Foto: Jose Espaillat
Društvo

PANČEVCI U DIJASPORI: Miodrag Guberinić, dizajner

Pančevo, Ned, 10/12/2017 - 10:13
Mirjana Marić Veličković

Dizajner Miodrag Guberinić rođen je i odrastao u  Pančevu, gde je i završio osnovnu školu. Već u tom uzrastu zainteresovao se za dizajn, pa je nakon privatne gimnazije u Beogradu upisao Akademiju primenjenih umetnosti. Njegov put ka internacionanom uspehu omogućila je stipendija za scenski dizajn zbog koje se seli u Ameriku. Miodrag Guberinić se bavi dizajnom kostima i dizajniranjem izloga. Do sada je radio za najprestižnije njujorške radnje poput  „Bergdorfs-a”, Saks Fifth Avenue” „Bloomingdales-a”, „ Lord and Taylor”, i Prade a takođe kreira kostime, maske i sesire za pozorišta na Brodveju, kao i kostime za komericijalne brendove i događaje. U svojoj karijeri beleži i saradnju sa pop ikonom Madonom, za koju je osmislio krune i oklope za njenu turneju „Rebel Heart“.

Završili ste osnovnu školu u Pančevu, zatim privatnu gimnaziju na Novom Beogradu. Kakva sećanja imate na period školovanja u rodnom gradu?

 – Imao sam fenomelanu profesorku likovnog Toma Luciju koja je velikim delom zaslužna sto sam nastavio da se bavim kostimom i umetnošću uopšte.

Nakon osnovne i srednje, upisali ste Višu politehničku školu za dizajn, a zatimAkademiju primenjenih umetnosti u Beogradu. Kada ste se zaintersovali za dizajn?

 – Studirao sam na Politehničkoj, ali nisam diplomirao. Oduvek sam želeo da upišem Akademiju i posle dva pokušaja sam upisao i napustio Politehničku. Moje interesovanje za dizajn je počelo još od osnovne škole. Možda čak i pre. Oduvek sam crtao i slikao i vremenom se to definisalo u modni dizajn i dizajn kostima za pozorište.

Foto: Jose Espaillat
23318826_10156348311018273_1864205213_n.jpg

 

Godine 2007. godine ste dobili punu stipendiju za scenski dizajn, a nakon četiri godine ste magistrirali u Čikagu. Da li vas je samo akademski put odveo u inostranstvo  ili ste oduvek  želeli da nastavite karijeru i život van granica Srbije?

 –  Prvu stipendiju sam dobio od Indiana Univerziteta - tu sam ostao godinu dana i pošto sam ubrzo shvatio da taj program nije za mene aplicirao sam na Nortwestern Univerzitet u Čikagu. Tu sam primnjen i dobio i veću stipendiju za sve tri godine MFA programa za pozorišni kostim. Želeo sam da nastavim školovanje u inostranstvu jer sam osećao da moram da naučim više da bi mogao profesionalno da se bavim kostimom. Američki univerziteti imaju pristup primenjenoj umetnosti kao ozbiljnoj profesiji koja se gleda kao biznis, dok je na našoj akademiji to više umetnički pristup bez uvida u komercijani deo kreativnog posla.

Vaša međunarodna karijera je započela kada ste se odselili u Njujork. Kakvi su bili profesionalni počeci i šta je bilo ključna stvar da dobijete šansu i sarađujete sa brodvejskim pozorištem, kao i jednim od najvećih imena svetske muzičke scene?

 – Početak u Njujorku nije bio jednostavan. Ali ljubav prema mojoj profesiji i istrajnost su mi najviše pomogli. Radio sam najrazličitije kreativne poslove vezane za pozorište i modu da bi se povezao sa ljudima i naučio kako sve funkcionisše ovde. Ne mogu da izdvojim jednu ključnu stvar ili iskustvo, mislim da su svi poslovi i svi ljudi koje sam upoznavao jednako uticali da se vremenom povezem sa Brodvejskom scenom i većim imenima na svetskoj sceni. U mom poslu je sve preporuka, ni jedan posao ne dolazi slučajno. Iz jednog posla sam ulazio u drugi upoznajući ljude koji su bili zainteresovani za moj rad i moju saradnju sa njima.

Recite nam čime se sve konkretno bavite?

 – Trenutno razvijam svoju kompaniju ili dizajn studio Mio Design NYC. Bavim se dizajnom i razvijanjem prototipa specijalnih kostima i šešira za različite kreativne komercijanle, modne, pozorišne, retail kampanje.​ U ovom momentu radim na dve predstave koje treba da se pojave na Brodveju početkom sledeće godine i ja im pravim nekoliko specijanih kostima, maski i šešira.

Foto: Jose Espaillat/Spike Mask
23361225_10156348314203273_1992510146_n.jpg

Foto: Jose Espaillat/Spike Mask
23313182_10156348314683273_1632700226_o.jpg

 

Na koji ste projekat posebno ponosni?

 – Mislim da bi to bio poslednji veliki projekat  The Tick. To je najnoviji Amazon tv show  za koji sam imao priliku da pravim i dizajniram nekoliko specijalnih kostima. Metalna krila za jednog od glavnih glumaca su mi verovatno omiljena.

Kakav je vaš život u inostranstvu?

 – Život mi je ispunjen kreativnim projektima i poslovima koje volim i saradnjom sa ljudima čiji rad poštujem i volim.  Obožavam Njujork i jako sam srećan ovde. Trenutno razvijam svoju kompaniju i trudim se da se povežem sa internacionalnim kompanijama da bi mogao vise da putujem i radim ne samo u Americi vec i globalno.

Koje su najveće razlike između Srbije i Amerike?

 – Iz moje perspektive su to mogućnosti u kreativnom poslu i tržište.

S obzirom da već deset godina živite tamo, da li se osećate “kao kod kuće”?

 – Da ovde sam stvorio svoj dom.

S obzirom da je Amerika poznata po etničkoj raznolikosti. Osećate li da ste prihvaćeni od sredine u kojoj živite?

 – Apsolutno. Ali isto mislim da je Amerika jedan pojam, a Njujork drugi. Njujork je svet za sebe i ovde zaista ima ljudi sa svih krajeva planete koji žive i rade u okruženju u kom su prihvaćeni. To nije isto u svim krajevima Amerike.

Foto: Iceland shoot with Amber Gray
23336551_10156348315178273_1800081244_o.jpg

 

Kako provodite slobodno vreme?

 – Volim da putujem i provodim vreme sa prijateljima.

Da li biste se vratili u Srbiju?

 – Vraćam se u Srbiju jednom godišnje i super mi je da posetim vidim prijatelje i familiju.

Šta vam najviše nedostaje iz Pančeva?

 – Prijatelji i familija.

Tekst je nastao u okviru projekta "Pančevci u dijaspori" koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. 



Marketing

Najnovije vesti