Deca od najranijeg uzrasta treba da budu fizički aktivna, a opredeljivanje za određeni sport dolazi kasnije

Profesor Robert Ropret smatra da deca u najranijem uzrastu treba da počnu da se bave sportom, ali pre svega treba se zapitati koji je cilj i zašto je važno da se deca bave sportom i fizičkom aktivnošću.

„Mi kao ljudi smo stvoreni za kretanje i svako nekretanje izaziva neke određene probleme kasnije. Zato decu treba vaspitavati da oni od najranijih nogu budu fizički aktivna, jer nama je cilj pre svega razvoj dece u smislu zdravlja i nekih zdravih životnih navika“, naglašava on.

Deci treba omogućiti od najmlađih nogu da se bave bilo kojom fizičkom aktivnošću, počevši od igre sa roditeljima u dvorištu, u parku, kako bi bila fizički aktivna i zdrava, a opredeljivanje za određeni sport dolazi kasnije, dodaje dr Ropret.

Preporučeni sportovi po uzrastu deteta

Prema istraživanjima i preporukama domaćih i stranih stručnjaka, sportovi koji odgovaraju deci od druge do pete godine bili bi plivanje, razvojna gimnastika, trčanje, ples, vožnja bicikla i rolera.

Profesor Ropret ističe da je najvažnije da deca budu fizički aktivna kako bi imala pravilan fizički razvoj, bila zdrava i bez deformiteta, i zato su ovo bazični sportovi koji to omogućavaju.

„Deca u suštini treba da razviju neku opštu motoriku, da znaju, ono što mi kažemo, prirodne oblike kretanja. Znači, kroz trčanje, hodanje, poskoke, skokove, provlačenja, sa raznim rekvizitima, sa loptom. Ali ne treba primenjivati sportove u kojima je izražena snaga, izdržljivost, jer kroz ove sportove oni stiču dovoljan nivo snage i izdržljivosti da bi imali pravilno držanje, da bi ne bi imali deformitete i da bi se pravilno razvijali, što je osnovni cilj“, ističe sagovornik Nikoline Rakić.

Deci uzrasta od šest do devet godina preporučuje se fudbal, atletika, gimnastika, tenis, planinarenje i skijanje.

Doktor Ropret naglašava da sport ima i neke druge značajne pozitivne karakteristika. Pored negovanja dobrog zdravlja, sticanja snage i motoričkih sposobnosti, sport podrazumeva i rad u kolektivu gde se stiču neke psihosocijalne veštine koje će im trebati u životu.

„Uče da žive u kolektivu, da sarađuju, da svoje lične interese podređuju interesima kolektiva. Uče da poštuju pravila, autoritete. Postaju svesni sebe i svojih sposobnosti. Porede se sa drugom decom. I zato je važno da se bave sportom“, dodaje autor monografije Deca i sport.

„Danas savremeni sport pokazuje tendenciju da se vrhunski rezultati postižu sa 20 i 30 godina, i jednostavno nema potrebe da deca u ovakvom ranom uzrastu budu fizički opterećena. Ono što je važno, deci pružiti da budu srećna, zadovoljna, da se igraju. I osnovni cilj ljudi koji rade sa decom u sportu je da pre svega decu privole da zavole sport, da steknu naviku i potrebu da se bave sportom i da steknu tu jednu široku bazu, prvenstveno radi zdravlja, a ne radi vrhunskih rezultata, koji dolaze kasnije“, napominje dr Robert Ropret.

Kako prepoznati za koji sport je dete talentovano

Gost Jutarnjeg programa napominje da do puberteta, do 14-15. godine, deca bi trebalo da promene što više sportova, a opredeljenje za određeni sport dolazi kasnije kada prođu kroz pubertet i kada se završi rast koštanog sistema, mišića i kada se prepoznaju njihove psihosocijalne karakteristike.

„Da li su introvertna, ekstrovertna, da li vole više kolektivne sportove, da li vole individualne sportove. Na kraju krajeva, neki sportovi tek kasnije dolaze do izražaja, kao što su triatlon, maraton i slično. Prema tome, decu ne treba forsirati do 15-16. godine“, zaključuje dr Ropret.

U situacijama kada dete ne želi da se bavi određenim sportom i pored toga što je energično i dosta aktivno, dr Ropret napominje da je potrebno da deca zavole sport i steknu naviku da se njime bave, ali ukoliko ih primoravamo, izazvaćemo kontraefekat.

„Detetu treba pružiti što više prilika. Voditi ih na različite sportove, različite aktivnosti, a onda će kasnije oni sami prepoznati šta ih privlači, šta vole, šta žele i koje su im mogućnosti, i u kom sportu njihove karakteristikemogu da dođu do izražaja.“

Ljudi koji rade sa decom, nastavnici, treneri, instruktori bi trebalo da imaju dovoljno znanja da prepoznaju i da znaju u kojoj meri i koliko treba da opterećuju decu, naglašava gost Jutarnjeg programa.

„Do tih 15-16 godina to ne bi trebalo da budu velika opterećenja, već više kroz igru, više kroz zabavu, kroz opšten rad na opštim sposobnostima. Fizički napor dolazi tek kasnije kad se završi njihov kompletan razvoj. Znači trčanje pre svega da bude zabavno. Mi ćemo kroz igru i da trčimo, i da skačemo, i da lopte razne koristimo. I da ih podstaknemo da budu kreativni. Da oni jednostavno vole i da uživaju u toj fizičkoj aktivnosti“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu dr Robert Ropret.