Ljudi alergični na polen drveća mogu očekivati pojačane simptome i tokom aprila

Ana Ljubičić iz Agencije za zaštitu životne sredine kaže da je u toku sezona cvetanja drveća i da je već krajem februara u vazduhu zabeležen polen leske (Corylus) i jove (Alnus), drveća koje dele porodicu sa brezom, čiji je polen među drvećem najčešći alergen.

Ljubičić navodi da se sezona polinacije ovih vrsta očekuje i tokom aprila.

U mesecima nakon toga počinje period cvetanja trava i korova, a početak sezone ambrozije, najjačeg među 25 alergena čiju koncentraciju prati Agencija za zaštitu životne sredine, očekuje se u julu.

Površina pod ambrozijom i koncentracija ovog alergena u vazduhu se poslednjih godina povećava, upozorava ona.

Ipak, kako kaže, polen ambrozije je mnogo izvodljivije suzbiti nego polen drveća.

„Kraj avgusta i početak septembra beleže i najviše maksimalne koncentracije u vazduhu – tada kad je ambrozija u cvetu, tu je već kasno. Naročito ljudi koji imaju alergiju na polen ne smeju više dirati tu biljku i trebaju se sklanjati“, poručiula je Ljubičić.

Ona navodi da je za efektivno suzbijanje rasprostranjenost ambrozije prvo potrebno mapirati, a zatim suzbijati mehanički, odnosno košenjem koje je potrebno najmanje dva puta godišnje, ali i hemijskim sredstvima.

Ljubičić je pozvala građane da biljke ambrozije pre sezone cvetanja počupaju ukoliko ih uoče u svojim dvorištima.

„Što se tiče poljoprivrednog zemljišta, to je regulisano zakonom. Postojala je uredba iz 2006. godine koju je izdalo Ministarstvo poljoprivrede gde postoje kazne za ljude koji ne suzbijaju ambroziju. Naravno, postoji inspekcija ministarstva koja mora da izađe i da vidi gde se sve nalazi ambrozija i ko je nije uklonio“, navela je ona.

Ljubičić ističe da se ova invazivna vrsta vremenom širi sa severa na jug zemlje, što pokazuju uporedni podaci sa mernih stanica iz Subotice, Beograda i Vranja.

Govoreći o metodama merenja koncentracije polena, Ljubičić je rekla da se monitoring obavlja pomoću uređaja koji usisavaju vazduh simulirajući ljudski udisaj, nakon čega čestice polena ostaju zarobljene u „klopci“ gde se sakupljaju na lepljivoj traci.

Nakon toga, kako kaže Ljubičić, slede dugi sati mikroskopskih analiza, gde stručnjaci analiziraju broj i strukturu zrna polena kako bi se utvrdile prisutne vrste i njihova koncentracija.

Prema njenim rečima, na širenje polena najviše utiču atmosferski uslovi, a visoke koncentracije uvek su prisutne tokom sezona cvetanja danima koji su topli, sunčani, suvi i vetroviti, dok vlažan vazduh smanjuje koncentraciju, posebno polena vrsta sa većim zrnima kao što su borovi.

Padavine, kako kaže, spiraju alergene iz vazduha poput tuša međutim, da bi efekat bio osetan, potrebno je da kiša pada više dana uzastopno.

Na pitanje da li klimatske promene utiču na polenske alergije, Ljubičić je navela da slabiji mrazevi doprinose rasprostranjenosti ambrozije, kao i da rezultiraju ranijim cvetanjem i polinacijom biljaka, što uključuje i aktuelan period polinacije breza, koji je ove godine u Evropi počelo šest dana ranije, prema podacima istraživača iz Španije.

Ljubičić dodaje da zagađenje, posebno u gradovima, takođe doprinosi većoj rasprostranjenosti alergijskih tegoba.

„U gradskim sredinama, gde imate visoke temperature, puno betona, malo vode, to sve utiče na samu biljku i utiče na polen, odnosno narušava njegovu spoljašnju opnu – egzinu. On ima sposobnost inače, polen, da veže za sebe druge čestice iz vazduha. A sve to kad naruši njenu spoljašnju egzinu, onda se mnogo brže oslobađaju proteini koji u stvari izazivaju alergije u našem organizmu“, rekla je ona.

Ljubičić je poručila građanima da putem sajta Agencije za zaštitu životne sredine na adresi sepa.gov.rs mogu da prate trenutno prisustvo alergena u vazduhu, uključujući podatke za poslednjih osam dana i prognoze za predstojeći period.

Podaci su takođe dostupni i preko mobilnih aplikacija Polen Srbija i xEco Polen.