Batut: Šta treba jesti u letnjim mesecima

Savetuje se i izbegavanje alkohola i kafe, jer te supstance dodatno pojačavaju gubitak tečnosti.

U letnjem periodu trebalo bi da se unosi hrana koja sadrži veći procenat vode, kao što su krastavac, zelena salata, paradajz, tikvice, lubenica, breskve.

Važno je da razmaci između obroka ne budu veliki i da se ishrana ne svede na jedan ili dva obroka u kasnim popodnevnim ili večernjim časovima, navodi se.

Bez obzira na visoke dnevne temperature, iz Instituta navode da bi trebalo da u toku dana postoje redovni, ali lagani obroci i užine sa dosta voća, povrća, salata, supa ili čorbica.

Način pripreme hrane treba da bude prilagođen ovom godišnjem dobu, što znači da se prednost daje kuvanju, grilovanju, pečenju bilo da je reč o mesu, ribi ili povrću. Svaki obrok treba da sadrži i dosta sveže salate.

Kada je reč o rashlađenju, iz „Batuta“ navode da unosom hladne vode ili drugih hladnih napitaka dolazi do trenutnog rashlađenja, ali se nakon toga pokreću procesi ponovnog zagrevanja organizma.

Da bi se rashladili i da bi taj osećaj potrajao, savetuju da ishrana bude bazirana na voću i povrću i dovoljnom unosu vode, a osim obične vode, preporuka je i da se unosi voda sa nekoliko kapi limuna ili biljni čaj.

Osim pravilne ishrane, zdravlju doprinosi i redovna fizička aktivnost, od koje ne treba odustajati bez obzira na godišnje doba, naglašavaju iz Instituta i dodaju da letnji, topli dani upravo mogu da posluže kao izgovor za fizičku neaktivnost.

Međutim, leti ne treba zapostaviti rekreativno vežbanje, već ga treba prilagoditi uslovima spoljašnje sredine. Ukoliko se vežba na otvorenom, najbolje je započeti sa fizičkom aktivnošću u ranim jutarnjim ili večernjim časovima, kada je spoljna temperatura niža nego u središnjem delu dana.

Ukoliko se neko odluči za vežbanje u teretani, važno je da je prostor bude klimatizovan i da se vežbanje sprovodi pod stručnim nadzorom, a što se tiče odeće – treba da bude komotna i od prirodnog materijala kako bi se omogućilo strujanje vazduha.