Pet stvari koje svakodnevno koristite, a pune su alergena

Dok redovno čistimo podove i brišemo prašinu sa polica, često zaboravljamo na tekstil, plastiku i druge materijale koji dolaze u kontakt sa kožom, kosom i disajnim putevima.

Evo kako i zašto se te čestice talože i gde se najčešće kriju.

Zašto svakodnevni predmeti skupljaju alergene?
Materijali od kojih su napravljeni predmeti u domu imaju različite površinske strukture.

Glatke, nepropusne površine poput stakla ili keramike ne zadržavaju čestice – one se lako brišu ili ispiraju.

Međutim, tekstilne i porozne površine funkcionišu kao zamke.

Svaki put kada sednete na sofu, legnete u krevet ili prođete preko tepiha, iz vazduha padaju sitne čestice.

One se hvataju između vlakana i ostaju zarobljene.

Toplota ljudskog tela, vlaga iz znojenja i mikroskopski ostaci kože stvaraju idealne uslove za razmnožavanje grinja.

Grinje se hrane mrtvim ćelijama kože koje svakodnevno gubimo (oko 1,5 grama dnevno po osobi).

To je dovoljno hrane za hiljade mikroskopskih organizama.

Njihov izmet sadrži proteine koji kod osetljivih osoba izazivaju kijanje, curenje nosa, svrab očiju ili otežano disanje.

Pored grinja, tu su i spore plesni koje ulaze kroz prozore i vrata, polen koji se nosi na odeći i obući, te bakterije koje se prenose sa ruku i predmeta.

Sve te čestice završavaju na istim mestima – tamo gde provodimo najviše vremena.

Uobičajeni izvori alergena i kako ih prepoznati
Posteljina i jastučnice su najčešći rezervoar grinja. Spavamo sedam do osam sati dnevno u direktnom kontaktu sa tim materijalom, a toplota i vlaga koje telo emituje stvaraju idealnu sredinu.

Ako posteljinu perete jednom mesečno ili ređe, grinje imaju dovoljno vremena da se razmnože i stvore kolonije.

Znak problema nije uvek vidljiv. Ako se ujutru budite sa začepljenim nosom ili suvim grlom, to može biti posledica noćnog izlaganja alergenima. Kod dece se to često manifestuje kao noćni kašalj ili nemiran san.

Tepisi zadržavaju alergene na drugačiji način. Svaki korak oslobađa sitne čestice iz vlakana i podiže ih u vazduh. Dubina tepiha određuje koliko se toga može sakriti – kratki tepisi lakše se održavaju, dok oni sa dugim vlaknima mogu zadržati više slojeva prašine i čestica.

Usisavanje pomaže, ali nije dovoljno. Obični usisivači bez HEPA filtera vraćaju deo sitnih čestica nazad u vazduh. Efekat je prividan – tepih izgleda čist, ali štetne materije ostaju prisutne.

Preporučuje se dubinsko pranje tepiha u Zemunu, Pančevu i u većim gradovima, jednom do dva puta godišnje, u zavisnosti od intenziteta korišćenja i prisustva kućnih ljubimaca.

Tapaciran nameštaj – sofe, fotelje, stolice sa tekstilnim prevlakama – funkcioniše slično.

Sedamo na njih svakodnevno, često u spoljašnjoj odeći koja nosi polen i prašinu sa ulice.

Presvlake upijaju znoj, apsorbuju mirise i zadržavaju čestice koje se ne vide.

Zavese i draperije skupljaju prašinu jer vise vertikalno i imaju veliku površinu izloženu vazduhu. Ako ih ne perete redovno, postaju pasivni filteri koji hvataju sve što kruži po prostoriji.

Kad otvorite prozor ili uključite ventilator, te čestice se ponovo oslobađaju.

Dečja oprema – kolica, nosiljke, sedišta za automobile – često se previdi pri čišćenju. Tkanine na tim predmetima su u kontaktu sa dečijom kožom, a istovremeno su izložene spoljašnjim uslovima.

Deca su osetljivija jer im je imuni sistem u razvoju, pa je redovno održavanje tih površina posebno važno.

