Kako prepoznati prve simptome trovanja hranom i šta raditi kada do toga dođe,
Letnji meseci donose sa sobom povećan broj slučajeva trovanja hranom. Visoka temperatura i neadekvatno skladištenje mogu brzo pretvoriti obrok u zdravstveni problem.
Podeli vest:
Kako prepoznati prve simptome trovanja i šta raditi kada do toga dođe, poslušajte savete infektologa.
Iako deluju primamljivo i spadaju u gastronomske poslastice, pljeskavice, sa namazima poput majoneza, jaja i mlečni proizvodi, kao što su sirevi, kajmaci, leti su ozbiljna pretnja iz tanjira. Kako upozoravaju infektolozi, problem je utoliko veći, što samom degustacijom hrane nećemo, na prvi zalogaj, moći da prepoznamo da li se u njoj kriju ozloglašene bakterije, poput salmonele ili stafilokoke, navodi RTV.
„Organoleptički, kako se to kaže, ne menja se namirnica koja je kontaminirana, tu ne možemo da se spasimo tako što ćemo probati i prepoznati po mirisu ima li tu bakterija, virusa, toksina ili nema“, kaže prof. dr Tomislav Preveden, infektolog u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine.
Dok se u slučajeve masovnih trovanja ne uključi i sanitarna inspekcija, kako ističe sagovornik RTV-a, teško je proceniti da li je do crevne kontaminacije dovela sama hrana ili neki drugi uzročnici.
„Kontaminacija te hrane, ona može izvorno biti higijenski ispravna, ali se kontaminira tako što neko tu ima dasku, noževe, pribor ima u nosu stafilokoke, ima na ruci rane, zato se u sanitarnom pregledu njima uzimaju brisevi, i tako se kontaminira ta hrana posluži nekome ko to jede, a to ne menja ukus hrane i u tome je onda problem“, dodaje prof. dr Preveden.
Klinička slika trovanja, koja je praćena prolivom i povraćanjem, može ići od lake do teške, sa dehidratacijom, koja najčešće zahteva hospitalizaciju. Zato, kako savetuje profesor Preveden, sa prvim simptomima, treba da izbegavamo „gugl lekarstvo“, i da se ne lečimo na svoju ruku. Saveti su, kako ističe, veoma jednostavni.
„Kod kuće, pre svega, higijensko-dijetetske mere, obustavlja se pijenje svega, osim vode, najobičnija voda, ne mora da se prokuvava, i da se obustavi unošenje sve hrane, osim eventualno dvopeka i slanih štapića, ali ne mora ni to, neće nikome biti ništa ako ne jede jedan dan“, kaže prof. dr Preveden.
Prilikom kupovine namirnica potrebno je kontrolisati izgled, rok upotrebe i način čuvanja. Proizvodi od mesa i mleka, treba da se čuvaju i kupuju samo ako su u rashladnim vitrinama. I na kraju jedan praktičan, zdravorazumski savet, ukoliko ispred kioska brze hrane vidite velike gužve, to znači da se hrana ne zadržava dugo, te je i bezbednija za konzumaciju.
Podeli vest:
