Reorganizacijom do pune realizacije i boljeg poslovanja

Pre dve meseca na čelo JKP „Zelenila” vratio se Danilo Bjelica. Tako je „Zelenilo” dobilo trećeg direktora u 2016. godini a Bjelica se vratio u firmu koju je uspešno vodio kao direktor do 2012. godine. Interesovalo nas je, pre svega, kakvi su utisci. Koliko se „Zelenilo” koje je zatekao razlikuje od „Zelenila” na čijem je čelu bio do 2012. godine.

– Pre svega sigurno preovladava pozitivna emocija. Ovo je preduzeće u kome sam ja napravio prve korake napravio, i nije važno koliko ću biti u njemu, ja ovo preduzeće izuzetno volim i poštujem rad ovog preduzeća. Stanje koje sam zatekao, kao što dobro znate, je da je u proteklom period „Zelenilo” imalo problema pojedinih sa poslovanjem. Na šestomesečnom bilansu uspeha smo zabeležili određeni minus.

Negativno poslovanje u ovoj godini, odnosno neuspeh u realizaciji planiranog, bio je razlog čak i nekih smena direktora u ovoj godini. Vi ste praktično treći direktor koji vodi “Zelenilo” u 2016. godini.

– Da. Tako je bilo. Po mom dolasku odmah smo povukli neke poteze. Napravili reorganizaciju firme. Podigli smo operativnost na neki viši nivo. Neke ljude smo povukli sa nekih pozicija da bismo realizaciju i odnos naših usluga prema gradu podigli na viši nivo. Da bi kvalitet i kvantitet usluge unapredili. Mislim da se to vidi već u ova dva meseca koliko to radimo. Rad na vetrozaštitnim pojasevima smo takođe pojačali tako da ćemo uspeti da do kraja godine stopostotno završimo ovaj posao. Rebalansom gradskog budžeta smo dobili u oktobru 25 miliona dinara za održavanje zelenih površina mislim da ćemo i to uspeti da u potpunosti realizujemo. Radimo i subotom. Malo smo rad pojačali. Mislim da ćemo do kraja godine uspeti da u potpunosti realizujemo poslove za koje je grad opredelio novac za održavanje grada i zelenila u gradu.

Praktično ste u stvari promenili odnose u firmi, odnosno primenili svoja iskustva, kako bi “Zelenilo” bolje funkcionisalo. Više puta tokom godine spominjan je pad prihoda sa pijaca, pa i robne pijace Aerodrom, kao problem. Ima li tu pomaka?

– Činjenica je da su sa robne pijace Aerodrom značajno opali u proteklih par godina. Na godišnjem nivou je preko 100 miliona dinara prihoda manje nego što je “Zelenilo” imalo pre četiri ili pet godina. Vremena su teška, oseća se recesija, i na to mi ne možemo mnogo uticati. Naravno da ćemo i tu početi nekom reorganizacijom, povećanjem kvaliteta usluga da stvari popravimo. Da privučemo zakupce možda iz Beograda ili okoline koji imaju šta da ponude nekim novim lokalima koje smo planirali za sledeću godinu. Ili novim uređenjem same robne pijace Aerodrom sa većim prostorom između tezgi kako bi bila bolja prezentacija robe a sve kako bi podigli zainteresovanost a tako i prihode naše firme. Drugo, samo mesec dana posle mog stupanja na dužnost imali smo tender u NIS Rafineriji nafte u Pančevu koji smo posle 4 godine dobili. Tako da opet, pored mnogih privatnih firmi iz Beograda i Novog Sada koje su učestvovale na tenderu, mi dobili da održavamo Rafineriju. Mislim da je to lepa stvar i znaju Pančevci, pogotovo Rafinerci. To je pomak koji smo uspeli u samom hodu da napravimo. Kao i ona reorganizacija o kojoj sam vam pričao gde smo uspeli da pojačamo održavanje. Gledaćemo da u tom pravcu izmenimo i sistematizaciju. A što se tiče pogrebnih usluga mislim da će tu biti velikih pomaka u narednom periodu. Ne samo finansijskih nego da će Pančevci osetiti neke nove načine, nov prilaz, i neko novo poštovanje prema toj delatnosti koje je od izuzetnog značaja za bilo koje društvo i bilo koji grad.

Firma se zove „Zelenilo” a održavanje zelenih površina podrazumeva i obnavljanje a Pančevci misle i dalje ozelenjavanje grada. Vidljiv je ovaj cvetni prilaz koji je tu već godinama a kakvih su planovi za sadnju drveća?

– I tu smo isto malo popravili situaciju. Mislim da ćemo ove godine krenuti sa 1.500 do 2.000 sadnica. Naša godina nije kalendarska jer je sezona sadnje od jeseni do proleća. Do proleća 2017. biće sigurno 2.000 sadnica posađeno. Podićićemo taj trend na 3.000 sadnica godišnje. Mislim da to Pančevo i Pančevci zaslužuju. Ova naša zagađena sredina mora da se brani. Iz našeg domena je sadnjom i održavanjem visoke vegetacije.

Tražićete pretpostavljam i neke lokacije gde je moguća masovnija sadnja. Znamo da je ranije oko toga bilo problema.