Praktične rutine čišćenja i održavanja
Posteljinu treba prati na temperaturi od najmanje 60°C, jer se tek tada uništavaju grinje i njihov izmet.

Pranje na nižim temperaturama uklanja vidljivu prljavštinu, ali ne i mikroskopske organizme.

Idealna frekvencija je svake dve nedelje, a kod osoba sa izraženim alergijama – nedeljno.

Jastuke i jorgane takođe treba prati, a ne samo navlake.

Mnogi jastučići mogu da se peru u mašini, ali je važno proveriti uputstvo proizvođača.

Posle pranja, dobro ih osušite – vlaga koja ostane unutra stvara pogodne uslove za plesni.

Tepisi zahtevaju kombinaciju metoda. Redovno usisavanje sprečava nakupljanje površinskog sloja prašine, ali ne dopire do dubljih vlakana.

Zato je korisno povremeno koristiti parno čišćenje ili, što može pomoći, angažovati profesionalni servis koji raspolaže opremom za ekstrakciju vode i nečistoće iz strukture materijala.

Kada su u pitanju veći tepisi ili oni sa delikatnijim vlaknima, preporučuje se tretman koji uklanja i ukorenjena oštećenja.

Takav pristup ne samo da produžava vek trajanja već i smanjuje broj štetnih čestica koje se svakodnevno oslobađaju u vazduh.

Tapaciran nameštaj se može održavati na sličan način. Usisavanje sa odgovarajućim nastavkom pomaže, ali svakih dva do tri meseca korisno je izvršiti detaljnije čišćenje.

Postoje prenosivi uređaji za parno čišćenje nameštaja, ali profesionalne usluge koriste snažnije mašine koje dublje prodiru u presvlake.

Zavese skinite i operite prema uputstvu – neke mogu u mašinu, druge zahtevaju ručno pranje ili hemijsko čišćenje.

Ako ih ne možete prati često, bar ih redovno istresite napolju. Usisajte ih posebnim nastavkom.

Dečju opremu perite prema preporukama proizvođača, a delove koji se ne mogu oprati brišite vlažnom krpom sa blagim deterdžentom.

Kod kolica i nosiljki, skinite tekstilne delove i operite ih odvojeno.

Plastične i metalne delove obrišite, a posebnu pažnju obratite na šavove i pregibe gde se čestice najčešće zadržavaju.

Kako ugrađene navike čišćenja menjaju izloženost alergena u domaćinstvu?

Promena navika ne znači radikalan zaokret – dovoljno je da nekoliko jednostavnih koraka uključite u redovnu rutinu.

Umesto da sve čistite odjednom jednom mesečno, efikasnije je da male zadatke rasporedite tokom nedelje.

Na primer, posteljinu možete prati vikendom, tepih usisavati dva puta nedeljno, a zavese skinuti i oprati jednom u dva meseca.

Kalendar sa podsetnicima pomaže da ništa ne zaboravite, a posle nekoliko ciklusa to postaje automatska navika.

Kad uključite profesionalne usluge u tu rutinu – dubinsko pranje nameštaja jednom godišnje, detaljno čišćenje tepiha dva puta godišnje – smanjujete opterećenje koje sami imate, a istovremeno postižete rezultate koje kućna oprema ne može da pruži.

Ljudi koji primenjuju ovakve rutine često primećuju razliku već posle mesec dana.

Manje kijanja ujutru, lakše disanje noću, manje iritacija kože – to nisu dramatične promene, ali su dovoljne da svakodnevni život postane udobniji.

Postoji i ekonomska strana. Redovno održavanje produžava vek trajanja tekstila i nameštaja.

Tepih koji se redovno čisti može trajati deset godina ili više, dok zanemaren počinje da se troši već posle tri do četiri godine.

Ista logika važi za sofe, zavese i posteljinu. Koliko god da tekstil u vašem domu izgleda čisto, mikroskopski svet koji se krije u njegovim vlaknima priča drugu priču – ali to je priča koju možete kontrolisati. Za još korisnih informacija i saveta, pogledajte naš sajt!