Danas je Svetski dan čokolade

Gornji Amazon kolevka čokolade

Prema najnovijim arheološkim istraživanjima, najraniji tragovi kakaa su pronađeni na ostacima grnčarije, koji su pronađeni na arheološkom nalazištu u Ekvatoru, a koji potiču iz perioda oko 5300 godina pre n.e. Ne samo što su ova nova istraživanja pokazala da su drevne civilizacije koristile kakao 1500 godina ranije nego što se do sada smatralo, već se pokazalo da je upravo gornji Amazon oblast gde je čovek počeo sa kultivizacijom kakaa, odakle je kasnije čamcima prenet u Srednju Ameriku, za koju se do sada smatralo da je kolevka čokolade i kakaa.

Foto: Unsplash

Čokolada hrana za bogove

Plemena Južne i Srednje Amerike koristila su kakao za spremanje gorkog napitka, koji se koristio prilikom religioznih praznika, jer su smatrali da je čokolada hrana za bogove. S obzirom da nisu znala za šećer, plemena Olmeka, a kasnije i Maja i Asteka, koristila su čokoladu kao gorak napitak, u koju su dodavli vanilu i čili, kako bi joj donekle poboljšali ukus. Maje su čak imale i jedno božanstvo, po imenu Ek Čuaj (Ek Chuaj) koje je bilo zaštitnik trgovine i kakaa. S obzirom da je ovim plemenima kakao bio vredniji od zlata, a zrna kakaa su korišćena kao platežno sredstvo, ne čudi što je baš bog trgovine bio i zaštitnik čokolade.

Čokolada kraljevski napitak

Nakon što je stigla u Evropu, s obzirom na svoj prilično gorak ukus, čokolada je prvobitno korišćena kao lek za stomačne probleme, ali je ubrzo nakon što je u napitak dodat šećer, čokolada postala omiljen kraljevski napitak, koji se pio samo na evropskim dvorovima. Krajem 17. veka pomama za čokoladom je bivala sve veća, zbog čega ona postaje i omiljen napitak aristokratije.

Foto: Unsplash

Prva štangla čokolade

Početkom 18. veka Englez Volter Črčman (engl. Walter Churchman) patentirao je proces mlevenja kakao zrna, koji je kasnije otkupio Džozef Stors Fraj (engl. Joseph Storrs Fry), koji je započeo proizvodnju čokolade 1761. godine u Bristolu. U isto vreme u Francuskoj, najstariji francuski proizvođač čokolade Lombart vrši prve eksperimente presovanja kakao butera, ali tek početkom 19. veka, tačnije 1828. godine holandski hemičar Konrad van Hojten (Coenraad van Houten) i njegov otac, osmislili su kako da smanje gorčinu čokolade pomoću alkalnih soli, a ono što je najvažnije, osmislili su i presu kako bi iz kakaa izvukli kakao buter.

Zahvaljujući ovim inovacijama, Džozef Fraj, koji je preuzeo očevu fabriku čokolade u Bristolu, napravio je prvu štanglu čokolade 1847. godine.

Foto: Unsplash

Prva čokolada u Srbiji

U Srbiji čokolada se pojavila 1897. godine, a braća Šonda, trgovci iz grčkog sela Klisure, prvi su se dosetili da je prodaju u svojim bakalnicama. Nikola Šonda je imao bakalnicu na uglu sadašnje Ulice Uzun Mirkove i Kralja Petra, dok je Konstantin (Kosta) Šonda držao bakalnicu u Dubrovačkoj ulici. Izuzetno promoćuran, Kosta Šonda je pored čokolade, čokoladnih pralina i drugih slatkiša, prodavao i kafu u koju je dodavao po kašičicu kakaa. Ubrzo je shvatio da je potražnja za čokoladom postala izuzetno velika, te je uz državne povlastice, zahvaljući Zakonu o pomoći domaćoj radinosti iz 1898. godine, prikupio dovoljno sredstava da otvori prvu fabriku čokolade u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi.

Prva spska fabrika čokolade, kakaa, leda i keksa sagrađena je 1902. godine na donjem Dorćolu, na uglu ulica Cara Uroša i Solunske, koji danas, zahvaljujući inicijativi Udruženja građana „Donji Dorćol“ nosi naziv Skver Koste Šonde.

Prva srpska čokolada se zvala „Olga“, a u oglasu objavljenom u listu „Politika“ 29. februara 1904. godine, saznajemo i za novu čokoladu koja se tada reklamirala, kao „Kraljevska čokolada“ sa likom Njenog Kraljevskog Visočanstva knjeginje Jelene Karađorđević, ćerke kralja Petra Karađorđevića.