Jeste li iskusili paralizu sna i kako tumačite prateće halucinacije

Pojedinci tokom epizoda paralize sna, prijavljuju uznemirujuće halucinacije i osećaj gušenja. Iako se još mnogo toga ne zna o paralizi sna, informisanje o vrstama, simptomima, uzrocima, uticajima i mogućem tretmanu, može omogućiti bolje razumevanje stanja i načina da se spreči.

Paraliza sna je stanje obeleženo kratkim gubitkom kontrole mišića, poznato kao atonija, i dešava se neposredno nakon što zaspite ili pre buđenja. Pored atonije, ljudi često doživljavaju halucinacije.

Paraliza sna se smatra parasomnijom, što je abnormalno ponašanje tokom spavanja. Povezana je sa fazom brzog pokreta očiju (REM) ciklusa spavanja.

Standardna REM faza sna uključuje živopisno sanjanje zajedno sa atonijom. Atonija se obično završava buđenjem, tako da osoba ne postaje svesna ove nemogućnosti kretanja.

Istraživači veruju da paraliza sna nastaje kada se ovi mehanizmi „pomešaju“. Smatra se da atonija i mentalne slike REM spavanja opstaju čak i u stanju svesnosti i budnosti.

Vrste paralize sna

Medicinski stručnjaci obično grupišu slučajeve paralize sna u dve kategorije.

Prva je izolovana paraliza sna. To su jednokratne epizode paralize sna koje nisu povezane sa osnovnom dijagnozom narkolepsije, neurološkog poremećaja koji sprečava mozak da pravilno kontroliše budnost.

Ponavljajuća paraliza sna: Ovo stanje uključuje više epizoda paralize sna tokom vremena. Ponavljajuća paraliza sna može biti povezana sa narkolepsijom.

Definišući simptom paralize sna je atonija, ili nemogućnost pomeranja tela ili govora. Ljudi takođe prijavljuju otežano disanje, pritisak u grudima i uznemirujuće emocije poput panike ili bespomoćnosti tokom epizoda paralize sna.

Uobičajeno je da se osećaju pospano ili umorno dan nakon što su doživeli paralizu sna.

Procenjuje se da 75 odsto epizoda paralize sna takođe uključuje halucinacije koje se razlikuju od tipičnih snova. Halucinacije se mogu javiti i kada zaspite i kada se probudite, i dele se u tri vrste.

Halucinacije uljeza: Ove halucinacije uključuju percepciju opasne osobe ili prisustvo u prostoriji.

Halucinacije pritiska u grudima: Takođe se nazivaju inkub-halucinacije i mogu izazvati osećaj gušenja ili osećaj da neko sedi na vašim grudima. Oni se često javljaju u tandemu sa halucinacijama uljeza.

Vestibularno-motorne (V-M) halucinacije: Halucinacije koje mogu uključivati osećaj kretanja, kao što je letenje, ili senzacije van tela.

Da li paraliza sna ima značenje

Utvrđeno je da percepcija epizoda paralize sna značajno varira u zavisnosti od kulturnog konteksta osobe koja ih doživljava.

Prema Nacionalnom centru za biotehnološke informacije SAD, uznemirujuća atonija uz halucinacije mogu učiniti epizode još više težim. Iz tog razloga, oko 90 odsto epizoda je povezano sa strahom, dok samo mali broj ljudi prijavljuje prijatne halucinacije.

Epizode ovog stanja mogu da traju od nekoliko sekundi do 20 minuta, a prosečna dužina je oko šest minuta, podatak je Nacionalne medicinske biblioteke u SAD.

U većini slučajeva, epizode se završavaju same od sebe, ali povremeno bivaju prekinute dodirom ili glasom druge osobe, ili intenzivnim naporom da se telo pomeri i da se nadjača atonija.

Istraživači veruju da oko 20 procenata ljudi ima iskustva sa ovim stanjem, odnosno, dožive paralizu sna u nekom trenutku svog života. Među tom grupom ipak, ima malo podataka o tome koliko se često epizode ponavljaju.

Paraliza sna može se javiti u bilo kom uzrastu, ali prvi simptomi se često pojavljuju u detinjstvu, adolescenciji ili mlađoj odrasloj dobi. Nakon početka tokom tinejdžerskih godina, epizode se mogu češće javljati u 20-im i 30-im godinama.

Šta uzrokuje paralizu sna?

Tačan uzrok paralize sna nije poznat. Studije su analizirale podatke kako bi utvrdile šta povećava rizik za paralizu sna i došlo se do različitih rezultata. Istraživači veruju da je više faktora uključeno u nastanak paralize sna.

