Kako kofein u krvi može uticati na telesnu masnoću i rizik od dijabetesa

Uticaj kofeina na količinu masti u ljudskom telu mogao bi biti faktor rizika za razvoj dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. To su nalazi studije koja je koristila genetske markere kako bi uspostavila jasniju vezu između nivoa kofeina, BMI i rizika od šećerne bolesti.

S tim u vezi, istraživački tim sa Karolinskog instituta u Švedskoj, Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji i Imperijal koledža u Londonu u Velikoj Britaniji došao je do zaključka da bi se kofeinski mogli istražiti kao potencijalno sredstvo za regulaciju nivoa telesne masti.

„Veće koncentracije kofeina u plazmi bile su povezane sa nižim BMI i masom kompletne telesne masti. Takođe, genetski predviđene veće koncentracije kofeina u plazmi bile su povezane sa manjim rizikom od dijabetesa tipa 2. Procenjeno je da je približno polovina efekta kofeina na sklonost dijabetesu tipa 2 posredovana smanjenjem indeksa telesne mase“, objašnjavaju stručnjaci.

Genetička predispozicija igra važnu ulogu

Studija je obuhvatila podatke od nešto manje od 10.000 ljudi prikupljene iz postojećih genetskih baza podataka, fokusirajući se na varijacije u ili blizu specifičnih gena za koje se zna da su povezani sa brzinom kojom se kofein razgrađuje.

Generalno, oni sa varijacijama koje utiču na gene – naime CYP1A2 i gen koji ga reguliše, nazvan AHR – imaju tendenciju da sporije razgrađuju kofein, omogućavajući mu da duže ostane u krvi. Pa ipak, oni takođe imaju tendenciju da piju manje kofeina uopšte.

Pristup nazvan Mendelova randomizacija korišćen je da bi se utvrdile verovatne uzročne veze između prisustva varijacija, bolesti poput dijabetesa, telesne mase i faktora načina života.

Iako je postojala značajna veza između nivoa kofeina, BMI i rizika od dijabetesa tipa 2, nije utvrđena veza između količine kofeina u krvi i kardiovaskularnih bolesti, uključujući atrijalnu fibrilaciju, srčanu insuficijenciju i moždani udar.

Prethodne studije su povezale umereno i relativno povećanje konzumiranja kofeina sa boljim zdravljem srca i nižim BMI, a ovo istraživanje dodaje više detalja onome što već znamo o efektima koje kafa ima na organizam.

Takođe je važno imati na umu da nisu svi uticaji kofeina na organizam pozitivni, što znači da se mora voditi računa prilikom procene koristi od njegovog pijenja – ali ova najnovija studija je važan korak u proceni koliko je kofeina idealna količina.

Neizvesnost o dugoročnim efektima

„Mala, kratkoročna ispitivanja su pokazala da unos kofeina dovodi do smanjenja težine i masne mase, ali dugoročni efekti unosa kofeina nisu poznati. S obzirom na opsežan unos kofeina širom sveta, čak i njegovi mali metabolički efekti mogu imati važne zdravstvene implikacije, objasnili su istraživači.

Tim smatra da bi povezanost koja je ovde prikazana mogla biti posledica načina na koji kofein povećava termogenezu (proizvodnju toplote) i oksidaciju masti (pretvaranje masti u energiju) u telu, što obe stvari igraju važnu ulogu u ukupnom metabolizmu.

Iako je ova studija obuhvatila veliki uzorak, Mendelova randomizacija nije nepogrešiva i još uvek je moguće da su u igri drugi faktori koji nisu uzeti u obzir. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se potvrdio uzrok i posledica.

„Potrebna su randomizovana kontrolisana ispitivanja kako bi se procenilo da li nekalorična pića koja sadrže kofein mogu igrati ulogu u smanjenju rizika od gojaznosti i dijabetesa tipa 2“, rekao je genetski epidemiolog Univerziteta u Bristolu Bendžamin Vulf.

Istraživanje je objavljeno u BMJ Medicine.