• Svaki Evropljanin je 2023. godine konzumirao oko pet kilograma kafe

    Proizvodnja kafe u Evropskoj uniji porasla je za 15 odsto u poslednjoj deceniji a svaki Evropljanin je 2023. godine konzumirao oko pet kilograma ovog napitka, objavio je Eurostat.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Svaki Evropljanin je 2023. godine konzumirao oko pet kilograma kafe
    Foto: Pixabay

    Na vrhu liste proizvođača kafe na drevnom kontinentu našla se Italija, država koja je svetski poznata po najjačem espresu i kremastom kapućinu. S druge strane, prva po uvozu je Nemačka, prenosi Euronews Srbija.

    Kada se saberu pržena, bezkofeinska i zamenska kafa, prošle godine je ukupna proizvodnja dostigla više od dva miliona tona u vrednosti od oko 13 milijardi evra, stoji u izveštaju Eurostat-a.

    Od toga Italija proizvodi četvrtinu (25 odsto), Nemačka 22 odsto, a Francuska i Holandija po šest odsto.

    EU takođe uvozi oko 2,7 miliona tona kafe svake godine, u vrednosti od 10,6 milijardi evra. Od toga nemačka kupuje trećinu (33 odsto), zatim Italija 23 odsto, Belgija deset odsto, Španija devet odsto, a Francuska sedam odsto.

    Kafa u Evropu većim delom stiže iz Brazila, ta južnoamerička država godišnje proda skoro 922.000 tona, što čini 32 odsto ukupnog uvoza koji stiže van Evropske unije.

    Iz Vijetnama pristiže 24 odsto, a iz Ugande osam odsto. Svi ovi podaci, međutim, mogli bi da se promene od naredne godine.

    Kafa – kultura koja krči šume

    Novi zakon EU za koji se očekuje da će stupiti na snagu 2025. godine, mogao bi drastično da promeni ovu sliku, obavezujući proizvođače kafe da dokažu da njihov lanac snabdevanja ne uzrokuje krčenje šuma.

    Prema podacima koje je objavila francuska vlada, kafa je kultura sa velikim potencijalom za krčenje šuma.

    „Kao najveći svetski uvoznik kafe, Evropska unija je odgovorna za 44 odsto krčenja šuma vezanih za kafu“, upozorava se u izveštaju.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp

    Tagovi:

  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zanimljivosti

    Kako je Deliblatska peščara dobila ime

    Celokupna teritorija današnje teritorije AP Vojvodine, a i neki od delova Srbije južno od Save i Dunava, pripadali su u određenim istorijskim periodima ondašnjim državama Mađarskoj, Austriji […]

    Zašto su audio-knjige sve popularnije

    Audio-knjige su sve popularnije, ne samo među mlađima. Sve se više „čitaju“, odnosno slušaju, ali za sada - to je još uvek samo lakši i brži način, ne i jedini […]