Emocije – kako radi naš emotivni kompas

Da li razumemo koliko su emocije važne u našim životima?

U dinamičnom savremenom društvu gde svi vodimo aktivne, užurbane živote, nije retkost da zanemarimo onaj “osećaj u stomaku” i to kako smo zapravo. Pored svih obaveza koje treba završiti, uklapanja porodičnih i poslovnih susreta, gužve u saobraćaju i, naravno, kućnih poslova, može biti zaista teško izdvojiti vreme za razumevanje osećanja.

Međutim, treba imati u vidu da su upravo emocije naš najbolji kompas i da sledeći osećanja možemo mnogo bolje funkcionisati i izgraditi čvršće veze i prijateljstva. Kako emocije utiču na naš život, koja je njihova uloga zapravo i kako da osvestimo u svakom trenutku šta osećamo? Pročitajte.

Uloga koju igraju emocije

Da bi smo identifikovali i razumeli svoja osećanja i emocije, potrebno je da izgradimo i ojačamo emocionalnu svest. Nivo naše emocionalne svesti utiče na svaki segment našeg života. Počev od toga kako se osećamo, preko toga koje izbore donosimo i do tehnika koje biramo da se nosimo sa stresom –  važno je da znamo koliko smo zapravo emocionalno svesni.

Što je viši stepen naše svesti, to smo više u stanju da slušamo druge i razumemo njihova osećanja. Ujedno, postajemo otvoreniji prema sopstvenim osećanjima što je osnova za povezivanje i intimnost sa drugom osobom.

Rad na sebi je ključan za razumevanje ovog emotivnog kompasa. Na NLP practitioner edukaciji stiču se znanja i veštine uz pomoć kojih možemo da identifikujemo šta osećamo u bilo kom trenutku. Na praktičnom planu to se ogleda u mogućnostima da donosimo odluke o tome kako da najbolje postupimo u svakoj situaciji. Pored toga, precizno identifikovanje emocija pomaže da izdvojimo važno od trivijalnog. Važno je da naučimo da verujemo svojim instinktima i ne ignorišemo ono što se dešava u nama.

Ne sudite o svojim emocijama

Prvi korak u razumevanju svojih osećanja i emocija je da naučimo kako da ih prihvatimo bez osuđivanja. Ovo može biti teško, jer su mnogi od nas naučeni da nije u redu osećati određene emocije, kao što su bes ili tuga. Međutim, sve emocije su korisne i važne. Plakanje je, na primer, prirodan način da se oslobodimo nagomilanih emocija i stresa. Plač zapravo oslobađa neurotransmitere (poput oksitocina i endorfina) koji pomažu da se vratimo pozitivnijim emocijama.

Biti emocionalno svestan ne znači zadržavati se na svojim osećanjima, razgovarati o njima sve vreme, ili čak delovati na njih, već jednostavno priznati, prihvatiti i obrađivati ih kako se pojave. Osećanja koja nisu izražena ili shvaćena mogu biti veoma destruktivna tokom dužeg vremenskog perioda. Posledice su vidljive u hroničnom stresu, anksioznosti, ali i u vidu zdravstvenih problema uključujući srčane bolesti, nesanicu, glavobolju i poremećaje varenja.

Kada zadržavamo svoje emocije, one se odvajaju od nas i bivaju van naše kontrole. Ipak kada ih osvestimo, možemo ih identifikovati i efikasnije usmeravati svoje ponašanje.

Šta emocije pokušavaju da nam kažu?

U nekim situacijama, možemo imati poteškoća da opišemo ono što osećamo, naročito kada smo preplavljeni silinom osećanja. Od pomoći može da bude da obratimo pažnju na to kako naše telo reaguje i koje misli nam prolaze kroz um.

Da li su nam ramena napeta? Imamo li čvor u stomaku? Da li stežemo vilicu ili pesnice a da toga nismo ni svesni? Možemo se zapitati i to šta nam um govori. Mogu se javiti misli poput: „Osećam da će se nešto loše desiti“ ili „Ova situacija nije fer“.

Šta emocije pokušavaju da nam kažum u stvari? Svaka emocija ima poruku za vas, a ako odvojimo vreme da na učimo šta je to možemo živeti mnogo lakše i jednostavnije. Ljutnja nam može reći da nešto nije u redu i da treba da postavimo odgovarajuće granice. Ova emocija može biti i dobra po nas, ako dozvolimo da nas motiviše da promenimo svoje okolnosti ili ponašanje na bolje.

