Klinički centar Srbije: Četiri transplantacije od početka godine
U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije urađene su prve transplantacije organa u ovoj godini, odnosno spaseno je četiri života zahvaljujući jednom „DA“.
U pitanju su transplantacije srca, bubrega i jetre, a pacijenti su dobro i postoperativni tok teče po planu, rekao je za Tanjug direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS Svetozar Putnik.
„Iz našeg aspekta lep početak godine, uradili smo četiri transplantacije. U UKCS i Klinici za kardiohirurgiju u noći između 8. i 9. januara urađena je transplantacija srca, a na drugim klinikama, Urgentnom centru i Klinici za nefrologiju urađene su transplantacije jetre i bubrega i svi pacijenti su dobro. Naš pacijent sa transplantiranim srcem se lepo oporavlja, jede i nakon biopsije i još jednog ili dva ultrazvuka srca, mislim da će uskoro ići kući“, naveo je Putnik.
Ističe da je trenutno na listi čekanja za transplantaciju srca između 40 i 50 pacijenata, međutim taj broj se menja imajući u vidu da, nažalost, neki ne dočekaju, ali sa druge strane stalan je priliv novih bolesnika.
„Novi bolesnici dolaze svakoga dana i tokom praznika i vikenda i po pravilu to su oni pacijenti kojima je transplantacija srca jedini način lečenja i neophodna je u nekoliko dana ili nedelja“, naglasio je on.
Kada je reč o Timu za transplantaciju dr Putnik kaže da je reč o relativnoj maloj grupi ljudi, koja punih 11 godina u UKCS se bori da razvije program transplantacije srca.
„Mi smo za tih 11 godina uradili nekih 60ak transplantacija srca, što i nije tako malo. Ali, sa druge strane uvek možete više i uvek je nekako taj broj nedovoljan jer uvek imate ljude koji čekaju“, naglasio je Putnik.
Posebno ukazuje na to da je širenje ideje o tome da je transplantacija jedan standardni medicinski postupak koji se u svetu radi preko 50 godina.
„To je postupak koji na najdirektniji način produžava život ljudima kojima je to jedini način da žive. Posebno kada govorimo o transplantaciji srca, oni ne bi bili živi ni u narednih nekoliko dana, a ne u nekom dužem vremenskom periodu. Najbolji ambasadori te procedure su ljudi kojima su urađene te procedure i koji su se vratili svojim porodicama, poslu, normalnom životu i onda nekako svi vide da oni vode ponovo normalan život a bili su praktično osuđeni na smrt“, zaključio je on.