Kako da detetu kroz igru obogatite vokabular

Jedan od aspekata razvoja deteta kroz igru jeste razvoj vokabulara, koji predstavlja osnovu za uspešnu komunikaciju i kasniji školski uspeh. Pročitajte sve o značaju igre u procesu razvoja govora kod dece, kako sa njima možete dodatno raditi, ali i kada je vreme da se obratite logopedu radi dodatne podrške.

Faze razvoja govora

Pravilan razvoj govora kod dece podraumeva progresivno sticanje veština vezanih za izgovor, rečnik, gramatiku i pragmatiku. Uobičajeno, deca prolaze kroz određene faze u razvoju govora koje se lako prate i prepoznaju. Pre nego što počnete da analizirate svoje dete i posumnjate da vam je potreban logoped, znajte da se tempo razvoja razlikuje kod svakog deteta, te da postoji određeni raspon „normalnosti“ unutar kojeg se očekuje da se taj razvoj odvija.

Prva faza obuhvata period od rođenja do oko šestog meseca. Tokom ovog perioda, bebe komuniciraju uglavnom putem plača, grimasa i pokreta. Postepeno, beba počinje da prepoznaje zvukove i reaguje na glasove okoline.

Druga faza, koja se odvija od oko šestog meseca do godinu dana, karakteriše pojava gugutanja i prvih reči. U ovoj fazi, deca počinju da izgovaraju jednostavne reči poput „mama“ ili „tata“ i postepeno proširuju svoj rečnik.

Treća faza podrazumeva period od godinu dana do dve godine i smatra se periodom za prve dečije rečenice. U ovoj fazi, deca počinju da kombinuju reči kako bi izrazila jednostavne misli i ideje.

Dalje, razvoj govora ide ka kompleksnijim strukturama rečenica i bogatijem vokabularu. Do treće godine, deca obično koriste rečenice sa više reči i pokazuju veću sposobnost izražavanja svojih misli i osećanja.

Problemi u razvoju govora

Problemi u razvoju govora kod dece mogu se uočiti kroz različite znake, u zavisnosti od uzrasta deteta. Neke od uobičajenih indikacija su: 

1. Odsustvo reakcija na zvukove u ranom detinjstvu. Normalan auditivni odgovor je ključan za razvoj govora kod dece, pa odsustvo reakcija na zvuke može biti signal za eventualne probleme sa sluhom ili drugim neurološkim poteškoćama.
2. Nedostatak gugutanja ili ograničeno korišćenje vokala. Gugutanje je rani oblik komunikacije kod beba, pa njegova ograničena upotreba ukazuje na probleme u razvoju govora i komunikacije.
3.  Kašnjenje u početku izgovaranja prvih reči. Normalan razvoj govora podrazumeva postepeno usvajanje jezika i izgovaranje prvih reči do određenog uzrasta. Kašnjenje u ovom procesu je nekada znak za zabrinutost i potrebu za dodatnim praćenjem i intervencijom.
4. Ograničen rečnik ili nedostatak proširenja rečnika tokom vremena. Deca bi trebalo postepeno da obogaćuju svoj vokabular kako rastu i razvijaju se, ali ograničen rečnik ili nedostatak napretka u proširivanju istog je nešto na šta treba obratiti pažnju.
5. Problemi sa jasnoćom izgovora ili razumevanjem jezika. Jasno izgovaranje reči i razumevanje jezika su osnovni aspekti efikasne komunikacije. Problemi u ovim oblastima će otežati detetu da se izrazi i razume druge, što može uticati na njegovu socijalnu interakciju i emocionalni razvoj.

U slučaju sumnje na probleme u razvoju govora kod deteta, koji bi trebalo da se prepoznaju i tretiraju što je pre moguće, zakažite online konsultacije sa logopedom. Ranije intervencije će značajno poboljšati ishod i omogućiti detetu da efikasnije komunicira i integriše se u društveno okruženje.

Pomozite detetu kroz igru da razvije vokabular

Kroz igru, deca imaju priliku da se susretnu sa različitim rečima, frazama i konceptima, te da ih integrišu u svoj rečnik i razumevanje sveta oko sebe. Evo nekoliko dobrih saveta i pristupa koji će olakšati stvari i vama i detetu:

Birajte tematske igre: Odabir igara koje su fokusirane na određene teme ili predmete upoznaće decu sa rečima koje su povezane sa određenim kontekstom. Na primer, igrajući se sa setom kuhinjskih igračaka, dete će biti izloženo rečima poput „kašika“, „tiganj“, ili „kuvanje“.

Pevanje pesmica i recitovanje: Pesme i pesmice su efikasan način da se deca upoznaju sa novim rečima i frazama, jer se često ponavljaju i imaju ritmičnu melodiju koja ih čini privlačnim. Birajte pesmice sa jednostavnim tekstom i ritmičnim melodijama koje će dete lako zapamtiti.

Igrajte igre reči: Igre poput „memorije“ ili „na slovo na slovo“ mogu biti zabavne i istovremeno edukativne. Ove igre podstiču decu da aktivno koriste i zapamte nove reči, a istovremeno razvijaju njihovu koncentraciju i pažnju.

Pričajte priče: Pričanje priča ili izmišljanje priča sa detetom je odličan način da se uvedu nove reči i izrazi. Kroz priče, deca imaju priliku da se susretnu sa različitim likovima, situacijama i emocijama, što doprinosi širenju njihovog vokabulara i razumevanju jezika.

Postavljajte pitanja: Postavljanje pitanja tokom igre podstiče dete da razmišlja kako će koristiti nove reči kako bi izrazilo svoje odgovore i ideje. Ovo takođe pomaže u razvoju veština komunikacije i razumevanja jezika.

Koristite vizuelna pomagala: Upotreba ilustracija, slika ili igračaka će olakšati detetu da poveže reči sa konkretnim objektima. Ovo može biti posebno korisno za decu koja su vizuelno orijentisana. Na primer, slaganje slagalica sa jasnim slikama je jedan od takvih “alata”. Paralelno, dok slažete, ponavljajte šta se na slikama nalazi.

Povezivanje sa svakodnevnim aktivnostima: Tokom svakodnevnih aktivnosti kao što su kupovina, kuvanje ili šetnja, imenujte predmete i radnje koje dete vidi i radi. Tako će stvoriti veze između reči i stvarnih situacija, što je ključno za razvoj funkcionalnog govora.

Podstičite samostalno istraživanje: Dajte detetu priliku da samostalno istražuje knjige, časopise, aplikacije ili druge izvore koji ih interesuju. Ovo će ih motivisati da sami traže nove reči i proširuju svoj vokabular, te razvijaju samostalnost i inicijativu u učenju.

Igra je esencijalni deo detinjstva i pruža neprocenjive prilike za obogaćivanje rečnika. Sve što podstiče kreativnost i interakciju, deci će koristiti kroz čitavo odrastanje, u školi, društvenim situacijama i u odraslom životu. Roditelji – na vas je red da im u tome pomognete.