Druženje olakšava život starijim osobama

Ljudi znaju da kažu da je starost teška sama po sebi. Neraspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva, beznađe i tuga često prate stare ljude, i oni teško pronalaze zadovoljstvo u životu. Njihov položaj dodatno otežavaju i uslovi u kojima žive, kao i bolest.

„Razumljivo je zbog čega su stari ljudi danas apatični. Izuzetno teška materijalna situacija, prisustvo hroničnih bolesti, porodično okruženje – jer su vrlo često bez porodice ili ako je imaju, oni su često nedovoljno odgovorni prema starima, velika  usamljenost – sve to su razlozi zbog kojih stari nemaju motivaciju da izađu iz kuće“, objašnjava Ivanka Radu Halabrin, mr socijalnog rada.

Ona je i rukovodilac Klubova za odrasla i stara lica, koji funkcioniše u okviru Gerontološkog centra Pančevo. To je mesto u kojem se stari smeju, šale, druže i kvalitetno provode slobodno vreme. Klubovi su osnovani 1976. godine, i do 1992. godine funkcionisali su kao dnevni boravak. Prvi klub otvoren je u Ulici Josifa Marinkovića 25, a zatim još dva – u Karađorđevoj ulici 20 i u Ulici Maksima Gorkog 145.

U okviru Klubova postoji niz usluga.

Rad Klubova finansira lokalna samouprava na osnovu Gradske odluke o socijalnoj zaštiti građana Pančeva. Korisnicima su dostupne usluge – ishrana, pomoć u kući, servisne usluge, pranje i peglanje veša, poseta lekara i druženje. Cenu usluga određuje lokalna samouprava, a deo troškova i subvencioniše, u zavisnosti od visine primanja korisnika. Godišnja članarina iznosi 700 dinara, a trenutno Klubovi imaju oko 100 korisnika.

„Zahvaljujući našoj lokalnoj samoupravi, koja finansira uslugu lečenja u kućnim uslovima, mi imamo mogućnost da se brinemo i o zdravlju naših korisnika. Tri lekara dolaze da ih pregledaju, pišu upute, recepte, te oni ne moraju da odlaze u ambulante i čekaju. Korisnicima koji su teže pokretni mi distribuiramo hranu. Da bi obogatili život uključuju se u sekcije, organizujemo međuklupska druženja, izlete, koncerte, izložbe“, priča mr Ivanka Radu Halabrin.

Danas u okviru Klubova postoji čak devet sekcija: folklorna, za ručni rad, šahovska, pikado, muzička, dramska, literarna, likovna i aktiv žena. Sastaju se jednom nedeljno, druže se i vredno rade, a rezultati su izuzetni.

„Šahovska sekcija jedna je od najjačih sekcija lige trećeg doba. Članovi literarne grupe objavili su knjigu, sada sakupljaju materijal za sledeću. U okviru likovne sekcije organizujemo kolonije, izložbe. Folklorna sekcija je izuzetno aktivna, jer veoma često nastupaju u gradu i van grada. Imaju i svoje nošnje, koje su izvezle članice aktiva žena“, objašnjava naša sagovornica.

Da je druženje lek za depersiju, pokazuju članovi folklorne sekcije. Najstariji član ima 80 godina, a nakon probe svi su nasmejani i zadovoljni.

„Već četiri godine sam član sekcije i ova atmosfera je mnogo uticala na podizanje mog raspoloženja. Jedva čekamo ponedeljak da se sastanemo i da zaigramo. Uvek se čuje pesma, smeh – vlada jedna razbibriga. Sada smo raspoloženi, a u početku smo dolazili utučeni“, priča Ljljana Krčedinac, članica folklorne sekcije.

Sveta Nedeljković (76) pet godina igra folklor i druženje sa vršnjacima mu mnogo znači:

„Lepo mi je ovde i mnogo mi znači dolazak ovde. Penzioner sam i imam još nekih obaveza, ali kad dođem ovde odmorim se. Nekada sam igrao folklor i bavio se sportom, a radim u u bašti, tako da sam još u kondiciji“.

