Koje vrste stresa su najopasnije po zdravlje?

To se navodi u novom istraživanju Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL), koje je danas objavljeno u naučnom žurnalu „Mozak, ponašanje i imunitet“ (Brain, Behavior and Immunity).

Posledice čestih ili dugotrajnih tenzija ili života pod pritiskom, naročito ako je reč o negovanju teških bolesnika u porodici, gubitku voljene osobe ili komplikovanom razvodu braka, takođe, u 61 odsto slučajeva pogoršavaju zdravstveno stanje ljudi u godinama koje slede, a ozbiljni problemi obično počinju da se manifestuju približno dve godine nakon stresnih događaja.

Ove kategorije stresa naučnici su izdvojili kao najopasnije analizirajući podatke dobijene testiranjem 5.000 ljudi starijih od 50 godina.

Zaključeno je da uzastopne stresne situacije, kao i one koje traju duži vremenski period, pogubno utiču na ljudski imuni sistem, nervni sistem kao i endokrini sistem koji reguliše lučenje hormona koji, pored ostalog, kontrolišu rast, razvoj i raspoloženje.

Jedan od autora istraživanja, doktorand Odesa Hamilton, naglašava da često ponavljanje, odnosno, ponovno proživljavanje tenzija i pritisaka na radnom mestu ili u privatnom životu, za 19 odsto povećava mogućnost pojave ozbiljnih i teško izlečivih oboljenja.

Prema nedavno objavljenim podacima, 35 odsto stanovništva u 143 zemlje sveta živi i radi pod stresom.

U SAD ovaj procenat ljudi pod svakodnevnom tenzijom je za petinu veći, a statistika ukazuje da čak 33 odsto Amerikanaca pati od ekstremno teškog oblika stresa.

Podaci Američkog instituta za stres ukazuju na to da ljudi trpe najveći stres na radnom mestu i da godišnje 120.000 Amerikanaca umre od posledica direktno vezanih za ovakvo stanje.

Navodi se da oko milion radnika u SAD svaki dan izostane sa posla zbog poteškoća usled stresa, a da svetska ekonomija ima ogromne gubitke zbog smanjene produktivnosti i izostajanja sa posla radnika koji su pod tenzijom i imaju povećanu anksioznost.