Imaju li mladi pravo na umor i koliko vode računa o svom zdravlju
Istraživanje platforme „Zdravo dvadesete“ kaže da čak 40 odsto dvadesetogodišnjaka u Srbiji, od čega je većina devojaka, oseća umor i zamor kao glavni problem. Previše običnih prehlada oseća svaki treći ispitani, a depresija i anksioznost su problemi za više od 23 odsto mladih koji žive u Srbiji. Koliko mladi vode računa o svom zdravlju?
Podeli vest:
Skoro četvrtina smatra da vodi računa o zdravlju, skoro polovina kaže da se trudi da vodi računa, čak 30 odsto njih smatra sebe nemarnim. Većina mladih ide na preventivne preglede samo kada mora zbog fakulteta ili posla. 21 odsto odlazi na preglede jednom godišnje, 17 odsto ne ide uopšte na preglede.
Dr Zorica Žikić sa Studentske poliklinike istakla je da mladi imaju pravo na umor jer su oni specifična uzrasna grupa, oni su adolescenti, a ona znači sazrevanje, rast.
Mnogo se očekuje od mladih
„Mladi još biološki nisu porasli, oni biološki sazrevaju, oni još uvek rastu. Endokrinološki sistem i dalje radi jače i više, a centralni nervni sistem svoj rast završava oko 25 godine. Zamislite taj psihološki razvoj i šta se sve očekuje od njih. Mi očekujemo od njih da porastu, da odluče šta će biti kada porastu, da nađu posao, da se školuju, da imaju zdrav odnos sa okolinom, da se osamostale……to sve nije lako“, istakla je doktorka.
Dodaje da psihološka nezrelost i očekivanja koja mi imamo od njih, kao i ona koja oni imaju od samih sebe zbunjuje. Oni sebi ne dopuštaju ni greške i prepoznaju anksioznost, naročito devojke, rade na tome. Mladići ne vole to osećanje unutrašnjeg nemira i napetosti bez razloga, pa idu u bes, a to je skrivena anksioznost i frustracija. Kada postanu osvešćeni dođu kod nas i hoće da prihvate pomoć. Nije ih sramota da traže pomoć.
Naši studenti su jako odgovorni, ne treba osuđivati mlade ljude
„Mnogi studenti rade, odgovorni su jer ne žele da opterećuju roditelje kako bi završili studije. Preopterećeni su, osećaju umor, nedostatak sna. Ne smemo da osuđujemo mlade, treba da ih razumemo, da razgovaramo sa njima. Naredbodavni ton ne prihvataju, ne veruju unapred, treba steći njihovo poverenje.
Biološki mi smo isti. Svaka generacija želi pažnju, toplinu, ljubav, podršku. Nove generacije znaju da kažu ih muči, lakše se suprotstavljaju, ali svoje emocije ne znaju da stave svojre emocije u nama prihvatljiv modus“, istakla je dr Zorica Žikić, Studentska poliklinika.
Podeli vest:
