NLO, Jugoslavija i nauka: Kada atmosferske i astronomske pojave zaliče na leteće tanjire

Zelenkasta čovekolika bića izduženog vrata, prstiju i očiju tajanstvenog pogleda i tankih, nepomičnih usana, godinama posećuju Zemlju i njene stanovnike u naučno-fantastičnim filmovima, knjigama, serijama i pričama.

Međutim, neidentifikovani leteći objekti (NLO), njihovo navodno prevozno sredstvo, više decenija uživo more znatiželjne Zemljane i pojavljuju se u izveštajima raznih informacionih službi, bezbednosnih agencija i državnih komisija. Dva značajna pominjanja neidentifikovanih letećih objekata u Jugoslaviji vezana su za Beograd 1954. i Podgoricu 1975. godine.

„Više od polovine svih viđenja koje su ljudi prijavili kao NLO predstavljaju nepoznate ili šire nepoznate meteorološke i astronomske fenomene“, govori Vladan Ducić, profesor Geografskog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Pogrešno su protumačene i mnoge druge meteorološke i astronomske pojave – od rojeva meteora, preko raznih vrsta oblaka i munja, do polarne svetlosti i nekih planeta Sunčevog sistema, posebno Venere.

Pored mnogobrojnih pojedinačnih tvrdnji o navodnim pojavama letećih tanjira, dešavalo se da više ljudi, pa čak i stručnjaka, zapazi neobjašnjivu svetlost na nebu za šta su smatrali da je NLO.

Stotine takvih slučajeva zabeleženo je u svetu, a neki od njih su evidentirani i u bivšoj Jugoslaviji.

Prema poslednjem, dugoočekivanom izveštaju Pentagona o NLO, 21 slučaj od 144 koliko je zabeleženo u poslednje dve decenije, ostaje enigma.

Ducić se u dosadašnjem naučnom radu, između ostalog, bavio i ovim pojavama i kaže da se u izveštajima očevidaca najčešće pominje noćna svetlost na nebu koja je „uzrokovana emisijom čestica sa Sunca“.

Oktobar 1954. u Beogradu

Jedna od najplodonosnijih godina za NLO bila je 1954.

Tada je u svetu zabeleženo 3.015 izveštaja o viđenju NLO, od čega je 1.756 bilo u Evropi.

U oktobru te godine je registrovan najveći broj slučajeva ovog talasa.

Upravo tog meseca, jednog jesenjeg jutra, predstavu na nebu imali su prilike da gledaju i Beograđani.

Odmah je formirana komisija čiji je zadatak bio da istraži o kakvoj pojavi je reč.

Ducić, koji je imao prilike da sarađuje sa pojedinim članovima komisije, kaže da su prvo tražili izveštaje osmatrača sa meteoroloških stanica.

Neki od prisutnih naučnika su na osnovu izveštaja zaključili da se radi o roju meteora – periodičnoj pojavi većeg broja meteora u pojedinim delovima godine.

Iako je bilo više članova čija se mišljenja nisu poklapala, komisija je naposletku zaključila da se radilo o kombinaciji oblaka i optičke varke.

„Preovladalo je mišljenje da su to ipak specifični, gomilasti oblaci – kumulusi, koji su se poređali duž linije vazdušnog fronta što je zaličilo na grupu letećih tanjira“, objašnjava Ducić.

Prema podacima iz Plave knjige (Blue Book) – projekta koji je finansirala američka vlada u periodu od 1947. do 1969. godine, skoro polovina (49,4 odsto) očevidaca širom sveta iz 1954. pominjalo je noćno svetlo na nebu.

„To bi se možda moglo povezati upravo sa ispoljavanjem brojnih manifestacija geomagnetne aktivnosti, od čega je najpoznatija polarna svetlost“, pisao je profesor Ducić u naučnom radu sa kolegom Milanom Milenkovićem sa Geografskog instituta Jovan Cvijić.

Ovaj slučaj je važan, dodaje Ducić, jer je dobro dokumentovan i postoje hiljade izveštaja.

Februar 1975. u Podgorici

Iako su do danas na prostoru nekadašnje Jugoslavije zabeležena brojna pojedinačna svedočenja o navodnim NLO, Ducić kao relevantan i kredibilan događaj smatra samo još onaj iz Podgorice, februara 1975. godine.

Kaže da su tada na aerodromu u prestonici Crne Gore više puta uočene neobične svetlosne pojave, registrovane i na radaru.

Zbog toga je angažovana i protivvazdušna odbrana tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA).

Profesor doktor Aleksandar Kostić, jedan od angažovanih stručnjaka, tada je za Novosti izjavio da je o „događajima na nebu“ bio obavešten i predsednik SFRJ Josip Broz Tito koji je u to vreme boravio u Igalu, na crnogorskom primorju.

Prema Kostićevim rečima, na radaru se iz pravca italijanskog Brindizija „koridorom za Dubrovnik„ svakog dana pojavljivao neidentifikovani leteći objekat „koji bi brzinom od 6.500 kilometara na sat preleteo Jadran“, da bi se onda zaustavio nad Čilipima u Hrvatskoj, nadomak granice sa Crnom Gorom.

