Anketa o potrošnji domaćinstava pokazala je da su građani Srbije prošle godine trošili oko tri hiljade dinara mesečno na cigarete i duvan, što je za hiljadu dinara više nego što su trošili na voće.
Zahtevi za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada voćaka i hmelja za 2024. podnose se do 17. oktobra.
U južnom Banatu, zbog kišovitih dana, produžila se berba jabuka, ali proizvođači kažu da to neće uticati na kvalitet i rod voća. Zadovoljni su i otkupnom cenom, pogotovu industrijske jabuke, koju prodaju za 18 dinara po kilogramu.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović ocenio je danas da će, zbog velikih vrućina, rod voća u Srbiji ove godine biti manji pet do osam odsto u odnosu na 2023. godinu.
Dugotrajni period sa ekstremno visokim temperaturama negativno utiče na sve biljne kulture i u ovom trenutku je veoma nezahvalno davati bilo kakve prognoze o prinosima ili štetama na usevima.
Voće je fantastičan dodatak svakoj ishrani, osim odličnog ukusa, nudi brojne zdravstvene prednosti.
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Dragica Brkić rekla je za RTS da je najbitnije da proizvođači odgovorno primenjuju pesticide, da se pridržavaju uputstva upotrebe i vreme koje je predviđeno za karencu. Istraživanja pokazuju da ispiranje 30 sekundi u vodi ima isti efekt kao sva sredstva koja se preporučuju za otklanjanje pesticida jer možete praktično da otklonite samo ono što je na površini ploda, istakla je Brkićeva.
Trešnje su se već pojavile na pijaci. Ima i lubenica, kao i jagoda – uglavnom iz uvoza. Kako stvari stoje, duga suša i kasne kiše ovog proleća neće dobro uticati na domaće rano voće.
Iz Srbije je prošle godine izvezeno oko 407.000 tona voća u vrednosti od 770,96 miliona evra, a pre toga dve godine zaredom izvoz je premašio 850 miliona evra. Tako je u 2022. ukupna vrednost izvezenog voća iznosila 893,35 miliona evra, a 2021. godine 866,10 miliona evra. Postavlja se pitanje koja su najveća izvozna tržišta za voće iz Srbije i kakva sezona može da se očekuje ove godine.
Posle četiri godine hladnjače s osetljivom robom izgubile prioritet u odnosu na druge prevoznike.
Mrazevi i sneg u velikoj meri oštetili su voće u pojedinim regionima Srbije, pa se neće ostvariti prognoza o rekordno rodnoj godini, rekao je danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.
Noći u Srbiji su vedre i ledene. To je kobno za voće koje je zbog blage zime već pustilo pupoljke i procvetalo. Posebno brinu malinari, jer je na „crveno zlato“ u mnogim delovima Srbije pao sneg, ali još uvek je rano da se prognoziraju cene.
Sa prvim prolećnim plodovima na pijacama, stižu i pitanja koliko je puta prskano i da li je hrana bezbedna. Nadležni poručuju da u voću i povrću nema nedozvoljenog nivoa pesticida. Nepravilna primena, međutim, ugrožava zdravlje poljoprivrednika i potrošača, ali i izvoz. Zbog nedozvoljenih materija vraćaju se pošiljke voća i povrća. Počinje obuka oko 200.000 poljoprivrednika o pravilnoj primeni pesticida.
Republički hidrometeorološki zavod saopštio je danas da se do četvrtka, 21. marta, ujutro očekuje slab prizemni mraz, koji može da ošteti procvetale vrste i sorte voća.
Mnoge vrste voća mogu u sebi sakriti neželjenog “gosta” – crva.
Najveću pretnju najprofitabilnojoj grani srpske poljoprivrede voćarstvu, predstavljaju klimatske promene. Voćari strahuju od mraza koji bi mogao da pokosi biljke koje su pred cvetanje. Moraće da se pripreme i za borbu sa sušom u toku leta, gradom i olujama. Stručnjaci ponavljaju da je ulaganje u zaštitne sisteme – investicija, a ne trošak.
Zvanična merenja temperature kažu da smo svedoci najtoplijeg oktobra i novembra u istoriji. Agrometeorolog Zorica Radičević kaže da ovaj period jeste bio topliji nego uobičajeno, ali da neće ostaviti veće posledice na poljoprivredne useve. Naglašava da je veći problem za rod sneg u aprilu, nego što procveta neka grana u oktobru.
Prema podacima i analizama u Srbiju je tokom 2022. uvezeno oko 305.990 tona voća, što je za 9,1 odsto manje u odnosu na godinu dana ranije, pokazuju podaci Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS). Istovremeno, vrednost uvezenog voća i povrća iznosila je 295,7 miliona evra, što je za 3,2 odsto više u odnosu na 2021.
Zbog neobično visokih temperatura za ovo doba godine priroda nije krenula u fazu mirovanja, pa je pojedino voće poput jagoda, trešnji, krušaka u većini krajevima Srbije ponovo procvetalo.
Sistem Evropske unije za brzo obaveštavanje o bezbednosti hrane (RASFF) objavio je da su u oktobru mesecu dve pošiljke iz Srbije zaustavljene na granici sa Hrvatskom, odnosno Slovenijom.
