• zdravlje

    Poremećaji u ishrani nisu hir mladih ljudi

    Poremećaji ishrane i gojaznost su tema drugog Nacionalnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem koji nosi naziv „Od razumevanja do izlečenja“ što je najvažnija poruka u borbi protiv ovih, sve češćih, problema koji se javljaju u periodu adolescencije.

    Parkinsonova bolest, u Srbiji se sa njom bori 15.000 ljudi

    Procenjuje se da u svetu sa Parkinsonovom bolešću živi oko 6,1 milion ljudi, a u Srbiji oko 15.000. Šta je izaziva, kako se leči i koje su nove metode u borbi sa tom bolešću, uoči Svetskog dana Parkinsonove bolesti, govorila profesorka Marina Svetel sa Klinike za neurologiju, Kliničkog centra Srbije.

    Prekomerna težina kod mladih sve veći problem

    Svako treće dete u Srbiji je gojazno, a predviđa se da će broj mladih sa prekomernom težinom rasti pet odsto svake godine u narednoj deceniji. Edukacija i podizanje svesti, uz dodatni angažman roditelja i društva, ključ su za suprotstavljanje toj pošasti 21. veka, poručuju lekari.

    Šta se dešava ako preteramo sa vitaminima? Farmaceutkinja ukazuje na neželjena dejstva

    Jedan od razloga što su suplementi vitamini i minerali sve više popularni je percepcija da njihova upotreba ne nosi nikakve rizike, međutim, stručnjaci upozoravaju da ih ipak ne treba kupovati na svoju ruku i da su lekari i farmaceutu prava adresa na kojoj možemo da dobijemo savet u kojoj dozi i kada tačno treba da ih konzumiramo.

  • Suplementi nisu garancija dobrog zdravlja, a mogu da izazovu i negativne posledice

    Svakodnevno smo izloženi velikom broju reklama o doprinosu suplemenata našem zdravlju. Da li to znači da možemo da ih slobodno konzumiramo bez konsultacije s lekarom i da li će nam suplementi zaista pomoći ili mogu da izazovu ozbiljne probleme, objasnila je gošća Dnevnika, farmaceutkinja Slađana Panajotović.

    U aprilu i maju najveća koncentracija saharskog peska u Srbiji: Kako ta pojava nastaje i da li je opasna?

    Veći deo Balkanskog poluostrva tokom prethodnih dana nalazio se pod uticajem snažnog anticiklona koji nije dozvoljavao oblacima i kiši da stignu do nas. Takođe, iznad Balkana i dalje postoji velika razlika u vazdušnom pritisku, zato i dalje duva jak južni vetar. Osim u prizemlju, i na većim visinama postoji jaka južna struja koja nam iz Afrike donosi pustinjski pesak.

    Pad broja obolelih od gripa

    Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ saopštio je da su od 18. do 24. marta prijavljena 6.223 slučaja oboljenja sličnih gripu.

    Suze, kijanje, kašalj, crvenilo očiju – prolećne alergije u zamahu

    Mnogi su alergični i na hranu, ali je počela sezona prolećnih alergija. I zato, ovih dana mnogi kijaju, suze i svrbe ih oči, otečeni su im kapci, svrbi ih nos, a neki imaju i ozbiljnije simptome, jer je počelo cvetanje biljaka. Alergija na polen smatra se jednom od najvećih epidemija našeg veka, jer pogađa svaku petu osobu.

    ZJZ PANČEVO: Bolesti koje prenose krpelji – kako se zaštititi?

    Boravak u prirodi, iako se preporučuje, nosi sa sobom i rizik od izlaganja zaraznim bolestima koje prenose krpelji. U prirodi se krpelji mogu naći u područjima koja su obrasla visokom travom, šibljem, žbunjem, zatim u šumama i livadama, ali i u neuređenim dvorištima i parkovskim površinama. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu.

    Postporođajna depresija i kako je prepoznati

    Svaka peta porodilja u Srbiji pati od postporođajne depresije, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije. Ovo je stanje koje se javlja nakon porođaja, kao odgovor na novonastale životne promene koje donosi rođenje deteta. Ta osećanja često prate krivica, stid, pa i samoprezir. Problem je kada je majka, ali i društvo kojem ona pripada ne prepoznaju.

    Od januara više od 1.000 obolelih od velikog kašlja, dvoje dece preminulo

    Prema podacima iz Servisa javnog zdravlja, zaključno sa 22. martom 2024. godine, na teritoriji Republike Srbije od strane zdravstvenih radnika prijavljena su ukupno 1.052 potvrđena slučaja pertusisa (velikog kašlja) kod kojih je dijagnoza postavljena od početka 2024. godine (stopa incidencije 15,8 na 100.000 stanovnika).