Tuga signalizira potrebu za utehom i podrškom. To bi moglo značiti da treba da se brinemo o sebi i da damo sebi vremena da se izlečimo. Strah je jedna od najosnovnijih i primarnih emocija koje imamo kao ljudi. Strah je emocionalni odgovor na uočljivu pretnju opasnosti, bola ili štete. Kada neko oseća strah, to je obično instinkt preživljavanja koji mu pomaže da izbegne opasnu situaciju ili barem bude svestan potencijalne opasnosti oko sebe.

Dok je strah odgovor na sadašnju pretnju, anksioznost je osećaj koji je često izazvan strahom da će se nešto loše dogoditi u budućnosti. Anksioznost može značiti da je vreme da povratimo osećaj kontrole nad svojim emocijama ili situacijom, ali i da jednostavno pustimo sve one stvari koje nisu pod našom kontrolom.

Iznenađenje nam govori da je vreme da usporimo i obradimo informacije, jer se dogodilo nešto neočekivano. Sreća nas upućuje na stvari koje su nam važne, kao što su pozitivni odnosi sa drugima, sticanje novih veština ili sposobnosti i osećaj da pripadamo nekome/nečemu.

Razumevanje osećanja i emocija takođe znači razumevanje stida. Stid može imati korozivni efekat na vaše samopoštovanje i osećaj identiteta. Zbog toga što se stidimo često smo nesigurni, osećamo se nevoljeno i usamljeno, odgurujemo prijatelja i porodicu koji bi inače mogli biti podrška.

Razvijanje emocionalnog rečnika

Kako bismo lakše pratili svoj emocionalni kompas, potrebno je da radimo na razvijanju rečnika za razumevanje osećanja i emocija. Kreiranje liste reči sa osećanjima i njihovo rangiranje od najmanje uznemirujućih do najnepovoljnijih može pomoći da identifikujemo svoje osećanje, a samim tim i ono što nam je potrebno.

Primera radi, kada smo ljuti, mogli bismo da se zapitamo jesmo li “samo malo iznervirani”, “iritirani”, “besni” ili čak “besni”. Reč koju odaberemo može nam pomoći da identifikujemo svoju početnu tačku i intenzitet emocija. U skladu sa tim možemo planirati dalje svoje korake i upravljati svojim osećanjima.

Važno je podeliti osećanja

Razgovor i razumevanje osećanja i emocija je takođe jedan od najboljih načina da ih rešimo. Najčešći način na koji mnogi ljudi oslobađaju negativna osećanja jeste pričajući o njima sa osobama kojima veruju. Nije nužno ulaziti u detalje, samo glasno iznošenje misli koje nas muče ponekad pomaže da se rasprši deo njihovog intenziteta i da nam bude lakše da steknemo širu perspektivu.

Često, kada smo ljuti ili uplašeni, problem izgleda veći nego što zaista jeste. Razgovarajući o stvarima sa nekim ko nas sluša, a da nas ne osuđuje ili se brani, možemo steći uvid u to kako da efikasno rešimo situaciju.

Terapeut, psiholog i lajfkouč kao sagovornik

U nekim slučajevima nerazumevanje osećanja i emocija može da ometa naše redovne aktivnosti i svakodnevni život. Kako ne bismo ugrožavali porodične i prijateljske veze, ali ni naškodili svom profesionalnom putu i karijeri možemo se obratiti stručnim licima za pomoć. Razgovor sa psihoterapeutom je nekad dovoljan da shvatimo kako da se nosimo sa osećanjima na zdrav način.

U okviru NLP edukacija ili seansi i konsultacija sa licenciranim koučom, takođe možemo razumeti kako specifične misli, fizičke senzacije, ponašanja ali i prošla iskustva rade zajedno na stvaranju osećaja srama, anksioznosti, tuge, itd. Jednom kada nam postane jasno kako naš emocionalni kompas radi, ali i kako da ga sledimo i možemo ostati na putu svog blagostanja i sklada.

U dinamičnom savremenom društvu gde svi vodimo aktivne, užurbane živote, nije retkost da zanemarimo onaj “osećaj u stomaku” i to kako smo zapravo. Pored svih obaveza koje treba završiti, uklapanja porodičnih i poslovnih susreta, gužve u saobraćaju i, naravno, kućnih poslova, može biti zaista teško izdvojiti vreme za razumevanje osećanja.