Đurđina Atanacković, se penzionisala pre dve godine i tada se pridružila folklornoj sekciji.

„Oduševljena sam ambijentom, higijenom i redom u Klubu. Član sam i dramske sekcije i meni ovo mnogo znači, jer ovde vlada pozitivna atmosfera. Osim toga stekla sam i nove prijatelje“, kaže Đurđina.

Smiljana Stanković folklor igra sa suprugom, a želela bi da se oproba i u drugim sekcijama.

„Nisam mogla da verujem da ovako nešto postoji. Ambijent je prelep, uvek je čisto, sređeno, i ovde se predivno osećam. Za Klub sam čula od komšinice i priključila sam se folklornoj sekciji, a volela bih da postanem član i likovne radionice“, priča Smiljana.

Za članove Klubova i stanare Gerontološkog doma redovno se organizuju igranke, koncerti, književne večeri, izleti. Međutim, sve te aktivnosti starima u selima nisu dostupne, a čak nemaju ni pomoć gerontodomaćica, koja im je preko potrebna.

„To su preteške sudbine. Stari na selu žive u nehumanim uslovima, nisu dovoljno informisani da mogu da koriste neku uslugu, oseća se velika nebriga mesnih zajednica, ambulanti, ne mogu da odu lekaru, dešavaju se velike zloupotrebe imovine, zlostavljanje od strane porodice i okruženja. Imamo problem sa nedostatkom gerontodomaćica, kojih je trenutno 19, a aktivnih oko 15, a potrebe su mnogo veće. Trenutno su na listi čekanja 32 osobe“, kaže mr Ivanka Radu Halabin.

Obuku za gerontodomaćice oganizovao je Gerontološki centar, a zatim su se one okupile oko udruženja „Bantaske vile“. Ovo udruženje se ne finansira iz budžeta, već iz projekata.

„Naša ideja je bila da uposlimo žene koje su ostale bez posla, i da zbrinemo stare ljude. Imamo oko 90 korisnika i radimo po projektima. Lokalna samouprava nas je finansirala po projektima koji su trajali, dva do tri meseca. Prošle godine smo realizovali projekat, ali smo imali i program sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, u okviru kojeg smo zaposlili četiri gerantodomaćina, koji su pomagali korisnicima tokom zimskog perioda, kod sečenja drva i težih kućih poslova. Pokazalo se da to našim korisnicima izuzetno znači. Međutim, ove godine iako smo konkurisali, nismo dobili sredstva. Trenutno čekamo licencu za uduženje, što će nam omugućiti stalan izvor prihoda“, kaže Jelena Milošević, predsednica udruženja „Banatske vile“. (VIDEO)

Koliko pomoć gerontodomaćica znači korisnicima, ali i njihovim porodicama, govori iskustvo jednog meštanina Banatskog Brestovca.

„Moja majka je zbog dijabetesa izgubila jednu nogu, a onda i drugu. Tada smo angažovali gerontodomaćice koje su bile sa majkom četiri godine dok ona nije preminula. Njihova pomoć je za nas bila nezamenljiva. Ja sam radio i ne znam kako bih bez njih organizovao život. Svakodnevno su dolazile i pomagale majci oko terapije, previjale je, razgovarale s njom i obavljale kućne poslove. Veoma sam im zahvalan na tome“,  rekao je sin korisnice.

Naši sagovornici ocenjuju da je malo starih ljudi koji izlaze iz kuće i koriste usluge i sadržaje koji su im dostupni. Ukoliko imaju mogućnost da ih iskoriste, druženje i par čašica razgovora uvek mogu da razgale dušu i doprinesu da na starost gledaju sa vedrije strane.

I. Predić

Ljudi znaju da kažu da je starost teška sama po sebi. Neraspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva, beznađe i tuga često prate stare ljude, i oni teško pronalaze zadovoljstvo u životu. Njihov položaj dodatno otežavaju i uslovi u kojima žive, kao i bolest.