo novca odlazi na ishranu. Evropljani, oni okupljeni u EU, s druge strane, kažu brojke iz 2021. godine, za pun tanjir daju tek 17,1 odsto primanja.
Da li ste znali da najveću uštedu energije ostvarujete kada postavite temperaturu frižidera na 4 stepena, a zamrzivača na -18 stepeni? Da bojler treba da podesite na 60 stepeni? Projekat „Bolja energija“ Američke agencije za međunarodni razvoj – USAID nastoji da serijom radionica to nauči učenike srednjih škola širom Srbije. Oni bi svoje znanje o energetskoj efikasnosti trebalo da prenesu dalje i time pomognu građanima da uštede energiju i novac kod kuće.
Domaćinstva u Srbiji štedela su struju i u februaru. Popust za racionalnu potrošnju električne energije u odnosu na februar u prethodne dve godine ostvarilo je 1,6 miliona domaćinstava, to jest, 49,4 odsto njih smanjilo je potrošnju električne energije za više od pet odsto.
Ekonomski analitičar Drago Matović kaže za RTS da se investiciono zlato pojavljuje kao poželjna investicija širom sveta. Investiranje ide od malih količina, oko jednog grama mesečno koji trenutno košta oko 8.000 dinara, pa sve do nekih „suludih cifara“, dodaje Matović.
Energetska kriza 2022. bila je opomena za ceo svet, a posebno za Evropu koja zavisi od uvoza. Protekla godina, pored energetskog oporavka, ustanovila je i nove standarde za domaćinstva. Štednja je trajni prioritet.
Prosečan Nemac uštedi gotovo 300 evra mesečno, dok Poljaci i Grci jedva uspevaju da pokriju mesečne troškove. U Srbiji se i dalje najviše štedi u slamarici, čak 53 odsto. Prosečno domaćinstvo uspeva da uštedi oko 50 evra.
Zlato, kaže se, najsjajnije sija u krizama. Na drugom mestu omiljenih srpskih investicija su nekretnine. Poljoprivredno zemljište je pak investicija na duge staze, a od 2009. krenula je i jagma za digitalnim zlatom. Kako štedeti u kriznim vremenima i treba li sva jaja stavljati u istu korpu?
Štednja u domaćoj valuti brže raste od devizne štednje već 11 godina uzastopno i prema poslednjim operativnim podacima premašila je protivvrednost milijarde evra, saopštila je danas Narodna banka Srbije povodom obeležavanja Svetskog dana štednje 31. oktobra.