Od besnila, neizlečive bolesti, koja se na čoveka prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom, u svetu svakoga dana umre 150 ljudi. Sa ciljem da se ova bolest među divljim životinjama u našoj zemlji potpuno iskoreni, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz podršku Evropske unije i ove godine, nakon prolećne, organizuje jesenju kampanju vakcinacije.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije je danas saopštilo da je počela jesenja akcije oralne vakcinacije lisica i drugih divljih mesojeda protiv besnila.
Prvi slučaj infekcije virusom gripa tipa AH1 potvrđen je na teritoriji Šumadijskog okruga, saopštila je Nacionalna referentna laboratorija za grip i druge respiratorne viruse Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“.
Obuhvat vakcinacije dece u Srbiji je nedovoljan da bi se izbegla mogućnost epidemije.
Više od 60 procenata svetske populacije veruje vakcinama i spremno je da se ponovo vakciniše protiv kovida 19, kao i protiv drugih rasprostranjenih bolesti.
Od početka godine registrovano je više od 400 slučajeva velikog kašlja. Ovih dana potvrđeno je da su malim boginjama zaražene četiri osobe. Sve to je, kažu lekari, rezultat izbegavanja vakcinacije. Iako po zakonu roditelje koji odbiju da vakcinišu dete – čeka kazna, malo je onih koji je zaista i dobiju.
To što su u Srbiji preminule četiri bebe od velikog kašlja, glavni je krivac pad obuhvata vakcinisane dece. Umrla su novorođenčad, koji nisu stasali za vakcinaciju, a jedini način da se oni efikasno zaštite je dobar kolektivni imunitet koji se postiže ako je vakcinisano više od 95 odsto dece.
Povećava se broj obolelih od velikog kašlja.
Aktuelni kalendar vakcinacije propisuje da deca do 14. godine moraju da prime devet različitih vakcina. I dok neke poput MMR-a imaju trajno dejstvo, kod nekih imunitet vremenom opada. Koliko dugo dete treba da bude zdravo pre nego što se vakciniše i može li da se upiše u vrtić ili školu ako nije primilo sve predviđene vakcine?