Svetleći objekat je bio ogroman i vidljiv sa zemlje, tvrdili su prisutni.

Jugoslovenski avioni su prvo pokušavali da se približe i osmotre ga, ali se na sedam kilometara od cilja navodno „javljala nevidljiva ruda“ između Migova i „neželjenog gosta“.

„Ma koliko bi Migovi ubrzavali, gost je držao isto rastojanje. Tanjir je nestajao kada je hteo i to u istom trenutku, na svim radarima odjednom“, pričao je Kostić, inače stručnjak za radarske sisteme.

Jurnjava je trajala danima, da bi na kraju general Ismet Kulenović, komandant 11. divizije protivvazdušne odbrane naredio pilotu da gađa.

Migovi JNA su nekoliko puta poletali iz Beograda i Bihaća ne bi li presreli navodni NLO, ali su rakete otkazale poslušnost.

Projektili na toplotno navođenje nisu lansirani jer je „cilj bio hladan“.

Operacija je obustavljena kada je objekat prestao da se pojavljuje.

„Nezvanično, čuo sam da je u Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu rađena analiza događaja na nebu iz 1975. ali bez zaključka.

„Pričalo se da je u pitanju meteorološki fenomen, međutim, meteorolozi sa kojima dan danas drugujem nikad nisu čuli za sličan“, rekao je Kostić, bivši profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Pored učešća profesionalaca, Ducić smatra ovaj događaj kredibilnim i zbog nezavisnog izvora – poverljive depeše koja je poslata američkom sekretaru Henriju Kisindžeru iz američke ambasade u Alžiru, marta iste godine.

U poruci piše da je svetleći objekat nekoliko puta viđen u večernjim satima nad gradovima u unutrašnjosti zemlje, ali i u priobalju, iznad Sredozemnog mora.

Slično se ponašao kao u Crnoj Gori, pa je tako uočen i na radaru.

Noćna svetlost i naelektrisane čestice sa Sunca kao recept za NLO

Ducić je sa kolegom Milanom Milenkovićem objavio naučni rad „Solarno-geomagnetna hipoteza masovnih viđanja (talasa) Neidentifikovanih letećih objekata (NLO)“.

Polazna osnova istraživanja bila je Plava knjiga i rezultati koji su tamo objavljeni.

Međutim, u projektu su obrađivani samo pojedinačni slučajevi, a ne „vremenske serije podataka“, odnosno, NLO talasi na koje se Ducić usredsredio.

NLO talasi su periodi kada su na većim teritorijama registrovana česta i masovna viđenja ove pojave.

U Plavoj knjizi se nije razmatrala ni sunčeva aktivnost kao faktor pojave NLO fenomena, dok su rezultati projekta pokazali da je najveći broj viđanja ove pojave vezan za „noćna svetla“.

Ducićeva naučna pretpostavka bila je da su ta svetla „elektromagnetne prirode“ i da su nastala u gornjim slojevima atmosfere, pre svega jonosferi, kao posledica emisije naelektrisanih čestica sa Sunca, najviše protona.

„Hteo sam da povežem talase NLO sa faktorima koji uzrokuju pojavu svetlosnih fenomena koje ljudi mogu da vide na nebu.

„Oni su vezani za sunčevu aktivnost, pošto sa Sunca stiže stalni tok naelektrisanih čestica koje uzrokuju promene i pojave u atmosferi“, navodi profesor.

U razmatranje su uzeta dva pokazatelja sunčeve aktivnosti.

Volfov broj koji prikazuje broj sunčevih pega i AA indeks kao pokazatelj geomagnetne aktivnosti, odnosno koliko naelektrisanih čestica stiže sa Sunca.

Zbog binarne prirode podataka vremenske serije NLO talasa koji su pokazivali samo da li je u određenoj godini registrovan NLO ili nije, bez tačnog broja viđanja, za analizu periodičnosti korišćen je takozvani Volšov metod.

Ducić je njime izdvojio određene periode između pojedinih pojava za koje se ispostavilo da se poklapaju, čime je otvorena mogućnost da između njih postoji neka veza.

Ispitivano je 28 talasa masovnog viđenja NLO širom sveta u periodu od 1946. do 1999. godine.

Kod NLO talasa je bilo sedam pikova.

Volfov broj i NLO talasi se podudaraju u tri od sedam pikova, „što ukazuje da bi između ovih pojava mogla da postoji veza jer je poklapanje perioda 43 odsto“.

Daleko veći stepen podudarnosti – 71 odsto bio je za AA indeks i talase NLO koji su se poklapali u pet pikova.

Time je utvrđeno da postoji podudarnost između periodičnosti pojave masovnih viđenja NLO u svetu i pokazatelja geomagnetne aktivnosti Sunca, odnosno emisije naelektrisanih čestica koje stižu odatle.

„Ono što je ključno, nisam hteo da se obračunam ni sa vernicima, ni sa nevernicima u NLO, nego da se ponudi jedna hipoteza, a da se sa druge strane na jedan način potisnu one kvazinaučne koje su se pojavile i na prvi pogled deluju naučno, a nemaju takvu osnovu“, ističe Ducić.

