Pančevačka bolnica jedina regionalna bolnica koja će imati KLINIČKOG FARMACEUTA

Opšta bolnica Pančevo jedina je regionalna bolnica u Srbiji koja trenutno ima specijalizantna u oblasti Kliničke farmacije. Ivana Đorđević je završila Farmaceutski fakultet u Beogradu i od marta 2011. godine je zaposlena u apoteci Opšte bolnice Pančevo. Od maja 2016. je na specijalizaciji iz Kliničke farmacije. Za portal 013info pričala je koliko je ovaj segment važan za funkcionisanje jedne bolnice, koliko je teško doći do soecijalizacije iz oblasti Kliničke farmacije i šta sve posao Kliničkog farmaceuta podrazumeva. 

Šta je klinička farmacija i zašto je važno da postoje osobe koje su posebno obučene za ovaj segment u zdravstvenim ustanovama?

– Klinička farmacija je zdravstvena specijalizacija na Farmaceutskom fakultetu na kojoj stičete, između ostalog, znanja i veštine za identifikaciju i rešavanje terapijskih problema pacijenata, praćenje ishoda terapije i savetovanje pacijenata. To se posebno odnosi na pacijente koji imaju više hroničnih bolesti i konzumiraju vise od pet lekova istovremeno, koji pripadaju nekoj od posebnih populacija pacijenata, gerijatrijska, pedijatrijska populacija, trudnice i dojilje i naročito za pacijente koji imaju oštećenje eliminatornih organa, preko kojih se metabolišu i izlučuju lekovi, znači jetre i bubrega. Takođe, važan segment kojim se bavi jedan klinički farmaceut su interakcije lekova, kao i neželjene reakcije na lekove koje je jako teško prepoznati u određenim situacijama.

Kako u praksi izlgleda jedan radni dan kliničko farmaceuta?

– Na to pitanje vam mogu dati odgovor tek po završetku specijalizacije, ali praktično to bi trebalo da izgleda tako da on učestvuje u konsultacijama vezanim za terapiju i da svojim znanjem pomogne propisivačima terapije u smislu, ukazivanja na očekivane klinički značajne interakcije ili probleme koji se mogu javiti kao posledica primene nekih lekova. Klinički farmaceut bi trebalo da obavi razgovor sa pacijentom kako pri prijemu tako i pri otpustu pacijenta iz bolnice, da iz tog razgovora sazna da li je pacijent ranije primao neku terapiju, kako je koristio i da li je imao neke tegobe u smislu nekih neželjenih reakcija na lekove, da li pored propisane terapije mozda konzumira nesto na svoju ruku, od pomoćnih lekovitih sredstava, čajeva, a o čemu nije obavestio lekara ili nije smatrao za bitno, a ustvari sve što pacijenti konzumiraju. Itekako je važno da se naglasi, kao i to kako da se ponašaju ukoliko su zaboravili da popiju lek u predvidjenom intervalu doziranja. Dakle, posao je dosta složen i zahteva saradnju svih članova zdravstvenog tima, lekara i sestara da bi finalni ishod lečenja bio pozitivan, da bi pre svega pacijenti dobili što bolju zdravstvenu zaštitu i bili zadovoljni. Jasno, ne može se očekivati da se jedan klinički farmaceut posveti svim pacijentima, ali za neke, prethodno navedene kategorije pacijenata, svakako da.

Koliko je teško dobiti specijalizaciju u ovom domenu? Koliko se često to dešava?

– Pa jako teško, ja i danas, posle godinu dana ove specijalizacije ne mogu da verujem da sam to uspela, naravno to mi je omogućio stručni savet i menadžment bolnice. Moje kolege na specijalizaciji su iz ustanova tercijarnog nivoa, iz Kliničkog centra Srbije, KBC Zvezdara, VMA, Instituta iz Srbije i iz drđava iz okruženja, tako da mi je velika čast što sam u društvu takvih budućih kliničkih farmaceuta. A ja sam jedini specijalizant koji dolazi iz jedne regionalne opšte bolnice.

U procesu lečenja je svaki korak važan, koliko klinički farmaceut učestvuje u tom nizu?

– Mislim da je veoma važnan segment lečenja upravo odabir prave terapije za odgovarajuću indikaciju, primena iste, saradnja pacijenta da se pridržava saveta, kako za samu terapiju, tako i za hranu koju bi trebalo da izbegava, nefarmakološke metode u smislu fizičke aktivnosti, prestanka pušenja I svega ostalog što može da doprinese boljem kvalitetu života pacijenata.

Za svaku profesiju je bitno konstatno usavršavanje, u kojoj meri je to važno i za vašu oblast?

– Usavršavanje se svakako podrazumeva, morate uvek pratiti koji su najsavremeniji vodiči i smernice vezane za terapiju, kao i preporuke koje su najaktuelnije u svetu, tako da je konstantno usavršavanje nesto što se zaista podrazumeva kad se opredelite za bavljenje medicinom odnosno farmacijom.

Kako biste vi opisali svoj posao?

– Od kako sam na specijalizaciji, ne bavim se poslom bolničkog farmaceuta, kojim sam se bavila ranije, a koji je podrazumevao nabavke materijala za bolnicu, lekova, sanitetskog, medicinskog potrošnog, hiruškog, ugradnog i ostalog materijala.

Da li ste zadovoljni mogućnostima našeg zdravstvenog sistema? Koliko pratimo svetske trendove u oblasti Kliničke farmacije?

– Iskreno, radujem se određenim pomacima, naravno tek smo na početku. U razvijenim zemljama vi imate na svakom odeljenju po jednog kliničkog farmaceuta koji je obavezan deo zdravstvenog tima, jasno vam je onda gde smo mi, ali uz entuzijazam i mnogo energije, kao i uz podršku Ministarstva zdravlja verujem da će sei i kod nas situacija promeniti. Jedno je sigurno stanovnici Pančeva će biti jedni od prvih koji će imati priliku da komuniciraju i poslušaju savete jednog kliničkog farmaceuta.

Opšta bolnica Pančevo jedina je regionalna bolnica u Srbiji koja trenutno ima specijalizantna u oblasti Kliničke farmacije.