Da li Srbija može da se reši polovnih automobila na dizel?

Srbija je oaza za polovne automobile koji su škartirani u Nemačkoj i drugde. Vlasti pokušavaju da subvencijama podstaknu kupovinu novijih vozila, ali je pitanje koliko je to realno kad su novčanici istanjeni.

Nišlija Đorđe Savić vozi starudiju, opel agilu napravljenu 2001. godine. Mogao bi da ga proda za najviše 700 evra. A novac za kupovinu novijeg automobila nema. Zato se Savić obradovao najavljenim subvencijama države za kupovinu novih automobila sa dizel-motorom. Prema najavama Vlade, za staru agilu dobio bi 2.100 evra, auto bi otišao u staro gvožđe, a on bi bio u obavezi da kupi automobil sa ekološkim standardom euro 6 koji je star najviše osam godina.

„Subvencija deluje vrlo primamljivo, ali me opet brine da li bih imao dovoljno novca da dodam da bih ispunio te uslove. Ozbiljna tema za razmišljanje“, kaže ovaj Nišlija.

Samo gašenje požara?

U izveštaju o napretku Evropske komisije za 2021. godinu data je preporuka da Srbija usvoji indeks EU za kvalitet vazduha.

Tako je sredinom decembra prošle godine Vlada usvojila Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine. Jedna od mera je obnavljanje voznog parka u Srbiji, otpremanjem najstarijih putničkih i lakih teretnih vozila euro 1, 2 i 3, i dizel autobusa u reciklažne centre. Za taj proces i za kupovinu novijeg automobila subvencije države za putnički automobil biće 2.100 evra, za kupovinu malih kamiona do 12 tona biće 2.500 evra, a za kupovinu autobusa 2.900 evra. Ukupno se izdvaja nešto preko sto miliona evra za te subvencije.

Petar Žiković, urednik portala AutoSrbija, smatra da za jednu siromašnu zemlju izdvojena sredstva nisu mala. Treba, kaže, pozdraviti svaki pokušaj da se podmladi vozni park i smanji zagađenje.

„Malo je čudno da se omogućuje zamena samo dizel vozila, a ne i benzinskih, ali to je verovatno zato što su dizelaši dominantni u najstarijem delu našeg voznog parka“, kaže Živković za DW.

„Ni stariji benzinci nisu mnogo manji trovači, ali je, pretpostavljam, izračunato da bi efekat bio manji sa istom količinom novca“, kaže on.

Međutim, Živković kritikuje ideju da se starudije zamene sa mlađim polovnjacima. „Time ćemo samo nakratko ugasiti požar, koji će opet buknuti za par godina pa ćemo, uz veliki uloženi novac, opet biti na početku. Možda je trebalo podstaći korišćenje gasa ili ekoloških goriva“, dodaje on.

Cilj da se ukloni 140.000 starih dizelaša

Još nije izvesno kada će program subvencija tačno početi. U odgovoru za DW, Ministarstvo za saobraćaj kaže da na definisanju procedure koja bi trebalo da pojednostavi proces otkupa vozila trenutno radi Agencija za bezbednost saobraćaja. Kada svi detalji budu poznati, građani će kroz program moći da kupe automobile proizvedene 2015. godine ili mlađe.

„Programom je predviđeno da do 2026. godine na ovaj način bude uklonjeno ukupno 140.000 starih vozila“, navodi se u odgovoru ministarstva. Nije nam odgovoreno da li mogu da se prijave samo građani, ili će se ovako menjati i vozni parkovi firmi i javnih preduzeća.

Poznavalac tržišta automobila Živković skeptičan je da će 140.000 starih dizelaša nestati sa ulica. „Ovaj broj je prevelik, mada s obzirom na starost tih vozila, može se očekivati da veliki broj dizelaša sa euro 3 motorom jednostavno dođe do kraja radnog veka. Možda se na taj način dostigne željena cifra uklonjenih krševa sa naših drumova“.

Živkovićeve reči potvrđuje i računica – budžet koji planira država (102 miliona evra) nije dovoljan da se isplati 140.000 premija, već jedva trećina tog broja.

Srbi najviše kupuju prastara vozila

Koliko će ovaj program ugroziti lokalne prodavce polovnih automobila? Na niškoj auto-pijaci kažu da je već sada sa smanjenim uvozom rad sa automobilima vrlo neizvestan. Automobili su poskupeli, a ljudi imaju manje novca zbog drugih brojnih poskupljenja. Zato većina prodavaca na auto-pijaci kaže da su kupci uglavnom voljni da potroše između 1.000 do 3.000 evra, a za te pare može se mahom dobiti samo veoma stari automobil.

Boban Ristić iz Bosautomobila ima nešto drugačije iskustvo, te najčešće prodaje automobile od 3.000 do 5.000 evra. Prema njegovom mišljenju, upravo je to problem u celoj ideji Vlade Srbije.

„I to su automobili sa euro 3 motorom, dakle i dalje vrlo stari. Njih svakako treba izbaciti iz upotrebe“, kaže Ristić.

„Mislim da je ovo loš plan jer trebalo je sve automobile da reše na ovaj način, i one na benzinski pogon, zastave i jugo… ovako neće biti efekta i neće mnogo da se odrazi na prodaju“, kaže ovaj trgovac.

Kako je prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina, mnogima verovatno ni subvencija od 2.100 evra neće biti od velike koristi.

Urednik portala AutoSrbija Petar Živković podseća da je poslednjih godina uvezeno 150.000 polovnjaka, a najveći broj kupljenih je bio stariji od deset godina sa euro 3 i 4 motorom.

„Nažalost, rast plata, makar bio i onoliki kakvim ga prikazuje zvanična statistika, s obzirom na ogromno poskupljenje, ne samo novih automobila već i energije, hrane, prosečnom srpskom vozaču ne pruža nadu da će lako doći do novog vozila. Zato će ipak neki i u ovakvoj uredbi naći mogućnost da koliko-toliko dođu do boljeg auta“, zaključuje Živković.

Srbija je oaza za polovne automobile koji su škartirani u Nemačkoj i drugde. Vlasti pokušavaju da subvencijama podstaknu kupovinu novijih vozila, ali je pitanje koliko je to realno kad su novčanici istanjeni.