– Apsolutno. Ono što je u nekim našim planovima za sledeću godinu, jer još se gradski budžet pravi i to još nije gotovo, ali možemo nagovestiti je da će se raditi park na Tamišu. Kod takozvane Vetrenjače. Tu smo nešto počeli pre par godina pa ćemo nastaviti. Napravićemo park za kuce kod Doma Vojske. To je površina koja je određena gradskom odlukom da se psi mogu puštati bez povoca. Tu ćemo napraviti ograđeni park sa elementima i peščanikom za kuce kako bi dobile svoj prostor koji će moći koristiti. Kako ne bi koristili zajedno sa našom decom prostor Narodne baste i isti peščanik. Smatram da ćemo ove godine da proširimo zaštitni zeleni pojas prema Topoli gde još ima pozicija za sadnju. I možda ka Vojlovici mada je tamo skoro sve završeno. To su neki naši prioriteti za sledeću godinu.

Postoji i onaj prostor na Kotežu 1 koji je grad opredelio za šetnju kuca prekoputa mesne zajednice a koji je u stvari školski. Svojevremeno ni ljudi iz srednje ekonomske čiji je to prostor nisu imali ništa protiv da se i on ozeleni.

– Bilo bi nam zadovoljstvo da napravimo park. Može biti i niskog intenziteta, bez betonskih staza, ako je već lokacijski predviđena neka namena u narednom periodu. Ali siguran sam može biti grupacija visoke vegetacija uz prateće niske vegetacije. Budemo li iole imali saglasnost škole možemo i tu u narednom periodu pristupiti realizaciji negog idejnog rešenja ali i samog posla na terenu.

Dva krupna posla koje je „Zelenilo” sebi obezbedilo su vetrozaštitni pojasevi i park prirode Ponjavica. Posebno je interesanta Ponjavica koja je i turistički potencijal. Ima li planova, kakve su vase ideje?

– Kako da ne. Izuzetno smo intezivirali radove oko vetrozaštitnih pojase u poslednja dva meseca. I ono što zaostali u nekim fazama sadnje u međuvremenu smo stigli. Završićemo u potpunosti sve što je zadato za ovu godinu. Realizaciju ćemo imati stopostotnu. Mislim da je to jako važno jer je Južni Banat poljoprivredno područje a vetrozaštitni pojasevi su preka potreba da bi se atar i poljoprivrednici mogli zaštititi. Ne pričam samo o snegu već o velikim problemima prilikom setve ratarskih kultura ako je pojačan vetar parcelu može ogoliti i da posle procenat nicanja bude problem. A što se tiče Ponjavice taj park prirode smo jako ozbiljno shvatili i Ponjavicom se bavimo već dva meseca. Napravili smo predlog plana za 2017. godinu. Smatramo da ćemo u sadejstvu sa lokalnim mesnim zajednicama Omoljicom i Banatskim Brestovcem zajednički raditi ne samo na očuvanju nego i na podizanju intenziteta radova oko Ponjavice i uopšte nekog turističkog potencijala. Jer Ponjavica bi morala biti naše neprocenjivo prirodno bogatstvo koje bi trebalo da poštujemo i volimo. Mislim da su Ponjavica i Deliblatska Pešara lokaliteti po kojima bi morali da budemo poznati u Banatu a i šire. Naši su planovi da proglasimo ribolovnim područjem, uvodi se čuvarska služba, sređivaćemo omoljačku i brestovačku plažu, uvešćemo kontrolu i sa zemlje i sa vode, mislim da ćemo raditi i neke edukativne radionice za decu iz Pančeva i naseljenih mesta, kako bi znali to prirodno dobro koje nam je tako blizu, a Omoljčanima i Brestovčanima i na pedesetak metara samo, koji potencijal i značaj ima i za njih ali i za širu zajednicu.

Narodna bašta i Barutana. Dalji planovi razvoja?

– Imamo ozbiljne projekte. Narodnu baštu ćemo intenzivirati. Mislim da zahteva malo pojačano uređenje. Kako godine prolaze valja ulagati više u održavanje. Naš posao je specifičan, treba nam puno truda da nešto napravimo ali priroda je neumoljiva pa nam treba još dosta truda da to i sačuvamo. A plan za Barutanu je da u dogovoru sa gradskom vlašću i gradonačelnikom pokušamo oko objekta u kome su već ateljea umetnika pokrenemo i neke letnje umetničke radionice. DA umetnike koji su na tim lokacijama uključimo u neku našu zajedničku priču Barutane i Narodne baste. Za decu bi se tamo održavale radionice slikarstva, vajarstva, poezije – mislim da bi tako svi bili na dobitku. Pokušaćemo da oko ateljea napravimo u tom periodu platoe i klupe kao prostor zadovoljstva i za decu ali i za te umetnike. Kako bi umetnici svoj rad dodatno predstavili ali i svoje znanje preneli deci.

Pre dve meseca na čelo JKP „Zelenila” vratio se Danilo Bjelica. Tako je „Zelenilo” dobilo trećeg direktora u 2016. godini a Bjelica se vratio u firmu koju je uspešno vodio kao direktor do 2012. Interesovalo nas je, pre svega, kakvi su utisci. Koliko se „Zelenilo” koje je zatekao razlikuje od „Zelenila” na čijem je čelu bio do 2012. godine.