Kada i zašto navigacija greši

Da navigacija nije svemogići pomoćnik, uverili su se mnogi vozači na različite načine. Stručnjaci kažu da za sve računare važi isto pravilo – oni nikad ne rade ono što vi želite, nego samo ono što ste im kazali.

„Imate i prirodne pojave koje mogu da utiču na tačnost pozicioniranja. S vremena na vreme imamo geomagnetne oluje koje potiču sa Sunca koje sa sobom nose jako elektromagnetno zračenje koje, takođe može da naruši tu tačnost. Omotanje može da bude posledica refleksije od zgrade, tipično za urbane sredine. Kod svih računara važi jedno isto pravilo – oni nikad ne rade ono što vi želite, nego samo ono što ste mu kazali”, naglašava prof. dr Aleksa Nešković sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu za RTS.

Postoji više vrsta navigacije. Prva je bila američka, u vlasništvu vojske Sjedinjenih Američkih Država. Kasnije su je razvili Rusi, Kinezi, Japanci, a najmlađa je evropska. Sistem globalnog pozicioniranja, iako se uglavnom koristi za navigaciju, može da posluži i u druge svrhe.

„Mi smo danas kao ljudi, kažu, opterećeni dnevno sa sto hiljada informacija. Dobiti sto hiljada informacija, ili bar upola od toga, jeste ono što je najvažnije za samog čoveka, a to je šta vam je prioritet. Postoji ta svesna i ta nesvesna komunikacija, i sve to dovodi do toga da mi kada se krećemo kroz život, a to je taj naš lični GPS u percepciji našeg uma, jeste ono pravilo: šta jesmo, kuda idemo, zašto idemo tamo kuda idemo, sa kim idemo. Eto, možda i sa kojim prevozom”, navodi Mirjana Prljević, savetnica za strateško pozicioniranje.

Sistem može da pogreši i odvede vozača u nečije dvorište

Pojedini vozači tvrde da im se više puta dogodilo da im navigacija preporučuje da skrenu u ulicu gde stoji znak jednosmerno. Ume, kažu vozači, ponekad da ih pošalje sa glavnog puta, prečicom, na makadamski. Ništa nije slučajno, tvrde stručnjaci.

„Svaki od tih sistema ima svoju dozu netačnosti ili greške koja se događa. Zašto? Zbog propagacionih uslova, zbog zaklanjenosti od zgrada. Najčešće te baze nisu napravljenje tako što je neko išao pa ručno skenirao, pravio detljanju analizu jednog gradskog okruženja, već se ta baza formira na osnovu iskustava korisnika. Pa, ako je bilo puno ljudi koje voze u suprotnom pravcu kroz jednosmernu ulicu sistem će svahtiti da je to jednosmerna ulica u suprotnom pravcu, pa će i vama predložiti da tu prođete”, dodaje profesor Nešković.

Radio sistemi mogu da pogreše. Nekada su greške minimalne, pa će vam pokazati da ste stigli na odredište koje je svega nekoliko metara udaljeno od vas. Međutim, kada dođe do ometanja radio signala, greške mogu biti drastično veće – na primer, da odete na pogrešnu planinu, pa čak i da zavšite u nečijem dvorištu.

Često se dešava da ulice u različitim opštinama istog grada imaju iste nazive, pa da ne bude zabune, sledeći put kada vam neko kaže da ćete se videti u Njegoševoj ulici, pitajte da li na Vračaru ili u Zemunu.