Infektolozi: Za veliki broj preminulih lekara u Srbiji krivi umor, stres i neredovno testiranje

Podaci koje je pak sakupio Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) govore da je umrlo 73 doktora do sada, a spisak onih koji su izgubili život svakim danom je duži.

 

Sagovornice Danasa infektolozi Lejla Ćeranić, koja je u jednom trenutku bila jedini specijalista infektologije u novopazarskoj bolnici tokom najjačeg epidemijskog talasa i Jovana Milić, naučna saradnica Univerziteta u Modeni i Ređo Emiliji, kažu da sigurno postoji više razloga koji su doprineli ovako velikom broj preminulih, od premora do nepostojanja rutinskog testiranja zdravstvenih radnika.

 

„Broj lekara koji su preminuli u Srbiji jeste zabrinjavajuć, pogotovu ako se poredi sa regionom u kome u Sloveniji nijedan doktor nije preminuo, dok je u Hrvatskoj zabeležen jedan smrtni slučaj. Ovaj broj je zabrinjavajući i u odnosu na ukupan broj stanovnika u Srbiji, i na broj obolelih koji je zvanično objavljen. U Italiji, do polovine septembra preminula su 174 doktora među 17.000 zaraženih. Za Srbiju mi nemamo podatke koliko je ukupno doktora od početka epidemije obolelo od kovida. Kao što nemamo podatke ni o obolevanju i umiranju među ostalim zdravstvenim radnicima i pomoćnim osobljem koje radi u zdravstvenim ustanovama„, navodi Jovana Milić.

 

Kako su ranije kazali predstavnici SLFS, podaci koje su prikupili o preminulim kolegama zasnovani su na objavama medija, i prijavama kolega i porodica umrlih. Na tom spisku naznačeno je koji lekari su bili u penziji, kao i oblast kojom se lekar bavio i ustanova u kojoj je radio. Ono što je primetno jeste da dok su na početku epidemije vesti o preminulim doktorima stizale periodično, u poslednjem talasu gotovo da ne prođe dan, a da se ne objavi da je još neki doktor zaražen korona virusom umro.

 

Infektolog Lejla Ćeranić, koja radi u novopazarskoj bolnici, kaže da na osnovu sopstvenog iskustva zna da u trenucima kada su bolnice prepune, doktori jedva da mogu da vode računa o zaštiti od infekcije.

 

„Tokom najgore situacije u Pazaru, nama je 100 zdravstvenih radnika bilo zaraženo. Nismo imali ni dovoljno lekara ni medicinskog osoblja. Ja sam imala svu zaštitnu opremu u crvenoj zoni, ali da li sam u toj situaciji mogla da vodim računa kako je svlačim i oblačim, kada je bilo najvažnije pregledati sve te pacijente koji su neprekidno pristizali. Niko nije mogao ni da poštuje pravilo o izlasku iz crvene zone nakon četiri sata. Ja sam u skafanderu provodila po deset, 11 sati. Onog trenutka kada je u rad uključen veći broj lekara, mi smo prodisali. I tu smo jasno videli da je sve stvar dobre organizacije„, kaže Ćeranić.

 

Jovana Milić takođe upozorava da prevelika opterećenost doktore stavlja u poseban rizik od obolevanja.

 

„Znam da jedan lekar brine i o 40 pacijenta na kiseoniku istovremeno. Samo saznanje da ste sami odgovorni za 40 života nosi ogroman pritisak. A da biste donosili ispravne odluke i za sebe i za pacijente potrebno je da budete odmorni„, kaže Milić.

 

Ona dodaje i da je u Italiji pokazano da se najveći broj medicinskih radnika zarazio ne u crvenim, već u zelenim zonama dolazeći slučajno u kontakt sa obolelima bilo u samoj zdravstvenoj ustanovi, bilo van radnog mesta.

 

Kako objašnjava, mere koje su u ovoj zemlji preduzete kako bi se zaštitili zdravstveni radnici podrazumevaju između ostalog i redovno PCR testiranje.

 

„Nekovid pacijenti koji se primaju u bolnice u Italiji moraju da imaju negativan PCR test. Znam da je u Srbiji uslov za ulazak u bolnicu jedno vreme bio negativan serološki, a potom i negativan antigenski test. Ovi testovi jesu jeftiniji od PCR ali su i nepouzdaniji, pa može da se desi da ne otkriju zaraženu osobu pogotovu ako se radi o nekome ko nema simptome bolesti. Stoga je i moguće da se jedan broj doktora zarazi i na taj način. Na kraju, ne znam koliko se zdravstveni radnici rutinski testiraju u Srbiji. U Italiji se lekari testiraju PCR testovima na dve nedelje, nekad i češće, da bi se na vreme otkrili zaraženi„, kaže Milić.

 

Osim imena preminulih lekara koja su objavili Sindikat lekara i farmaceuta, i Lekarska komora Srbije, do sada u Srbiji nije urađeno nijedno ozbiljnije ispitivanje koje bi dalo odgovor na pitanje da li su i zbog čega lekari bili dodatno ugroženi tokom pandemije. Ćeranić ističe da ova pitanja zahtevaju odgovor do koga nije teško doći pod uslovom da svi rade svoj posao.

 

„Trebalo bi da se uporedi umiranje među lekarima sa umiranjem u opštoj populaciji, da bismo videli da li postoji značajna razlika. Mi moramo da znamo šta se desilo – da li je naš zdravstveni sistem stvarno u tako katastrofalnom stanju. Ali to je posao za one specijaliste koji ne rade sa pacijentima, za statističare, epidemiologe, specijaliste socijalne medicine„, zaključuje Ćeranić.

 

 

Rad pod nazivom „Zaražavanje i smrtnost zdravstvenih radnika od kovida 19“, koji se odnosi na podatke prikupljene do 8. maja, pokazuje da je do tada u svetu bilo 152.888 zaraženih zdravstvenih radnika među kojima je njih 1.413 preminulo. Pri tome Evropa je bila na vrhu liste, ako se posmatraju apsolutni brojevi obolelih i umrlih. Prema podacima iz ovog istraživanja, do 8. maja u Srbiji su bila 642 obolela zdravstvena radnika i osam preminulih.

 

 

Predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Radica Ilić kazala je za portal nova.rs da su u Srbiji preminule i 32 medicinske sestre i tehničara od posledica kovida 19. „Tek smo krenuli sa prikupljanjem podataka. Poslali smo zahtev predstavnicima naših sindikata u svakoj ustanovi da nam se dostave tačni podaci, sa punim imenima i prezimenima i tačnim radnim mestom„, navela je Ilić.

 

 

Prema podacima objavljenim na sajtu Lekarske komore Srbije, u Srbiji je preminulo 45 lekara od kovida 19. Na drugoj strani, spisak Sindikata lekara i farmaceuta objavio je 73 imena preminulih doktora. Među njima se nalaze zdravstveni radnici koji su bili u penziji i stomatolozi.

 

Međutim, kako je rekao predsednik SLFS Rade Panić, mnoge kolege koje su bile u penziji radile su u privatnim ordinacijama.