Poremećaji i problemi sa spavanjem pokazali su neke od najjačih korelacija sa izolovanom paralizom sna, od čak 38 odsto u jednoj studiji.

Paralizu sna prijavljuju češće i ljudi sa opstruktivnom apnejom za vreme spavanja (OSA), poremećajem spavanja koji je obeležen ponovljenim zastojima u disanju. Takođe je utvrđeno da je paraliza u snu češća kod ljudi sa hroničnom nesanicom, poremećajem cirkadijalnog ritma i noćnim grčevima u nogama.

Narkolepsija

Obrazac višestrukih slučajeva paralize sna tokom određenog vremenskog perioda može biti povezan sa narkolepsijom. Narkolepsija može da promeni funkciju neurotransmitera u mozgu, što može izazvati komplikacije tokom REM faze spavanja, uključujući paralizu sna.

Otprilike 20 odsto opšte populacije doživljava retke napade paralize sna, epizode su generalno češće kod onih sa narkolepsijom. Zato se, ako osetite znake narkolepsije, uključujući epizode ​​iznenadne jake pospanosti i slabost mišića, javite lekaru.

Određena stanja mentalnog zdravlja pokazala su povezanost sa paralizom sna prema podacima Nacionalne medicinske biblioteke u SAD.

Povezanost je utvrđena i kod osoba sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) i onih koji su bili izloženi fizičkom i emocionalnom stresu. Čini se da će oni sa anksioznim poremećajima, uključujući panični poremećaj, takođe imati veću verovatnoću da dožive stanje paralize sna.

Prestanak konzumiranja alkohola ili antidepresiva može dovesti do poremećaja REM faze, što takođe može izazvati paralizu sna. Studije su otkrile veći rizik kod ljudi sa porodičnom istorijom paralize sna, ali nije identifikovana specifična genetička osnova.

Osim navedenog, neka istraživanja su otkrila da ljudi koji pokazuju osobine koje upućuju na pojačanu maštovitost i sanjarenje, imaju veću verovatnoću da dožive paralizu sna.

Potrebna su dalja istraživanja da bi se istražile moguće korelacije i da bi se bolje razumeli brojni potencijalni uzroci paralize sna.

Da li je paraliza sna opasna

Za većinu ljudi, paraliza sna se ne smatra opasnom. Iako može izazvati emocionalni stres, klasifikovano je kao benigno stanje i obično se ne dešava dovoljno često da bi izazvalo značajne zdravstvene efekte.

Međutim, procenjuje se da 10 procenata ljudi ima više ponavljajućih i upornih epizoda koje paralizu sna čine posebno zabrinjavajućom. Kao rezultat toga, oni mogu razviti negativne misli o odlasku na spavanje ili anksioznost, što otežava miran san. Ovo dalje vodi ka neispavanosti i brojnih drugih posledica po opšte zdravlje osobe.

Tretmani za paralizu sna

Prvi korak u lečenju paralize sna je razgovor sa lekarom kako bi se identifikovali i rešili osnovni problemi koji mogu doprineti manjoj učestalosti ili ozbiljnosti epizoda, što uključuje na primer lečenje narkolepsije ili savladavanje tehnika za upravljanje apnejom.

Naučni dokazi o najefikasnijem lečenju paralize sna su ograničeni a mnogi ljudi nisu svesni da je ovo stanje relativno često i zbog toga ga se stide.

Zbog veze između paralize sna i opštih problema sa spavanjem, poboljšanje higijene spavanja je uobičajeni fokus u prevenciji paralize sna.

Postoje brojne tehnike higijene sna koje mogu doprineti boljem kvalitetu sna i doslednijem noćnom odmoru među kojima je uspostavljanje rutine, izbegavanje kofeina i alkohola, kao i ekrana raznih uređaja pre odlaska u krevet, zatim udoban prostor za spavanje, krevet, jastuk, dušek, zaštita od buke i prejake svetlosti.

Poboljšanje higijene spavanja se često uključuje u kognitivnu bihejvioralnu terapiju za nesanicu, vrstu terapije razgovora koja radi na preobličavanju negativnih misli i emocija koje ometaju zdrav san.

Specifičan oblik tog vida terapije je razvijen za paralizu sna, ali je potrebno više istraživanja da bi se potvrdila njegova efikasnost.

Tokom tretmana određenih stanja mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i PTSP koji mogu biti faktori koji utiču na rizik od paralize sna, koriste se lekovi od kojih neki utiču na REM fazu. Ti lekovi mogu imati i neželjene efekte i zato je važno razgovarati sa lekarom pre nego što uzmete bilo koji lek, kako bi se ljudi upoznali sa njegovim potencijalnim prednostima i nedostacima.