Kako buđenje proleća utiče na naše raspoloženje, san i energiju

Prolećni period godine za mnoge je najprovokativniji kada su u pitanju određene zdravstvene tegobe. Doktorka Vukša objašnjava da postoje oni kojima povećana količina svetla koja sa lepšim danima dolazi, prija, da im se tako budi organizam i da su bolje su raspoloženi, imaju veću energiju i aktivniji su, dok, ima i onih, kako kaže, kojima prolećne prilike ne odgovaraju i kod kojih se dešavaju razdražljivost, premene raspoloženja, anksioznost, nesanica, nervoza, napetost… Gošća RTS-a dodaje da je problem zapravo u brzim promenama kojima organizam treba da se prilagodi.

„Mozak reaguje na svetlost i voli tu svetlost, ali mu je potrebno i vreme da se prilagodi. Jer dolazi do lučenja serotonina, manjeg lučenja melatonina, dolazi do dopamina. E, kod nekih to izaziva znači upravo ono da im je prijatno, a kod drugih koji su osetljivi izaziva da im je to neprijatno“, kaže dr Vukša i ističe da pomoć stručnjaka traže uglavnom oni koji iskuse poremećaj svog dnevnog ritma, i koji se osećaju iscrpljeno, napeto, umorno, a ima i ljudi koji doživljavaju napade panike, ansioznosti i depresije.

Dodaje da se pomoć odnosi na psihoterapiju i psihofarmakoterapiju, što je neophodno u slučaju da simptomi potraju i postaju intenzivniji.

Neki prolećni umor tumače kao lenjost

Doktorka Vukša je objasnila i šta zapravo znači termin prolećni umor.

„Prolećni umor, čitajući u literaturi, kažu često, to je lenjost. Ne, nije lenjost. To je u stvari ono vreme koje je potrebno našem organizmu da se prilagodi promenama. Ne samo vremenu, znači vremenskim prilikama, nego je tu i atmosferski pritisak, i pomeranje sata… Bitno je da je to nagla promena,i da je organizam u jednom stanju šoka“, ispričala je i dala savete.

„Ako do toga dođe, znači da svakako smanji svoje dnevne aktivnosti, da se ljudi prilagode spavanju, znači da imaju svoju jednu higijenu spavanja , na vreme ići na spavanje, na vreme ustati, i jedno određeno vreme da se provodi na svetlosti, da se odmara, da se unosi dovoljno tečnosti i da nekako te zahteve od sebe koje mi sami sebi u stvari najviše stvaramo, spustimo“, navodi psijihatar dr Meri Vukša.

Inače, fenomen poznat kao prolećni umor može trajati nekoliko nedelja, ali uhlavnom je to do dve nedelje, što je period potreban organizmu da se prilagodi promenama.

„Ja kažem da je prevencija ono što je bitno. Ne treba da čekamo proleće, ne treba da čekamo leto, ne treba da čekamo zimu, pošto znamo da se već dešavaju takve promene. Prevencija je upravo to da mi svakodnevno živimo u skladu sa svojim organizmom. Znači, ne možemo zanemarivati današnji stil života i ne možemo nikako reći – Nemoj da živiš po zahtevima koje ti današnjost negde nameće negde, nego prilagodi“, rekla je doktorka, i dodala da neko ima urođeno bolje osluškivanje sebe pa tako i praćenje tog ritma i bolje prilagođavanje, dok postoje i oni koji teško detektuju promene pa ih ignorišu.

U tom slučaju, kaže, nije loše da se ode na savetodavni razgovor, psihoterapiju, da se dobiju informacije o tome organizam može da izdrži, šta su to okidači lošijeg stanja i na koji način se to može sprečiti.

Bez osećaja krivice zbog odmaranja

Doktorka Vukša je naglasila i važnost fizičke aktivnosti i pravilne ishrane, posebno naglašavajući važnost vitamina.

Govoreći o stilu života koji danas podrazumeva konstantnu upotrebu mobilnih telefona i računara, i do kasno u noć, što može da stvori dodatne poremećaje bioritma, sagovornica Klinike Nazdravlje, kaže da jednostavno treba odložiti telefon u drugu sobu: „Jeste, teško je, ali nekako moramo ograničiti. Znači, ovo je posao, a ovo je moj deo kući. Ako se ja dobro odmorim kući i ako sam ja dobro u svojoj kući, to ću biti efikasna na poslu. Znači to je poenta, da se ja odmorim da budem produktivan, što za svoju socijalnu sredinu, što za svoju porodicu, što za svog poslodavca.

Za one koji tokom ovog perioda doživljavaju pomenute promene, doktorka Vukša ima savete: „Poštujte svoj ritam, idite na vreme na spavanje, uzimajte dovoljno tečnosti, odmarajte se i nemojte misliti ako se odmarate da radite nešto loše, nego je u stvari to dobrobit kojom ćete dalje bolje funkcionisati. Naravno, kad se simptomi jave, u jačem intenzitetu i duže traju, ljudi treba da potraže podršku i pomoć i da bi naučili osluškivati svoj organizam“.