Kako zaštititi decu od letnjih vrućina?

Deca su znatno osetljivija na toplotu nego odrasli jer njihov organizam još uvek nije razvio potpunu sposobnost regulacije telesne temperature.

Zato se vrlo lako može dogoditi da pregrevanje, sunčanica ili dehidracija ugroze njihovo zdravlje, a da roditelji to primete tek kada se simptomi već pojave.

Cilj ovog teksta je da vam pruži jasne, praktične i proverene savete kako bi vaše dete uživalo u letnjim čarima..

Obezbedite rashlađivanje prostora – sigurnost počinje kod kuće

Bez obzira na to da li boravite u stanu, kući ili apartmanu tokom odmora, prvi korak ka zaštiti dece od vrućina jeste stvaranje prijatne temperature u zatvorenom prostoru. Deca ne bi trebalo da provode duže vreme u zagušljivim i pregrejanim sobama, posebno tokom najtoplijeg dela dana između 11 i 17 časova. Zato je neophodno da unapred osmislite kako ćete rashladiti prostor u kojem borave, spavaju i igraju se.

Ukoliko nemate klima uređaj ili ga ne koristite stalno, odlična i ekonomična opcija su ventilatori, koji obezbeđuju cirkulaciju vazduha i trenutno olakšanje u prostoriji. Na tržištu postoji mnogo modela – od stonih i podnih do stubnih ventilatora sa mogućnošću oscilacije i podešavanja brzine.

Ventilatori ne hlade vazduh kao klima, ali sprečavaju da se topli vazduh zadržava u jednom mestu, što je ključno za osećaj svežine. Posebno su korisni tokom noći, kada lagano strujanje vazduha može pomoći detetu da lakše zaspi i spava duže bez buđenja zbog znojenja.

Ujutru i uveče, kada su temperature niže, otvarajte prozore i pravite promaju, a danju spustite roletne ili navucite zavese kako bi se prostor što manje zagrevao. Vodite računa da ne preterujete sa rashlađivanjem – razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od 5–7 stepeni, kako dete ne bi doživelo temperaturni šok prilikom izlaska napolje.

Izbegavajte izlaganje suncu u najtoplijem delu dana

Iako deca obožavaju boravak napolju, u najtoplijim časovima dana to može biti rizično po njihovo zdravlje. Direktno izlaganje sunčevim zracima može izazvati opekotine, sunčanicu i pregrejavanje, a da pritom dete ne deluje vidno loše dok se sve to dešava. Zato je važno da planirate dnevne aktivnosti u skladu sa vremenom, i da sve igre, šetnje i sportske aktivnosti obavljate ujutru pre 11 sati ili uveče posle 17.

Ukoliko ipak morate biti napolju u podnevnim časovima, pronađite hladovinu – parkovi sa drvećem, zatvoreni prostori sa klimatizacijom ili mesta pod suncobranima. Nikada ne ostavljajte decu u kolima, čak ni na par minuta i čak ni sa otvorenim prozorima – temperatura u vozilu se može povećati na više od 50°C u svega nekoliko minuta, što predstavlja ozbiljan rizik po život.

Obucite dete lagano, u pamučne ili lanene materijale svetlih boja koji omogućavaju koži da diše. Šeširić sa širokim obodom ili kačket su obavezni rekviziti, kao i naočare za sunce sa UV zaštitom. Ukoliko boravite na moru, birajte plaže koje imaju prirodnu hladovinu ili ponesite šator/tendu za sunce. Dete bi trebalo da bude pokriveno čak i kada se igra u pesku, jer sunčevi zraci deluju i kada nismo direktno izloženi.

Za bebe koje se još ne kreću, najbolje je da budu u kolicima sa nadstrešnicom, uz obavezno provetravanje i često brisanje vlažnom maramicom ili tuširanje mlakom vodom.

Obezbedite dovoljno tečnosti i pravilnu ishranu

Jedan od najvećih rizika tokom letnjih vrućina jeste dehidracija – gubitak tečnosti iz organizma, koji se kod dece može desiti veoma brzo. Deca često ne prepoznaju ili ne izražavaju žeđ, pa je važno da im vi nudite vodu redovno, čak i kada se ne žale. Voda bi trebalo da bude blago rashlađena, ali ne hladna, i nikako zamenjena gaziranim pićima, energetskim napicima ili veštačkim sokovima koji dodatno opterećuju organizam.

Ponesite bočicu vode kada idete napolje, i trudite se da dete uzima gutljaje svakih 15–20 minuta, posebno ako trči, igra se ili znoji. Dete koje je dehidrirano može postati letargično, razdražljivo, imati suva usta, tamnu mokraću i smanjenu potrebu za toaletom – ne ignorišite ove znakove jer mogu biti uvod u toplotni udar.

Pored tečnosti, i ishrana mora biti prilagođena letnjim uslovima. Izbegavajte tešku i masnu hranu – radije birajte lagane obroke bogate voćem, povrćem, mlečnim proizvodima i žitaricama. Lubenica, dinja, krastavac, paradajz i jogurt su odličan izbor jer sadrže visok procenat vode i lako se vare. Male užine na svaka 2–3 sata pomoći će da dete održi energiju bez dodatnog naprezanja varenja.

Za mlađu decu i bebe koje sisaju, važno je da dojenje bude češće nego obično – mleko zadovoljava potrebe za hranom i tečnošću istovremeno. Pratite bebin ritam, i dozvolite joj da sisa kad god to želi, jer to nije samo hrana, već i regulacija temperature i osećaj sigurnosti.

Letnji dani mogu biti sigurni i zabavni ako ste svesni opasnosti, ali ne živite u strahu. Deca ne pamte samo slike sa letovanja, već i kako su se osećala dok su trčala po travi, lizala sladoled ili se smejala dok ste ih prskali crevom u dvorištu. Vaša pažnja i organizacija čine da se ta osećanja sačuvaju, bez opasnosti i rizika.

Zaštita dece od letnjih vrućina ne zahteva velike promene u svakodnevici – već pametno prilagođavanje ritma, prostora i navika. Leto treba da bude period radosti, bezbrižnosti i igara. Učinite ga bezbednim i prijatnim.