• Bez privatnika bi liste čekanja bile duže – šta koči spajanje dva zdravstvena sektora

    Procenjuje se da i kada imamo državno zdravstveno osiguranje, dodatno za lečenje u privatnim ordinacijama, izdvajamo najmanje još 40 odsto budžeta, dok je prosek u Evropi do 20 procenata. Iako se godinama o tome govori, potpunog integrisanja privatnog i državnog zdravstva i dalje nema.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Bez privatnika bi liste čekanja bile duže – šta koči spajanje dva zdravstvena sektora
    Foto: Pixabay

    U borbi za bebu, jedan od ključnih faktora je vreme, a zbog dugih lista čekanja, 2008. godine, odlučeno je da se u bitku za potomstvo uključe i privatne zdravstvene ustanove.

    Samo u jednoj od njih prošle godine urađeno je više od 1.400 postupaka, ove već 100, a još 100 žena je u pripremi za vantelesnu oplodnju.

    „U tom trenutku je bilo više hiljada pacijenata koji su čekali, i te žene bi dočekale menopauzu, da nije bilo privatnog sektora. Prednost je – nemamo liste čekanja u zemlji, mogu da dođu u vrhunsku ustanovu, sa najboljom opremom, sa najeminentnijim, najiskusnijim lekarima, jer svi pacijenti biraju, ne samo ustanovu, nego čak i lekara“, rekla je prof. dr Eliana Garalejić sa Specijalne ginekološke bolnice.

    I zato što je sve više onih koji imaju problem sa sterilitetom, ali i zbog proširenja kriterijuma, RFZO je sklopio ugovore sa 23 državne i privatne ustanove.

    S privatnicima je dogovorena i operacija katarakte. I tu se manje više uvezivanje završava. Šta je kamen spoticanja za jedinstven sistem kada je na listi čekanja za pregled ili operaciju gotovo 78.000 ljudi?

    „U Hrvatskoj je pored obaveznog prepoznato i dobrovoljno osiguranje, većina građana plaća najpre dodatno osiguranje koje pokriva 20 odsto troškova, tj, učešća koje pacijent mora da da prilikom svake usluge, veliki broj građana ima i dopunsko, koji pruža viši standard i širi obim zdravstvene zaštite“, rekla je Sandra Marinković iz Američke privredne komore.

    Među ključnim problemima u zdravstvu nizak nivo preventivnih usluga

    Zdravstvo nije besplatno i sve je skuplje. Istraživanje Američke privredne komore pre nekoliko godina identifikovalo je da su ključni problemi nizak nivo preventivnih usluga, refundacije za lekove, nedostatak informacionih tehnologija.

    „Mi smo zadnjih par godina videli konkretne korake koje su pozitivno ocenili i privatni sektor i korisnici zdravstvenih usluga. S druge strane nizak nivo uključivanja privatnih zdravstvenih usluga, nije adresiran u međuvremenu , i mislimo da je naš nacionalni zdravstveni sistem zbog toga na gubitku“, dodala je Marinkovićeva.

    Marija Rabrenović iz Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije rekla je da je jako bitno da državni sektor tačno prebroji svoje usluge, da tačno formira cenu koštanja i da tome između ostalog digitalizacija i služi.

    „Zbog čega su različite cene – upravo zato što su različiti profesionalci koji rade. Nije isto ako Novak Đoković učestvuje na turniru ili ako ja učestvujem na turniru. Isto tako i aparati, ako su vrhunski, ako koštaju stotine hiljada evra. Nije isti kvalitet pregleda, kao i aparata koji košta par hiljada evra“, objasnila je profesorka Garalejić.

    Sandra Marinković je istakla da je fokus i korisnika i pružaoca zdravstvenih usluga na lečenje bolesti kada ona nastane, a ne na njenu prevenciju.

    „Mi već imamo mogućnost da naše apoteke izdaju lekove na recept koji su lekari propisali, ali smatramo da je pravi momenat da lekari iz privatne prakse budu i izabrani lekari“, istakla je Marija Rabrenović.

    U privatnom sektoru radi više od 23.000 zdravstvenih radnika

    Prema podacima Asocijacije u privatnom zdravstvenom sektoru radi više od 5.000 lekara, uz medicinske sestre i tehničare, oko 23.000.

    „Mislimo da novac treba da prati pacijenta i njegove potrebe, svim ovim dugogodišnjim saradnjama i veličinom i kvalitetom smo dokazali da smo fleksibilni i da smo spremni da idemo dalje u integraciju“, napomenula je Marija Rabrenović.

    Prema podacima Asocijacije privatnika u sistemu je preko 200 opštih i specijalnih bolnica, 2.000 ordinacija i poliklinika, preko 3 500 stomatoloških ustanova, više od 1.000 apoteka, oko 500 laboratorija – dovoljno da nam uz državne ustanove, lečenje bude dostupnije na vreme.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zdravlje

    Budućnost medicine: Da li će roboti zameniti hirurge

    Minimalna invazivna hirurgija je zlatni standard hirurgije, kažu lekari, a njena budućnost je robotska hirurgija. Više od 500 stručnjaka iz celog sveta okupili su se u Nišu na drugom kongresu […]