Foto: Pixabay
Srbija

Ubrzan pad slobode medija u Srbiji, EU pasivni posmatrač

Izvor: 
021.rs/Beta Uto, 12/10/2021 - 20:41














Pogoršanje slobode medija u Srbiji se ubrzalo pod sadašnjim rukovodstvom, ocenila je u izveštaju Balkanska inicijativa za slobodne medije (BFMI).

Oni su pozvali Evropsku uniju da prestane da bude pasivni posmatrač i da pojača pritisak na vlasti.

"Pod vladavinom Aleksandra Vučića, značajno se smanjio prostor za slobodno delovanje medija i alternativne poglede na narativ vlade. Predsednik je učvrstio kontrolu svoje partije nad medijskim sektorom osiguravajući da provladini glasovi dominiraju u mejnstrim medijima kroz njen uticaj na nacionalne emitere", ocenjuje su u izveštaju "Nevidljiva ruka medijske cenzure na Balkanu", u kojem je fokus stavljen na Bugarsku, Srbiju i Severnu Makedoniju.

Kao primer se navodi da su se tokom marta predstavnici vladajućih partija pojavili u 87 odsto vesti u udarnom terminu, a da se Vučić obraćao uživo javnosti 29 dana u tom mesecu.

"Svi mediji koji kritkuju vladu stalno se potkopavaju ili direktnim verbalnim i fizičkim napadima, ili manipulacijom komercijalnog tržišta od strane državnih subjekata", navodi se u izveštaju koji je danas predstavljen.

Istovremeno, dodaje se, vlast tvrdi da je spremna i voljna da reformiše medijski sektor, ali ne preduzima nikakve konkretne korake u tom pravcu.

U izveštaju se ističe da svi veliki indeksi ukazuju na pad medijskih sloboda u Srbiji pod aktuelnim rukovodstvom, da vlada ne primenjuje postojeće medijske zakone, a da su javni servisi i glavno regulatorno telo podložni državnoj kontroli zbog finansijske zavisnosti i pravila o imenovanju njihovih članova.

"Medijsko tržište u Srbiji je prezasićeno i kontrolisano od strane nekolicine moćnih vlasnika, a mnogi od njih imaju bliske veze sa vladajućum Srpskom naprednom strankom i pod njenim su uticajem", navodi se u saopštenju.

Uticaj države se dodatno održava preko distribucije prihoda od oglašavanja, a vlada sve više koristi državne firme, kao što je Telekom Srbija, za manipulaciju komercijalnim tržištem sklapanjem unosnih partnerstava i kupovinom medija.

BFMI ističe da se što pre moraju sprovesti mere iz Medijske strategije, a da EU i civilno društvo moraju izvršiti pritisak, kako bi vlada ispunila svoje obaveze uoči narednih izbora 2022. godine.

"EU mora da pojača pritisak na rukovodstvo zemlje. EU je pozdravila objavljivanje nove medijske strategije, ali to nije dovelo do merljivih promena niti napretka", navodi se u izveštaju i poziva Brisel da finansijsku pomoć Srbiji uslovi ispunjavanjem obaveza.

BFMI ističe da se Srbiji ne sme dozvoliti da "nastavi da se pretvara da sprovodi reforme u medijskom sektoru na načine koji su privlačni EU", dok istovremeno ugrožava medijske slobode.

"EU bi trebalo da oličava vrednosti slobode, demokratije i osnovnih ljudskih prava. Ali kada je u pitanju sloboda medija, ona je pasivni posmatrač suočen sa raširenim zloupotrebama na sopstvenom tlu i u neposrednom susedstu", ocenila je direktorka BFMI Antoanet Nikolova u autorskom tekstu za EURACTIV.com.

Ona je istakla da sistemski napadi na nezavisne medije postaju endemski širom istočne Evrope i posebno na Balkanu. Članica EU Bugarska je na Svetskom indeksu slobode medija koji su Reporteri bez granica objavili ove godine zauzela 112. mesto među 180 zemalja.

Druge balkanske zemlje koje teže članstvu u Uniji, kao što su Srbija i Severna Makedonija, imaju medijsko tržište na kojima su "nezavisni kritički glasovi gurnuti na rubove javnog diskursa".

"Nažalost, EU izgleda nema ni volju ni sredstva da popravi situaciju. Taj problem se ne može više zanemarivati, posebno otkad napadi na medije na Balkanu postaju sve sofisticiraniji i dalekosežniji", navela je Nikolova.

Ona je istakla da, dok su slučajevi napada na novinare dobro dokumentovani, nedovoljno pažnje se pridaje "podmuklim praksama" koje političari i njihovi saveznici koriste da kontrolišu šire medijsko okruženje.

U izveštaju se ukazuje na tri metode koje se koriste za manipulaciju medijskim tržištem – kontrola javnih servisa i regulatornih tela, zloupotreba slabih propisa o transparentnosti vlasništva i korišćenje državnih subvencija za podsticanje klijentelizma na slabim medijskim tržištima.

 








Marketing



Najnovije vesti