Šta još kaže nauka?

U Plavoj knjizi, najvažnijoj studiji ove vrste, analizirano je 12.618 navodnih NLO slučajeva od kojih je 701 zaveden kao neidentifikovan.

Zaključeno je da „nema dokaza“ da su ovi neidentifikovani objekti „vanzemaljske letelice“.

Takođe je utvrđeno da „nijedan NLO za koji je Vazduhoplovstvo podnelo izveštaj“, nije predstavljao „pretnju nacionalnoj bezbednosti“.

Viđanja NLO su u ovom projektu objašnjena subjektivnim razlozima posmatrača – psihopatologijom, obmanom i samoobmanom, zabludama, masovnom histerijom i drugim.

Prirodne pojave koje su posmatrači tumačili kao NLO bili su najčešće astronomskog i meteorološkog porekla.

„Za leteći tanjir često zamene veliki meteor – bolid koji velikom brzinom projuri nebom ili Veneru koja u pojedinim periodima bude izuzetno svetla“, navodi Ducić.

Polarna svetlost takođe dovodi u zabludu mnoge posebno kada se javi u nižim geografskim širinama zbog jake aktivnosti na Suncu.

Dešavalo se i da se za specifične vrste munja, poput plavog mlaza ili kuglaste munje, pretpostavi da su vanzemaljske letelice.

Knjiga o neobjašnjenim vazdušnim fenomenima

Da bi stao na put trivijalnostima i kvazinauci, profesor Ducić je rešio da napiše knjigu o „neobjašnjenim vazdušnim fenomenima“ kako je preformulisao naziv NLO.

Cilj mu je da predoči njegovu viziju cele priče o NLO na osnovnu naučne metodologije i pouzdanih izvora, a da „potkači bilo koga pojedinačno“.

U knjizi, koja će izaći naredne godine, neće analizirati pojedinačne slučajeve, susrete treće vrste i slične stvari već će se, kao i ranije, osnovna analiza svoditi na „neobjašnjiva svetla viđena na nebu“.

U knjizi će takođe izneti i druga stanovišta savremene nauke po pitanju NLO, pre svega da nije dokazano da postoje vanzemaljski oblici života.

Najbliža zvezda Sunčevom sistemu – Proksima Kentauri udaljena je od Zemlje 4,2 svetlosne godine.

Brzina svetlosti, dodaje profesor, od oko 300.000 kilometara u sekundi je prema dosadašnjim saznanjima maksimalna moguća brzina kretanja makrotela, dok je na zemlji najveću brzinu ostvarila letelica Parker Solar Probe – 130 kilometara u sekundi.

„Iako bismo idući tom brzinom stigli od Beograda do Niša za manje od dve sekunde, do najbliže zvezde bi nam bilo potrebno nešto ispod 10.000 godina, što je vremenski interval koji nas deli od kulture Lepenskog Vira“, naglašava Ducić.

„Tako priča o tome da nas posećuju vanzemaljci u startu pada u vodu jer koja bi bila svrha svega toga kada su rastojanja ogromna“, pita se profesor.

Izveštaj Pentagona

Termin leteći tanjir skovao je američki amaterski pilot i biznismen Kenet Arnold juna 1947. dok je leteo nad planinom Rejnir u državi Vašington.

On je navodno video devet svetlećih objekata koji su leteli „neviđenom brzinom“ na velikoj visini, čije je kretanje opisao kao poskakivanje bačenog tanjira po vodi.

Nešto kasnije je Edvard Rupelt, jedan od rukovodilaca projekta Plava knjiga, odbacio ovu novinarsku frazu i uveo termin NLO.

Ranije su zvaničnici o ovoj pojavi uglavnom davali podrugljive izjave, dok nedavni izveštaj Pentagona o NLO najavljuje promenu takvog pristupa.

Objavljen je u junu ove godine pošto je američki Kongres zatražio skidanje oznake strogo poverljivo sa izveštaja usled brojnih prijava u američkoj vojsci.

U njemu piše da nisu otkrivene „jasne indikacije vanzemaljskog porekla“ primećenih letelica, ali se ne isključuje njihovo postojanje.

Među mogućim objašnjenjima su uobičajeni vazdušni objekti poput ptica ili dronova, atmosferski fenomeni kao što su ledeni kristali, novorazvijeni uređaji američke vlade ili privatnih kompanija, kao i tehnologije koje razvijaju strani neprijatelji.

Međutim, pominje se i izazovna kategorija „drugo“.

U poslednje dve decenije, zabeležena su 144 slučaja od kojih 21 ostaje nerazjašnjen.

„Pohvala je da nije ignorantski za razliku od mnogih ranijih izveštaja u pogledu bilo koje teze, a razočarenje u smislu da nije dostupna baza podataka koju bi drugi istraživači mogli da provere“, zaključuje Ducić.

Zelenkasta čovekolika bića izduženog vrata, prstiju i očiju tajanstvenog pogleda i tankih, nepomičnih usana, godinama posećuju Zemlju i njene stanovnike u naučno-fantastičnim filmovima, knjigama, serijama i pričama.